Jezik

sr

en

Od sada se umrli automatski brišu iz biračkog spiska, a do sada…

Uprkos tvrdnjama nadležnih da se birački spiskovi redovno ažuriraju, novinari Insajdera otkrili su više slučajeva da u Srbiji pravo glasa imaju i građani koji su očigledno preminuli. Ovo je samo jedan od problema sa biračkim spiskom, a prema uveravanjima premijerke Ane Brnabić problem će biti rešen tako što su matične knjige umrlih sada povezane s biračkim spiskom i oni će automatski biti brisani. Iz odgovora nadležnog Ministarstva jasno je, međutim, da ovo rešava problem ubuduće, ali ne i nasleđene slučajeve ranije umrlih koji se i dalje vode kao glasači.

Izbori, ilustracija / Foto: Srđan Ilic
Izbori, ilustracija / Foto: Srđan Ilic

Srbija uvodi novi sistem kako bi se ove nepravilnosti ubuduće sprečile, a o tome se na Tviteru oglasila i premijerka Ana Brnabić.  

“Od danas se deo Jedinstvenog biračkog spiska automatski ažurira. Povezali smo Matične knjige umrlih sa JBS (preminuli se u roku od 24h ispisuju iz JBS). Završavamo povezivanje ostalih matičnih knjiga (MK) sa JBS. Još 1 razlog zašto je bio važan prenos MK u elektronski format”, navela je premijerka.

Istraživanje Insajdera pokazalo je da je na izborima pre dve godine, prema biračkom spisku, pravo glasa imala najmanje 31 osoba rođena u 19. veku, dok je samo na teritoriji Beograda, upisano najmanje 150 građana koji su stariji od 110 godina. Među njima je čak i jedna osoba koja bi, prema našem istraživanju, u maju prošle godine napunila čak 128 godina.

Ubuduće bez ljudskog faktora

Iz odgovora nadležnog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na pitanje novinara Insajdera da li će ovaj mehanizam važiti samo za ubuduće i šta se dešava sa građanima koji su ranije preminuli, a i dalje se vode u jedinstvenom biračkom spisku, između ostalog navode: “Sada kada matičari naredni upis činjenice smrti uvedu u Matičnu knjigu umrlih obavestiće se i JBS i to lice će se bez odlaganja izbrisati iz JBS. Za dosadašnje promene, građani su morali u takvim situacijama da misle o ispisu bliske osobe iz JBS i da donose izvode, pa da matičari onda preko lokalnih aplikacija obaveštavaju referente koji rade na JBS – u. Dakle, JBS je ažuriran i do sada svakodnevno, samo se sada ažurira brže i bez opterećivanja građana. Ako postoje lica koja su do puštanja servisa u rad preminula, a nalaze se u JBS –u, naši referenti će pojedinačno vršiti ispise”.

Da se novi mehanizam ne odnosi na građane koji su ranije preminuli jasno je i iz toga što Ministarstvo u odgovoru Insajderu navodi da bliži članovi porodice preminulih mogu proveriti bilo kada ili na sajtu Ministarstva www.mduls.gov.rs ili u lokalnoj samoupravi, a ako pronađu nepravilnost iz Ministarstva građane upućuju da momentalno obaveste lokalnu samoupravu i problem reše. U Ministarstvu takođe navode da će novi sistem svakako od sad pa na dalje, eliminisati ljudski faktor.

Crta: Šta je s preispitivanjem ranijih unosa?

I Pavle Dimitrijević iz Crte u izjavi za Insajder ocenjuje da je ovo svakako korak u dobrom pravcu, ali ne rešava nasleđene probleme.

“Ovo je korak unapred jer se smanjuje mogućnost ljudske greške. Svaka vrsta automatizacije je u tom smislu dobra vest. Od sada ne bi trebalo da imamo primere da u biračkom spisku ostanu i preminuli. Međutim, to ne rešava pitanje šta je sa onim do sada jer sistem neće raditi retroaktivno, niti ima najava preispitivanja ranijih unosa ili revizije biračkog spisaka. Dakle, ostaje pitanje ove vrste nepravilnosti”, navodi Dimitrijević.

U Ministarstvu za Insajder navode i da je za novi sistem ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska u skladu sa matičnom knjigom umrlih bilo neophodno prvo da se svi podaci iz matičnih knjiga prevedu u elektronski oblik, a matičari su od početka ove godine u obavezi da startuju sa radom u elektronskoj bazi - Registru matičnih knjiga.

