Jezik

sr

en

Kupovina automobila kao uslov za dobijanje posla – legalizacija korupcije ili se tako radi „svuda u svetu“

Nakon što je javnost sasvim slučajno, tačnije zbog saobraćajne nesreće, saznala da direktor državnog preduzeća Koridori Srbije Zoran Babić koristi automobil privatne firme koju je angažovalo to državno preduzeće, postavlja se pitanje da li je zapravo otkriven još jedan mehanizam koji otvara prostor za legalizovanje korupcije. Zakonom je dozvoljeno da pod određenim uslovima državne firme i institucije primaju poklone od privatnih firmi, čak i onih kojima dodeljuju poslove, iako efikasna kontrola ovakvih donacija i poklona nije uspostavljena. Međutim, objašnjenje Koridora Srbije ukazuje na potpuno novi odnos izvođača radova sa investitorom, državnim preduzećem koje je u procesu izgradnje puteva i nadzorni organ.

Korupcija
Korupcija

Automobil „škoda superb“ kojim je upravljao vozač zaposlen u Koridorima Srbije, a koji je izazvao tešku nesreću na naplatnoj rampi Doljevac, kupila je bugarska firma Trejs na zahtev Koridora Srbije.

Kako tvrde i u Koridorima Srbije i u bugarskoj firmi, kupovina automobila vezana je za jedan od poslova na izgradnji deonice Koridora 10. Ne postoji međutim saglasnost oko toga kako se i kada nabavka automobila našla u ugovoru za izgradnju deonice autoputa.

U odgovorima na pitanja novinara Insajdera u kompaniji Trejs navode da je to bio uslov već na tenderu, dok u Koridorima samo kažu da je nabavka automobila predviđena ugovorom.

Naime, kompanija Trejs u odgovoru navodi:

„Predviđena je kupovina i održavanje od strane izvođača radova do šest  automobila, u zavisnosti od potrebe Nadzornog organa i investitora, sa unapred definisanim karakteristikama, predviđenoj još u fazi tendera“.

Koridori Srbije ne pominju tender, ali navode da će automobili nakon završetka deonice puta ostati u vlasništvu ove državne firme:

„Prema ugovornoj obavezi Izvođači radova dužni su da obezbede opremu i vozila za potrebe predstavnika investitora  i inženjera  (nadzornog organa), a u cilju realizacije projekta.  Opremu i vozila predstavnici investitora i inženjera koriste tokom cele realizacije projekta, a postaju vlasništvo investitora tek po završetku svih radova i okončanju Ugovora“, istakli su u ovom državnom preduzeću.

Ugovor sa bugarskom firmom o izvođenju radova Gornje Polje – Caričina Dolina, kako u odgovoru navode Koridori, potpisan je 29.4.2013. godine. Kompanija Trejs za Insajder ističe da su Koridori Srbije zahtev za nabavku automobila ovoj kompaniji uputili u decembru 2017. 

Dosadašnji direktor Koridora Srbije Zoran Babić saopštio je juče da podnosi neopozivu ostavku na to mesto na koje je imenovan u maju 2017. godine. Kako Babić navodi u saopštenju, “za njega kao čoveka sasvim je dovoljno to što je izgubljen ljudski život da više ne obavlja funkciju na kojoj je zatečen u momentu teške nesreće”.

U nesreći je jedna osoba poginula, a pet je povređeno, među njima i Zoran Babić.

Vozaču automobila u kojem je bio Zoran Babić određeno je zadržavanje do 48 časova uz krivičnu prijavu za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. 

Na sajtu Koridora Srbije nisu dostupni podaci o tenderu o izgradnji deonice puta Gornje Polje – Caričina Dolina na Koridoru 10. Dostupna su samo tri dokumenta- poziv za dostavljanje ponuda, produženje roka i obaveštenje o dodeli ugovora. Ni u jednom od njih nisu navedeni detaljni uslovi.

U Koridorima Srbije tvrde da je uobičajena praksa u međunarodnim ugovorima u Evropi i svetu da izvođač radova obezbeđuje opremu i vozila za potrebe investitora i inženjere koji vrše nadzor.

Novinari Insajdera su od Koridora Srbije juče tražili i ugovor na osnovu kog je utvrđena obaveza izvođača da obezbedi opremu i vozila.

