Jezik

sr

en

Prvostepena presuda: Miroslavu Miškoviću dve i po godine zatvora

Veće Specijalnog suda, posle šest godina od početka suđenja, u ponovljenom postupku proglasilo je krivim predsednika kompanije Delta Holding Miroslava Miškovića i zbog pomaganja u poreskoj utaji osudilo ga na dve i po godine zatvora i izreklo mu novčanu kaznu u iznosu od osam miliona dinara.  Njegov sin Marko zbog utaje poreza osuđen je na jednu godinu kućnog pritvora i istu novčanu kaznu. Krivim je proglašen i vlasnik Nibens korporacije Milo Đurašković, koji je zbog zloupotreba sa putarskim preduzećima i zbog poreske utaje osuđen na četiri godine zatvora i novčanu kaznu od šest miliona dinara. Sud je Đuraškoviću i njegovim saradnicima naložio da uplate FAM-u na ime odštete dve milijarde dinara.

Srđan Ilić: Miroslav Mišković
Foto: Srđan Ilić / Miroslav Mišković

Ovo je prvostepena presuda Suda u ponovljenom postupku, na koju i Tužilaštvo i osuđeni imaju pravo žalbe. 

Sudsko veće na čelu sa sudijom Majom Ilić donelo je osuđujuću presudu optuženima u slučaju zloupotreba sa putarskim preduzećima i utaji poreza. Kako je rekla, Sudsko veće je većinom glasova donelo odluku da je dokazano da je jedanaestoro optuženih, među kojima su Milo Đurašković i Miroslav i Marko Mišković, krivo.

Đurašković i ostalih šestoro optuženih za zloupotrebe u putarskim preduzećima kažnjeni su sa ukupno 16 i po godina zatvora jer su učestvovali u donošenju odluka protivno interesima Akcionarskog društva Fabrika maziva „Fam“ iz Kruševca. Miroslav Mišković osuđen je zbog krivičnog dela poreska utaja u pomaganju dok je njegov sin Marko osuđen zbog krivičnog dela poreska utaja. Obrazlažući ovu odluku, predsedica sudskog veća Maja Ilić je istakla da je stariji Mišković imao „najviše uticaja na poslovanje firmi svog sina“.

Na kraju čitanja presude od više od 30 strana, sudija Ilić navela je da je delu optužbi oko zloupotreba sa putarskim preduzećima doprinelo dopunsko ekonomsko veštačenje i iskaz veštaka. Kako je rekla, to je osiguralo i nešto povoljniji položaj za okrivljene jer je veštak utvrdio da je manja šteta koja je procenjena pa su tako određene i manje kazne.

U presudi, dodala je, nedostaje deo koji se odnosi na preduzeće Partizanski put jer je , kako je navela, Sud ocenio da je ovaj slučaj već presuđen.

Što se utaje poreza tiče, za šta su optuženi Miroslav Mišković, Marko Mišković i ostali sudija je objasnila da su ključna bila dva nova svedoka i to Ivan Simić i Boško Lučić.

Sudija je rekla da je očekivala mnogo više od tih dokaza ali da je kod njih nailazila na neku vrstu ograničavanja tokom ispitivanja.

„Iznosili su lični stav koji su odvajali od profesionalnog“ , dodala je sudija Ilić.

Današnje izricanje presude pratio je veliki broj novinara.

Sam Miroslav Mišković nije prisustvovao izricanju presude, a kako je njegov zastupnik Zdenko Tomanović rekao razlog je to što je “Mišković predvideo šta može da očekuje u predmetu”.

Zastupnici optuženih nakon izricanja presude, najavljujući žalbu drugostepenom sudu, ocenili su da je u pitanju “debakl pravosuđa” kao i “politički motivisan proces”.

