Jezik

sr

en

Pregled nedelje: ”Nisam genije kao vi”– odgovor na pitanja o PKB-u; legalizacija korupcije ili svetska praksa – pitanje posle nesreće

Saobraćajna nesreća u kojoj je jedna osoba stradala, koja je dovela do ostavke direktora državnog preduzeća Koridori Srbije, kao i do saznanja da državno preduzeće ugovorom za izgradnju puta od izvođača traži nabavku novih automobila – događaji su koji su obeležili proteklu nedelju. Hapšenja funkcionera Srpske napredne stranke i predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića otvorilo je pitanje motiva za napad na novinara Milana Jovanovića iz Grocke. Nakon izbora glumca Sergeja Trifunovića za novog predsednika Pokreta slobodnih građana povela se polemika o tome ko ima a ko nema veštine za bavljenje visokom politikom. U nedelji za nama na našem sajtu mogli ste čitati i istraživanja Insajdera o spletu “slučajnosti” u privatizaciji Galenike, “nenajavljenom” domaćem partneru u proizvodnji IMT traktora, a mogli ste da vidite i odgovore predsednika Srbije i ministarke građevinarstva na pitanja novinara Insajdera o tome načinu privatizacije imovine PKB-a.

Pregled nedelje
Pregled nedelje

Petak jutro obeležila je vest da je policija uhapsila vozača automobila "škoda superb" D. S. (35), koje je dan ranije učestvovalo u udesu na naplatnoj rampi u Doljevcu. Nakon 24 sata od teške saobraćajne nesreće, oglasio se MUP saopštenjem u kojem navode da je najverovatniji uzrok nesreće to što se vozilo u kojem je bio Zoran Babić nije zaustavilo na naplatnoj rampi.

Saobraćajna nesreća na naplatnoj rampi kod Doljevca
Foto: N1 / Saobraćajna nesreća na naplatnoj rampi kod Doljevca

Vozač je u međuvremenu pušten da se brani sa slobode, ali se saznalo da je vozilo "škoda superb" u vlasništvu privatne kompanije Trejs, koju su Koridori Srbije nagažovali na izgradnji deonice Koridora 10, a naknadno je u ovom državnom preduzeću Insajderu rečeno da je uhapšeni vozač za stalno zaposlen u Koridorima.

Na pitanja Insajdera zbog čega se direktor Koridora Srbije vozio u automobilu koji je u vlasništvu privatne firme Trejs, u državnom preduzeću navode da je prem ugovoru dužnost izvođača radova da obezbede opremu i vozila za potrebe investitora i inženjera koji vrše nadzor.

Nakon što je javnost sasvim slučajno, tačnije zbog saobraćajne nesreće, saznala da direktor Koridora Srbije koristi automobil privatne firme koju je angažovalo to državno preduzeće, postavlja se pitanje da li je zapravo otkriven još jedan mehanizam koji otvara prostor za legalizovanje korupcije.

Ostavka Zorana Babića, koju je prvo najavio ministar policije Nebojša Stefanović nešto kasnije, da bi se ubrzo potom saopštenjem oglasio  Babić koji je ostavku obrazložio i rečima “znanje, moral i odgovornost su osobine koje od nas traži predsednik”, u ovom slučaju nisu dovoljan odgovor na saobraćajnu nesreću i sve što je javnost iz nje praktično slučajno saznala.

 

Napadi na novinare i advokate dobili epiloge

U nedelji za nama predsedniku opštine Grocka i visokom funkcioneru SNS Dragoljubu Simonoviću sud je odredio pritvor do 30 dana zbog sumnje da je naložio podmetanje požara 12. decembra novinaru portala "Žig info" Milanu Jovanoviću, što je Simonović u svojoj odbrani negirao.