“Kada je to učinjeno, prva sledeća stvar je bila uvezati Matičnu knjigu umrlih s Jedinstvenim biračkim spiskom i omogućiti brži i ažurniji birački spisak. On se i do sada svakodnevno ažurirao, ali se radilo 'pešaka', putem proveravanje podataka u papirnim oblicima, na zahtev naših građana”, navode u Ministarstvu.

Međutim, preminuli građani sa pravom glasa nisu i jedini problem u biračkom spisku.

Izbori u Srbiji, ilustracija
Izbori u Srbiji, ilustracija

Revizija biračkog spiska – korak ka poverenju građana

Na pitanje da li će se i kada biti revizije jedinstvenog biračkog spiska, u Ministarstvu kažu da su lokalne uprave i do sada sukcesivno i “pešice” rešavale pojedinačne slučajeve, kao i da je Ministarstvo u dopisima lokalnim samoupravama tražilo da se takve nepravilnosti ažurnije rešavaju.

Osim očigledno preminulih, značajna nelogičnost je bila i to što je ukupan broj registrovanih punoletnih birača u jednom trenutku bio veći za čak 800.000 u odnosu na onaj koji je utvrđen popisom stanovništva 2011.

U Ministarstvu za lokalnu upravu ovu nelogičnost uporno objašnjavaju na identičan način.

„Popis stanovništva predstavlja faktički broj građana jer se radi po principu dobrovoljnosti i anketiranja građana koji su dostupni da daju podatke. Ovde treba imati u vidu da se prema poslednjem popisu ne tako mali broj građana nije ni odazvao", navodi se u jednom od ranijih odgovora Ministarstva Insajderu.

Nadležno Ministarstvo takođe je tvrdilo da se jedinstveni birački spisak, od uspostavljanja 2012, redovno ažurira na dnevnom nivou, što je, kako ističu, zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave.

U posmatračkoj organizaciji Crta navode da ažuriranje novim podacima nije dovoljno i da je neophodna revizija biračkog spiska jer je to najbolji način da se povrati poverenje građana u ceo izborni proces. 

“Revizija ne postoji, ne postoji regulativa koja nadležne institucije obavezuje na to da je sprovedu u određenom periodu. Nema informacija o tome da je neka državna institucija zaista sprovela reviziju”, kaže za Insajder Pavle Dimitrijević.

On dodaje da postoji jednostavna osnovna kontrola spiska, ali i različite medotologije koje se primenjuju u svetu. To se, objašnjava Dimitrijević, radi metodom slučajnog uzorka, kao i poređenjem baza podataka MUP-a, knjiga umrlih s jedinstvenim biračkim spiskom.

Na konstataciju da Ministarstvo tvrdi da se spisak redovno ažurira, Dimitrijević kaže da to ne znači i da je urađena revizija.

“Meni nije poznato na koji način Ministarstvo radi reviziju, osim onoga što je obaveza svih zaposlenih u lokalnim samoupravama da redovno ubacuju podatke. Da li postoji metodologija, mi to ne znamo, a bilo bi od ogromnog značaja da nam Ministarstvo objasni kako radi reviziju, ako je radi, da navede šta je otkriveno tim periodičnim kontolama, da li su utvrđene neke greške i koje, da li su otklonjene”, navodi Dimitrijević. 

Sređivanje biračkih spiskova - “večiti” zahtev opozicije

Uprkos tome što su netačni birački spiskovi bili ključna kritika demokratske opozicije još devedesetih godina, ovaj problem do danas nije rešen, čak ni kada su na vlast došli oni koji su devedesetih bili opozicija.

Sređivanje biračkog spiska se tako ponovo ističe kao jedan od osnovnih uslova za fer izbore. Taj uslov se navodi i u dokumentu koji su nedavno potpisali predstavnici više opozicionih saveza, stranaka i pokreta za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora.

Činjenica da se lični podaci preminulih građana i slične nepravilnosti mogu pronaći u biračkom spisku ne znači automatski da će ti podaci biti zloupotrebljeni. Međutim, to što se pouzdano ne zna ko u Srbiji ima pravo glasa i što podaci u spiskovima nisu ažurirani otvara mogućnost za različite zloupotrebe, a samim tim stvara nepoverenje građana u izborni proces.

Pouzdanost i tačnost biračkih spiskova, kao i otklanjanje svake mogućnosti manipulacije, spadaju u osnovne pretpostavke demokratije.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.