Od dokaza "borbe protiv korupcije" do optužbi za pomaganje u utaji poreza

Slučaj Miroslava Miškovića najavljivan kao dokaz najveće borbe protiv korupcije, završio se na optužbi za utaju poreza o čemu je presudu danas doneo Specijalni sud.  Na kraju ponovljenog postupka odbrana Miškovića tvrdila je da Mišković o porezima ne zna ništa i da tužilaštvo nema dokaze da je on sinu Marku Miškoviću rekao kako da izbegne plaćanje poreza. Tužilaštvo je, međutim, tvrdilo da je krivica svih optuženih dokazana, pa je i tražila pet godina zatvora za Miroslava Miškovića.

Drugu presudu Miroslavu Miškoviću i njegovom sinu Marku Specijalni sud doneo je samo u vezi s optužbama za utaju poreza jer su na prethodnom suđenju oslobođeni optužbi da su oštetili putarska preduzeća. Iste optužbe oslobođen je i Mitar Đurašković vlasnik Nibens grupe, ali se njemu i u ponovljenom postupku sudilo za štetu nanetu kruševačkoj Fabrici maziva (FAM) i utaju poreza.

Apelacioni sud je potvrdio oslobađajući deo presude u prvom postupku, a tražio da se ponovi deo optužbi za koji su optuženi bili osuđeni. Takvom odlukom Apelacionog suda praktično je oborena optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal koja ih je teretila da su finansijskim transakcijama izvlačili novac iz putarskih preduzeća. Naime, bili su optuženi da su putarska preduzeća u periodu od 2005. do 2010. godine oštetili za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara, ali prema oceni suda ta optužba nije dokazana.

U prvom postupku pet godina zatvora za Miroslava Miškovića, tri i po godine za Marka Miškovića

U prvom postupku 2016. godine Miroslav Mišković bio je osuđen na pet godina zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, jer je pomogao sinu Marku da utaji porez od oko tri miliona evra. Marko Mišković je bio osuđen zbog utaje poreza na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, uz obavezu da njegovo preduzeće "Merainvest" plati porez od oko 320,3 miliona dinara.

Marko Mišković
Foto: Srđan Ilić / Marko Mišković

Apelacioni sud je u septembru 2017. potvrdio oslobađajući deo presude Miroslavu Miškoviću, a ukinuo osuđujuću jer "prvostepeni sud nije dao jasne i nesumnjive razloge koji su to saveti od strane okrivljenog Miroslava Miškovića dati Marku Miškoviću, a koji su mu pomogli da izvrši krivično delo "

Biznismen Miroslav Mišković uhapšen je u decembru 2012. godine. Pole šest meseci pritvora pušten je da se brani sa slobode uz jemstvo od 12 miliona evra. Sudski postupak protiv vlasnika "Delta holdinga", njegovog sina i još devetoro optuženih počeo je 2013. godine i to kao svojevrsni medijski spetakl jer je Mišković u sudnicu doveo strane advokate od kojih je jedan, britanski advokat, bio i u togi.

Odluka o vraćanju pasoša Miroslavu Miškoviću, završila se sukobom sudija, predsednika veća i predsednika Višeg suda.

Putarske firme

Proces protiv Miroslava Miškovića je u decembru 2012, posle njegovog hapšenja, najavljivan kao najvažniji proces protiv korupcije. Istraga i optužnica, međutim, obuhvatile su samo sumnje na zloupotrebe u putarskim preduzećima.

Miroslav Mišković je jedan od najvećih srpskih biznismena i onih koji su poslovnu imperiju počeli da grade u vreme vlasti Slobodana Miloševića, a koji su posle demokratskih promena nastavili da uvećavaju bogatstvo zahvaljujući zakonima koji su kao po pravilu išli na ruku biznismenima, dok je državni budžet bio na gubitku.

Novinari Insajder godinama su istraživali i došli do dokaza u vezi sa povlasticama koje su imali pojedini biznismeni tokom devedesetih, ali i na koji način su zahvaljući odlukama predstavnika vlasti posle 2000, isti biznismeni praktično praktično uticali na celu privredu Srbije.

U serijalu Službena (zlo)upotreba 2009. Insajder je istraživao i sporne privatizacije putarskih preduzeća.