Napad na Jovanovića kvalifikovan je kao izazivanje opšte opasnosti, iako je novinar bio u kući sa suprugom u trenutku kada je napadnut i iako su napadači pucali kada je Jovanović pokušao da izađe iz zapaljene kuće. Advokatica novinara je takvu kvalifikaciju napada ocenila neprihvatljivom jer smatra da je reč o krivičnom delu ubistvo u pokušaju. Novinari su o spornoj kvalifikaciji napada pitali i predsednika Aleksandra Vučića, koji je u nekoliko puta ponovio da on nije tužilac. Na pitanje da li će istragom biti obuhvaćeni i navodi koje su iznosili portal Žig info i napadnuti novinar, a u vezi sa sumnjom da je Simonović učestvovao u raznim zloupotrebama, Vučić je rekao da očekuje da će to biti deo istrage.

 

Jovanović nije jedini napadnuti novinar čiji je slučaj u protekloj sedmici procesuiran. Naime, policija je uhapsila i I.S. iz Jagodine zbog sumnje da je preko društvene mreže Tviter uputio pretnje novinаrki i urednici Insajdera Brаnkici Stаnković.

U proteklim danima o napadima na novinare u Srbiji govorio je i predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bličer Bjeregard, koji je upozorio da vlast u Srbiji legalizuje napade na novinare.  Sa druge strane, Vlada Srbije je u petak objavila Nacrt medijske strategije, čime je počela javna rasprava.

Pored napada na novinare, bar jedan slučaj napada na advokata mogao bi da dobije epilog u razumnom roku. Prošle nedelje je uhapšen M.J. zbog pokušaja ubistva advokata Petra Đurovića iz Čačka, koji nije životno ugrožen nakon pucnjave ranjen u svojoj kancelariji. To je inače bio drugi napad na advokate u razmaku od dva dana u Srbiji, a najmanje četvrti u prethodnih pet meseci od kada je nakon ubistva advokata Dragoslava Ognjanovića formirana Radna grupa za unapređenja krivično-prave zaštite advokata, čiji rad od njenog formiranja osporava Advokatska komora Beograda.

Smena Šarčevića zahtev na devetim građanskim protestima, bojkot Skupštine, novi predsednik PSG, protest protiv MHE...

Na jučerašnjem protestu “Jedan u pet miliona”, uz poruku “mržnja nikada ne pobeđuje”, iznet je zahtev za još jednom ostavkom -  ovog puta ministra prosvete Mladena Šarčevića zbog izjave da među profesorima i saradnicima koji su podržali proteste “nema ozbiljnih imena”.

Studenti Fakulteta političkih nauka na protest su stigli pešice od svog fakulteta na na Voždovcu do platoa Filozofskog fakulteta neposredno pred početak protesta, gde su dočekani aplauzom i skandiranjem “studenti ne ćute”.

 

Protestu "Jedan od pet miliona" koji su počeli u Beogradu juče su se pridružili i građani Kosovske Mitrovice, Prokuplja, Jagodine, Bele Crkve, Kragujevca, Kule, Požege.

Okupljanje u Kosovskoj Mitrovici je počelo na trgu Kneza Lazara odakle su se građani u protestnoj šetnji uputili do mesta gde je ubijen Oliver Ivanović i tu zapalili sveće. Skup je završen bez incidenata.

Poseta predsednika Slovenije Boruta Pahora Srbiji I najavljeno obraćenje u Skupštini Srbije poslužilo je kao povod da gotovo svi poslanici opozicije odluče da bojkotuju sednicu, uz poruku da ne žele da daju privid funkcionisanju demokratije u Srbiji. Ubuduće će sednice bojkotovati stranke članice SzS, DJB, dok je DS odlučio da, pored Skupštine Srbije, napusti i ostale “skupštine u kojima se ne poštuju elementarni demokratski prinicipi i procedure”.

Na pomenuti zahtev da podnese ostavku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je kako ima i legalitet i legitimitet, a potom je komentarišući protest prilikom posete predsednika Slovenije Boruta Pahora izjavio da čak i da se svim strankama koje u njemu učestvuju doda podrška onih što glasaju u Sloveniji, one ne bi pobedile i zaključio kako je ta kriza “toliko velika”.