Prema informacijama dostupnim na sajtu Koridora Srbije, deonica puta za koju su Koridori Srbije angažovali Trejs, tako što je ugovorom predviđena i nabavka automobila, finansira se iz kredita Evropske investicione banke a ugovorena vrednost posla je 3, 8 milijardi dinara odnosno 34,5 miliona evra.

Postavlja se ne samo pitanje kako je uopšte moguće da izvođač radova na izgradnji puta nabavlja automobile, već i da li je cena automobila ugrađena u cenu izgradnje puta. To bi značilo da su ih, zajedno sa putem, platili građani.

U ovom slučaju sporno je ne samo to što državna firma dobija automobile od privatne firme koju je angažovala, već i to što su Koridori i nadzorni organ, koji je dužan da nadgleda kvalitet i brzinu radova koje ova firma izvodi.

Novinari Insajdera uputili su juče pitanje i Agenciji za borbu protiv korupcije da li je u skladu sa zakonom da se u ugovor o izgradnji putne deonice unosi obaveza izvođača radova da investitoru kupuje automobile.

Poslovi Trejsa u Srbiji

Bugarska firma Trace group hold ima svoje predstavništvo u Beogradu i već godinama radi na izgradnji puteva, ali i na održavanju puteva u Srbiji.

Trejs uz niz drugih kompanija radi na jednoj od dеonica koja već duže vreme spadaju u problematične. Reč je o deonici Gornje polje- Caričina Dolina kroz Grdеličku klisuru. Kompanija Trejs postala je poznata u javnosti Srbije 2015. godine nakon što je utvrđeno da je na obilaznici oko Dimitrovgrada za 15 meseci završila samo osminu radova.

Nakon hapšenja Mila Đurašković i odlaska u stečaj kompanije Nibens koja je bila vlasnik najvećeg broja putarskih preduzeća, kompanija Trejs preuzima dve firme koje su nekada radile u sastavu Ninebsa – PzP Niš i PzP Vranje. Preko ovih firmi Trejs ulazi u posao održavanja puteva u jugoistočnoj Srbiji.

Slučaj Jura: Donacije kao prikrivena korupcija

Prema ranije istraživanju novinara Insajdera, pojedina rešenja u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći praktično legalizuju jedan vid korupcije. Ovaj zakon dozvoljava da fizička i pravna lica doniraju državne organe čak i one koji su zaduženi da kontrolišu njihov rad.

Ne postoji registar tih donacija, ni kontrolni mehanizam kojim bi se utvrdilo da li primljeni pokloni mogu uticati na zakonitost i

„Zaboravljena“ inicijativa za promenu Zakona

Agencija za borbu protiv korupcije podnela je pre dve i po godine Vladi Srbije i Ministarstvu finansija inicijativu za dopune Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći u delu koji se odnosi na donacije državnim institucijama, a kako bi se otklonio rizik korupcije. Inicijativa je pokrenuta nakon što su novinari Insajdera otkrili da postojeća rešenja u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći praktično legalizuju jedan vid prikrivene korupcije.  

nepristrasnost rada organa vlasti.

Da ova zakonska praznina postoji saznalo se nakon medijskih navoda o kršenju prava radnika u južnokorejskoj kompaniji Jura.

Ova kompanija je priznala da je 2013. Ministarstvu za rad poklonila dva automobila i to upravo na zahtev Ministarstva. Ministarstvo rada je nadležno i za Inspekciju rada, zaduženu i za kontrolu poštovanja prava zaposlenih, pa se postavilo pitanje nepristrasnosti tog organa u kontroli kompanije od koje prima donacije. 

Da li određena donacija može uticati na rad organa vlasti, ko su donatori i kako se njihove donacije koriste, pitanja su kojima se, prema istraživanju Insajdera, u Srbiji niko ne bavi.

Novinari Insajdera istraživali su i donacije Komunalnoj policiji u Beogradu. Kako se ispostavilo privatne firme su od 2013. Komunalnoj policiji donirale računarsku opremu, kamere, dva skutera, kao i 50 tablet računara koje je poklonila kompanija Moj kiosk čiji rad bi direktno trebalo da kontroliše i Komunalna policija.

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.