„Nibens grupa“, bila je jedan od najvećih holdinga nastao kroz privatizaciju nekoliko putarskih preduzeća. Ovaj gigant sastojao se od šest velikih putarskih preduzeća, s više od 5.000 radnika i održavao je više od 6.600 kilometara puteva.

„Nibens grupa“ nastala je najpre privatizacijom Preduzeća za puteve Niš. Posle toga ređale su se privatizacije na kojima je vlasnik „Nibensa“ Milo Đurašković, po pravilu, pobeđivao. Preko tendera, u martu 2005. godine, on je postao vlasnik PZP Vranje. Samo jedan mesec kasnije kupuje PZP Kragujevac, istovremeno postaje vlasnik najvećeg preduzeća za puteve u Srbiji - PZP Beograd.

Njegov partner u ovoj kupovini, u tada formiranom konzorcijumu, bila je kompanija „Delta“, Miroslava Miškovića. Kada je postao vlasnik i najvećeg vojvođanskog putarskog preduzeća „Bačka put“ iz Novog Sada, Đurašković je došao do toga da praktično kontroliše stanje na putevima, koji su kičma putnih pravaca u Srbiji.

Prema podacima iz Registra, već 2006. godine „Delta“ se povukla iz otvorenog vlasništva u kompanijama. Od tada, vlasnici su korporacija „Šer“, koja je u vlasništvu Đuraškovića i „Mera investment“ sa Britanskih devičanskih ostrva, iza koje je tada stajao Marko Mišković.

Kiparska veza

Odluka suda o oslobađanju Miroslava Miškovića za optužbe da je oštetio putarska preduzeća naišla je na osudu, kojoj su se priključili i predstavnici države. Niko, međutim, nije postavio pitanje kako je moguće da nikada do danas nisu ispitani brojni poslovi Miroslava Miškovića koji su, svih prethodnih godina, bili unosni i to na štetu budzeta, a omogućeni odlukama i zakonima koje je donosila država.

U serijalu Državna pljačka države, Insajder je bavio pitanjem kako su u vreme hiperinflacije, sankcija i ratova tokom '90-ih predstavnici vlasti Slobodana Miloševića, biznismeni bliski njemu i pojedinci izneli iz zemlje nekoliko milijardi dolara. Ta suma koja nikada nije zvanično utvrđena kreće se od pet do 11 milijardi dolara. Jedan deo iskorišćen je za funkcionisanje države u vreme sankcija, a jedan deo je kroz razne sumnjive transakcije završio na privatnim računima.

Jedan deo novca koji je iznet iz zemlje uz pomoć državnih institucija poticao je iz nelegalnih tokova, od šverca nafte, droge, cigareta, oružja. Drugi deo novca koji je iznet iz zemlje bio je prikupljen pljačkom građana, a u svemu tome ključnu ulogu imala je država uz pomoć „privrednika od poverenja“.

Kako je objavljeno u serijalu Insajdera Državna pljačka države, devedesetih su na račune osam of šor kompanija na Kipru koje je osnovala Srbija, odnosno Beogradska banka deponovani veliki iznosi deviza u kešu.

Upravo je Miroslav Mišković, pored Predraga Rankovića Peconija, Filipa Ceptera, Bogoljuba Karića, jedan od biznismena koji su na Kipru radili s Beogradskom bankom.

Prema podacima do kojih je došla ekipa Insajdera, tokom 1998. državna firma Antexol je of šor kompaniji Miroslava Miškovića Hemslejd i njegovoj banci Delta prebacila na račune najmanje 18 miliona maraka u različitim valutama bez naloga da se taj novac nekome uplati.

Nikada nije objašnjeno šta je bila namena ove uplate i gde je novac završio.

Veliku ulogu u državnoj pljački države i građana imala je i Savezna uprava carina na čelu sa Mihaljom Kertesom. Jedan od uvoznika kojem je carina dala povlastice bio je i Miroslav Mišković.