Bojkota je bilo i u Pokretu slobodnih građana, nakon što je za predsednika izabran Sergej Trifunović, a iz njega se iščlanio bivši, Saša Janković, kao i desetak članova Predsedništva ovog pokreta.

Pored već ustaljenog protesta “Jedan od pet miliona”, u Beogradu je održan i protest “Ne damo reke” koji je organizovao pokret “Odbranimo reke Stare planine”, sa zahtevom da se momentalno zaustavi dalja izgranja malih hidroelektrana u Srbiji. Iako je najavljeno da protest bude samo u prestonici, proširio se i na Pirot, Rašku, Belu Crkvu, Kraljevo,  Knjaževac, Užice, Arilje…

 

Odgovori na pitanja o prodaji imovine PKB-a, niz “slučajnosti” u privatizaciji Galenike,  zakonske igre oko Pančićevog vrha

Novinari Insajdera su prošle nedelje nastavili da traže odgovore na pitanja kako je moguće da je država zajedno sa imovinom PKB-a prodala zemljište koje će prema važećem projektu državi biti potrebno za put Beograd Zrenjanin.

To zemljište je, prema istraživanju Insajdera, obuhvaćeno Prostornim planom za izgradnju brze saobraćajnice Beograd-Zrenjanin, što znači da će ako se projekat realizuje država morati da otkupljuje zemljište koje je nedavno prodala. Na pitanje kako se to desilo, ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović izjavila je da se od tog projekta odustalo, da će se umesto brzog puta graditi autoput. Dok tvrdi da autoput neće ići preko zemljišta koje je prodato Al Dahri, istovremeno i sama ističe da projekat za autoput ne postoji i to rečima: ”Ne mogu da kažem otprilike, ja nisam takav genije kao vi”. Ministarka Mihajlović nije imala objašnjenje za to što je pre samo dva meseca sproveden i tender za izradu tehničke dokumenacije za izgradnju brze saobraćajnice BG-ZR, za koju sada tvrdi da se od tog projekta odustalo.

Predsednika Srbije Aleksandr Vučić na pitanje kako je prodato zemljište koje će državi trebati prema važećem projektu, ali jeste odgovorio na pitanje zašto je odlukom Vlade na čijem je on bio čelu naloženo javnom pravobranilaštvu da obustavi sve sporove i tako dozvoli da se 17.000 hektara državnog zemljišta upiše kao privatna imovina PKB-a, što je na kraju omogućilo prodaju zemljišta kompaniji Al Dahra.

Između ostalog je rekao da nije stručnjak za tu oblast, da nije još stigao da pogleda serijal Insajdera, kao i da to zemljište “ne mogu odneti na ćilimu”.

 

Privatizacija nekada jedne od najvećih farmaceutskih kompanija na ovim prostorima okončana je, a da javnosti nisu saopštene brojne okolnosti koje su prethodile prodaji. Kapital Galenike ponuđena po početnoj ceni od jedan evro, a uslove tendera ispunio je samo jedan kupac, tek osnovana kompanija Aelius iz Luksemburga, koja je preko niza firmi povezana sa renomiranim farmaceutskih proizvođačem - kompanijom EMS iz Brazila. Oni su za kupovinu kompanije ponudili 16 miliona evra. 

Istraživanje redakcije Insajder pokazalo je, međutim, da je za kupovinu Galenike bilo zainteresovano više kompanija, ali da su mnogi praktično eliminisani strogim tenderskim uslovima, poput obaveznog prihoda od najmanje 300 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Još jednu uspešnu poslovnu godinu imala je misteriozna vlasnica nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu. Ova investicija i dalje stoji netaknuta i pored rešenja o rušenju, pa čak i zakazanog termina još u avgustu, koji je propao pošto policija nije htela da pruži asistenciju za rušenje.

