Jezik

sr

en

Kako se troši novac PIO fonda: Adaptacija direkcije košta 1.000 evra po kvadratu

Adaptacija prizemlja direkcije PIO Fonda finansira se sredstvima koja u Fond uplaćuju svi zaposleni građani Srbije, a ovaj posao odobrio je Upravni odbor Fonda, u kome većinu čine članovi koji su izabrani na predlog Vlade. Cena adaptacije je čak 1.000 evra po kvadratu bez uračunatog PDV-a, pokazuje dokumentacija do koje je došao Insajder.  

Direkcija PIO Fonda
Direkcija PIO Fonda

Da je reč o skupom poslu koji se finansira iz budžeta, u koji se uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, pokazuje i podatak da se će se recimo novi stanovi koje država gradi za pripadnike vojske i policije prema najavama predstavnika vlasti prodavati za najviše 500 evra po kvadratu. U slučaju prizemlja PIO Fonda, samo adaptacija je duplo skuplja. Istovremeno isti taj Fond nema dovoljno sredstava za isplatu penzija zbog čega se nešto više od 30 odsto dotira iz republičkog budžeta.

Tender za "izvođenje radova na adaptaciji prizemlja objekta Direkcije RF PIO" raspisan je 22. decembra 2017. godine.

Kako je navedeno u konkursnoj dokumentaciji, posao je predviđao adaptaciju prostora od oko 1.500 metara kvadratnih. To između ostalog podrazumeva građevinske i zanatske radove, rušenje zidova, postavljanje novih elektro i vodovodnih instalacija…

Mesec dana kasnije, kako se može videti iz javno dostupnih dokumenata, sklopljen je ugovor o dodeli posla sa grupom ponuđača na čelu sa firmom Roofs DOO iz Beograda vredan skoro 169 miliona dinara bez uračunatog PDV-a. 

To je ujedno bila i jedina ponuda koja je stigla i koja je prihvaćena.

U međuvremenu je cena ugovorenog posla uvećana. Naime, zbog kako je navedeno nepredviđenih radova, Fond PIO je u decembru 2018. raspisao novi tender. Ovoga puta je izvođač radova Roofs DOO izabran u direktnom pregovaračkom postupku.

Nepredviđeni dodatni radovi koštali su dodatnih pet miliona dinara. Tako je ukupna cena adaptacije prizemlja u zgradi direkcije Fonda u ulici Aleksandra Kostića građane koštala više od 173 miliona dinara, odnosno oko 1,5 miliona evra bez uračunatog PDV-a. 

Adaptacija prizemlja 1,5 miliona evra, cela banja 2,5 miliona evra

Kako se raspolaže sredstvima PIO pokazuje i podatak da istovremeno dok se adaptacija prizemlja radi za 1,5 miliona evra, država uz saglasnost PIO Fonda prodaje kompleks u Kuršumlijskoj banji za svega 2,3 miliona evra.

Prodaje se zgrada hotela "Žubor" koja ima preko 16.000 kvadrata, desetak manjih objekata, bazen, i 9,5 hektara zemljišta. Reč je o imovini koja je u vlasništvu PIO Fonda. Hotel Žubor i ceo kompleks gradio se novcem iz budžeta koji su preko penzinog osiguranja punili zaposleni građani Srbije.

Ministar trgovine Rasim Ljajić je izjavio da se na taj oglas niko nije javio "jer je vrednost banje precenjena", zbog čega će se raditi nova procena.

Nova procena će prema najavama biti rađena za ukupno 27 banja koje su u vlasništvu PIO Fonda, a koje preko Direkcije za imovinu država planira da proda.

Takav plan države omogućen je posle višegodišnjeg spora oko vlasništva nad banjama koje je PIO Fond vodio i u većini slučajeva dobio. To međutim nije omogućilo Fondu da upravlja tom imovinom i odlučuje o njenoj sudbini jer je novi Upravni odbor izabran 2014, za razliku od prethodnog, dao saglasnost Vladi za privatizaciju banja.

Vlada 2014 preuzela "upravljanje" PIO Fondom

Izmenama Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju 2014. godine  i to po hitnom postupku, upravljanje PIO Fondom je praktično preuzela Vlada Srbije preko svojih predstavnika u Upravnom odboru. 

Naime, do tada je UO Fonda imao 21 član, a odluke su donosili predstavnici osiguranika, poslodavaca, ulagača i dva predstavnika Vlade.

Od 2014. godine se odnos snaga menja. Smanjuje se broj članova UO sa 21 na sedam. Četiri člana bira Vlada, dok su preostala tri predstavnici osiguranika, korisnika i poslodavaca.

Na ovaj način je država praktično preuzela upravljanje PIO Fondom i svim poslovnim odlukama, pa tako i o ulaganjima ili prodaji imovine koja je godnama unazad kupovana i građena novcem osiguranika.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.