Jezik

sr

en

Ombudsman za Insajder: Prvi nalazi kontrole ukazuju da su za pogibije radnika na gradilištima svi krivi

Samo u prošloj godini u Srbiji je na radu stradalo najmanje 53 radnika, dok je pre samo nekoliko dana u Novom Sadu radeći svoj posao poginuo i pedesetčetvorogodišnji muškarac koji je pao sa 12. sprata zgrade na Bulevaru Mihajla Pupina. Nakon serije pogibije radnika krajem avgusta prošle godine, Zaštitnik građana pokrenuo je kontrolu, a pet meseci kasnije u razgovoru za Insajder Zoran Pašalić kaže da na osnovu prvih zaključaka ne može da imenuje nijednu pojedinačnu instituciju kao odgovornu već da su krivi svi.

Zoran Pašalić, zaštitnik građana
Zoran Pašalić, zaštitnik građana

U Srbiji svake godine pogine veliki broj građevinskih radnika na svojim radnim mestima, a uprkos tome slike radnika na gradilištima bez zaštitne opreme, šlemova, kanapa na visinama od preko 10 metara, više gotovo da ne iznenađuju. Sve ovo dešava se i pored toga što postoje jasni propisi koji radniku garantuju bezbednost na radnom mestu.

Ipak, prema rečima Zaštitnika građana Zorana Pašalića, koji već nekoliko meseci sprovodi kontrolu ove oblasti, Srbija se za sada ne može pohvaliti bitnim rešavanjem tog problema.

Na pitanje Insajdera koji su rezultati kontrole koju je institucija Zaštitnika građana pokrenula nakon serije pogibije radnika u avgustu ovog meseca, Zoran Pašalić kaže da je ključni problem mogućnost kalkulacije odgovornih da li će ili neće poštovati propise za bezbednost na radu.

Naime, prema njegovim rečima, situacija je takva da je, osim nedostatka broja ljudi koji su zaduženi za kontrolu, mali i broj sudskih epiloga – što prekršajnih što krivičnih.

Jedan inspektor kontroliše 1.706 privrednih subjekata

„Prva osnovna stvar je ko kontroliše preduzetnike i pravna lica. Ako uzmete da jedan inspektor rada kontroliše 1.706 privrednih subjekata onda vam to govori o mogućnosti zaista realne brze i efektne kontrole“ , ističe Ombudsman za Insajder.

Kako dodaje, kada inspektor obavi kontrolu i uradi sve kako treba onda mora imati sudski epilog - krivični ili prekršajni.

„U 2017. bilo je 0,6 odsto krivičnih prijava u toku nadzora, a u 2018. godini 0,5 odsto , dok je prekršajnih prijava bilo 3,5 u 2017. a da je u 2018. porastao broj na 23 posto. Sve ovo govori o tome da postoji mogućnost kalkulacije kaznama. Da neko može, ne kažem da radi, da svesno kalkuliše i da kaže – svesno idem u rizik jer je epilog takav kakav je“ , ocenjuje Pašalić.

On dodaje i da je institucija Zaštitnika imala sa svim inspekcijama sastanke koji se odnose na postupke gradnje, pa i vojne, i da će uskoro poslati i konkretne preporuke.

Na pitanje Insajdera da li su nadležni najavili promene u ovoj oblasti, Pašalić dodaje da se, prema njegovim saznanjima, trenutno radi na 56 podzakonskih akata i promena zakona o osiguranju povreda na radu radi naknade štete.

„Takođe smo rekli da ćemo dati podršku svakome ko traži povećan broj radnika koji bi vršili kontrolu ako nam to bude podrobno obrazloženo“ , zaključio je Zaštitnik.

Crna statistika na gradilištima

Slučaj pogibije radnika u Novom Sadu samo je poslednji u nizu koji se dogodio u Srbiji. Prema podacima koje je Insajderu ranije dostavilo Ministarstvo rada, u prošloj godini u Srbiji su na radu stradala 53 radnika, od toga 15 u građevinarstvu, 13 u prerađivačkoj industriji, dok je preostalih 25 zabeleženo u delatnostima metalske industrije, saobraćaja i skladištenja.

Od januara 2013. do kraja 2017. godine, čak 187 osoba preminulo je zbog povreda na radu.

Dva slučaja koja su izazvala veliku pažnju, jer je reč o investitorima koji imaju izuzetno dobru saradnju sa gradskim i republičkim vlastima, jesu pogibije dva radnika na projektu srpsko-arapske kompanije „Beograd na vodi“ i jednog na gradilištu u Ulici kneza Miloša u Beogradu, na mestu bivše ambasade SAD, gde je investitor izraelska kompanija KMR Development.

Dvojica radnika na „Beogradu na vodi“ pala su sa 22. sprata zgrade kada je pod njima pukla oplatna daska nakon čega su na licu mesta preminula. Ipak, kako je za sada utvrđeno, nije bilo kršenja bezbednosnih procedura, a slučaj je zvanično još u predistražnoj fazi. Dodatnu kontroverzu oko ove nesreće izazvalo je i to što se o nesreći oglasio samo investitor, iako je u svim prethodnim nesrećama Inspekcija rada uglavnom istog dana saopštavala šta je kontrolom utvrđeno.

Ministar za rad Zoran Đorđević je, odgovarajući na pitanja Insajdera zbog čega Inspekcija nije saopštila činjenice o ovom slučaju i da li „Beograd na vodi“ ima poseban status, izjavio da je sam investitor dao potpunu informaciju u svom saopštenju. Na dodatno pitanje Insajdera da li to znači da je „Belgrejd Voterfront“, investitor u ovom slučaju, radio posao Inspekcije rada, Đorđević je negirao takav zaključak, zahvalivši se investitoru na transparentnosti i dodajući da takvo ponašanje treba da bude primer ostalim investitorima.

Direktor Inspektorata Stevan Đurović na pitanje Insajdera da li postoje pritisci na Inspekciju kada je reč o pojedinim investitorima, odgovara da je „ministar Đorđević imao više sastanaka sa inspektorima gde je isticao da nema povlašćenih, privilegovanih i aboliranih, i da inspektori moraju da reaguju u skladu sa zakonom“.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.