Ove nedelje javnost je saznala da je problem u različitim interpretacijama zakona. Naime, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da će zatražiti od nadležnih da se izjasne o pitanju asistiranja policije pri rušenju. On je to rekao nakon što je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović  izjavila da za rušenje objekta na Kopaoniku više ne postoje prepreke jer je izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvedena obaveza da policija asistira. Dok tvrdi da nema problem kada je reč o sprovođenju zakona na Pančićevom vrhu, ministar Stefanović  ističe da u Zakonu o policiji piše da MUP asistira rušenju samo ako je prethodno pokušano bez angažmana policije.

U četvrtak je i konačno odlučeno da će bugarska kompanija “"Bulgartransgas" investirati u projekat izgradnje gasovoda "Turski tok", kojim će biti transportovan ruski gas od bugarske granice sa Turskom do Srbije. Čeka se još samo zeleno svetlo sa pregovora delegacije EU i ruskog Gasproma, što je najavljeno narednih dana. Kada je reč o srpskoj deonici gasovoda, posle odluke Bgarske, šanse su mnogo veće da se gasovod konačno izgradi. Međutim, nema naznaka da će nadležni objasniti zašto je Srbija pristala da se i Turski tok gradi po istim nepovoljnim uslovima koje je Srbija dobila za Južni tok. Podsetimo, Srbija je samo za obećanje da će biti na trasi Južnog toka od svih zemalja na trasi jedin apristala da bude manjinski vlasnik deonice na svojoj teritoriji i da matično preduzeće koje će graditi i upravljati gasovodom bude registrovano u Švajcarskoj. Srbija je do sada uložila 30 miliona evra u Južni tok, čiji je kraj izgradnje ruski predsednik Vladimir Putin saopštio u Turskoj 1. Decembra 2014. Godine. Za gasovod istom trasom kojom je trebalo da ide Južni tok kroz Srbiju, a kojom će po svemu sudeći ići i Turski tok, Srbija je u budžetu za ovu godinu predvidela dodatnih 70 miliona evra koje će biti prebačene firmi u Švajcarskoj.

(Ne) očekivana poslovna partnerstva, subvencije bez kontrole

Na našem sajtu mogli ste čitati i o tome kako je premijerka Ana Brnabić posetila u utorak centralu američke tehnološke kompanije NCR u Atlanti, čiji kol centar, smešten u Srbiji, od 2011.godine država subvencioniše u iznosu većem od 20 miliona evra. Uprkos činjenici da je NCR zaposlila više od 2.000 ljudi, opravdanost stalnog subvencionisanja kompanije čije poslovanje ni na koji način nije vezano za Srbiju, jer u svakom trenutku svoj posao može preseliti u drugu državu, jedna je od spornih tačaka ovakvog privlačenja stranih investicija.

Glavna tema premijerkine posete bile su nove investicije NCR-a u Srbiju ove godine - kampus i centar za izuzetnost, pri čemu je za izgradnju kampusa predviđena investicija od 90 miliona dolara, a do završetka radova trebalo bi da bude zaposleno 4.200 ljudi, navela je premijerka. Novinari Insajdera bavili su se ovim pitanjem jer su, između ostalog, američkoj kompaniji 2016.godine na ime subvencija odobrena sredstva veća od tri miliona evra, dok je već naredne godine iznos subvencija bio veći od deset miliona evra, što je više od 30 odsto ukupne najavljene investicije NCR-a.

Novinari Insajdera su, takođe istražujući efekte najvećih investicija i privatizacija u Srbiji, otkrili neobično strateško partnerstvo koje je u Srbiji sklopila indijska kompanija Tafe. Ova kompanija je prošle godine kupila IMT- industriju motora i traktora, kada je ova privatizacija predstavljena kao početak oživljavanja nekadašnjeg jugoslovenskog industrijskog giganta u stečaju.Ono što ni predstavnici države ni indijske kompanije nisu pominjali jeste ulazak u posao domaće firme Milenijum Tim, koja je široj javnosti poznata po brojnim poslovima za državu.

Pašalić: Za pogibije radnika svi krivi  

Vlast nije preduzela konkretne mere ni povodom najmanje 53 radnika koji su nastradali u protekloj godini na radnom mestu, na osnovu čega je Zaštitnik građana Zoran Pašalić izvršio kontrolu i zaključio je da su svi krivi, a među glavnim problemima istakao je što jedan inspektor kontroliše 1.706 privrednih subjekata.

Govoreći o radnicima, Inspekcija rada utvrdila je da neće biti pokrenut prekršajni postupak protiv nemačke kompanije Leoni koja je zaposlenima ponudila dokument u kom je od njih zatražila blanko saglasnost za stvari poput naknadnog umanjenja dela zarade, promene plate, noćnog rada dužeg od jedne nedelje mesečno, premeštaj na rad u drugo mesto udaljeno više od 50 km od trenutnog, pa čak i kod drugog poslodavca. Utvrđeno je da deo odredbi jeste nedozvoljen, ali postupka neće biti jer su sve “moguće nepravilnosti otklonjene preventivnim delovanjem”.

Takse i dalje na snazi - za tango je potrebno dvoje

Ni u protekloj nedelji Kosovo nije povuklo takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH, a Evropski komesar za proširenje Johanes Han ove tenzije nazvao je “tangom za koji je potrebno dvoje”.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj prvo je u pismu ambasadorima zemalja Kvinte pozvao EU i SAD da organizuju međunarodnu konferenciju i izneo uslove koji moraju biti ispunjeni za ukidanja taksi. Među tim uslovima je i garancija Brisela i Vašingtona da neće doći do promena granica Kosova podelom ili razmenom teritorija, kao ni dodeljivanje izvršnih ovlašćenja Zajednici srpskih opština (ZSO), dok sa druge strane traži obezbeđen bezvizni režim za građane Kosova. Te Haradinajeve zahteve direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je nerealnim.

Premijer Kosova je zatim dan kasnije uputio još jednom pismo, i to premijerima svih država sveta, u kojem je napisao da je status Kosova utvrđen 17. februara 2008, proglašavanjem nezavisnosti. On je, takođe, nakon sastanka sa ambasadorom SAD-a Filipom Kosnetom izjavio da su uvedene takse na srpske proizvode unutrašnja i suverena odluka Kosova i da ostaju na snazi, uz mogućnost raspada vladajuće koalicije.

Pismo povodom tenzija između Srbije i Kosova uputio je i predsednik Aleksandar Vučić. On je predsedniku SAD Donaldu Trampu napisao kako nikome više nije stalo do rešenja vekovnog problema Kosova i Metohije, te i da Srbija ne može da taj “težak problem reši sama”.

Prepiska predstavnika Beograda i Prištine skrenula je tako pažnju sa dvodecenijskog pitanja “žute kuće” i trgovine ljudskim organima, nakon što je Dik Marti rekao da su ključni dokazi u Hagu povodom ovog slučaja nestali. Na njegovu izjavu reagovao je potpredsednik Vlade i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, koji je komentarisao kako je Kosovo “iznad prava i pravde”.

Pored sukobljavanja kosovske i srpske strane, na Kosovu je bilo i tenzija među srpskim političkim protivnicima. Naime, nakon što je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić reagovao na najavljeni protest “Jedan od pet miliona” u Kosovskoj Mitrovici, poručujući da taj grad nije mesto za podele i da lideri SzS treba da ga zaobiđu, ispred zgrade Euleksa održan je protest “Protiv aneksije severne Kosovske Mitrovice", na kojem se obratio predsednik Srpske liste Goran Rakić, a među transparentima našao se i "Vučiću čuvaj Srbe".

Takođe, Kosovo je ponovo podnelo prijavu za članstvo u Interpolu, nakon što je posle prvog, neuspešnog pokušaja u novembru kosovska vlada uvela pomenute takse od 100 odsto na robu iz Srbije.

 Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.