Kako je otkriveno u Insajderu, Savezna uprava carina omogućila je Miškovićevićevoj kompaniji Delta plaćanje carine za robu široke potrošnje na odloženo, u roku od 45 dana, umesto u zakonskom roku od osam dana.

U vreme inflacije, kada se satima čekalo na platu ili penziju koja bi se trošila za par sekundi, odlaganje plaćanja carine značilo je direktnu štetu za budžet.

Privatizacija kao prodaja nekretnina

Država je godinama unazad donosila zakone koji su išli na ruku biznismenima, a državni budžet praktično bio na gubitku. Tako se privatizacija pretvorila u kupoprodaju nekretnina, a ne u oporavak privrede i propalih fabrika.

Insajder je u serijalu Službena zloupotreba 2009, pokazao kako su biznismeni dobili mogućnost da do ekskluzivnih lokacija u Beogradu dođu tako što kupe propalu fabriku, dok u tu cenu nije bilo uračunato građevinsko zemljište, koje zapravo najviše vredi.

Miškovićeva kompanija Delta 2008. kupila je imovinu Geneksa u Beogradu na javnom nadmetanju za oko 149 miliona evra i postala vlasnik hotela Kontinental, nekadašnjeg Interkontinentala, apartmana i poslovnog prostora poznatog kao Geneks apartmani, teniske hale i energane, ukupne površine 72.225 kvadrata. 

Bivši radnici nekada državne firme Geneks optuživali su da je Miškovićeva Delta, u vreme Slobodana Miloševića, nastajala paralelno s uništavanjem Geneksa.

Nakon demokratskih promena, do velikog broja ekskluzivnih lokacija u centralnim ulicama Beograda Delta je takođe došla kupujući trgovinska preduzeća.

Kupila je i zgradu Invest banke u stečaju od 6.000  kvadrata u jednoj od centralnih ulica Beograda.

Miroslav Mišković kupio je i preduzeće Autokomanda 2005. godine i obavezao se ugovorom o prodaji da se bavi popravkom motora i vozila dve godine.

luka Beograd
luka Beograd

Međutim, prema istraživanju Insajdera, kada su istekle dve godine, koliko je po ugovoru bio u obavezi da zadrži delatnost, nadležne institucije promenile su Generalni plan i ta zona postala je umesto industrijske, gradska-građevinska i na njoj je najavljena izgradnja tržnog centra od 220.000 kvadrata.

Država, odnosno Grad, i dalje se sude sa novim vlasnicima preduzeća Luka Beograd oko toga čije je zemljište na kom se nalazi preduzeće, a koje zauzima površinu od oko 220 hektara na luksuznoj lokaciji.

Mišković o privatizaciji Luke Beograd: To je bio posao u interesu Grada i države

Preduzeće Luka Beograd kupili su putem preuzimanja akcija od radnika, ali i od države, u septembru 2005. godine Milan Beko i Ivana Veselinović, potpredsednica Delta kompanije, a udeo u svemu imala su i deca Miroslava Miškovića. Zvanično je saopšteno da je firma “Worldfin” iz Luksemburga postala vlasnik preduzeća Luka Beograd, a u javnosti se dugo nagađalo ko stoji iza te kupovine, pa su čak predstavnici novih vlasnika demantovali da iza toga stoje Milan Beko i Miroslav Mišković.

Planovi novih vlasnika su bili gašenje lučke delatnosti i gradnja stambeno-poslovnog kompleksa “Grad na vodi” po rešenju čuvenog arhitekte Danijela Libeskinda, koji je angažovan na projektovanju nulte tačke u Njujorku.

U slučaju Luke Beograd, kao ni u sličnim slučajevima, ne mogu biti sporni biznismeni već nadležne institucije koje su svojim odlukama omogućile da se oko dve stotine hektara ekskluzivnog zemljišta proda bez licitacije i tako postigne daleko veća, tržišna vrednost.

Zbog postupka privatizacije Luke Beograd 2013. su uhapšeni bivši ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo i bivši funkcioneri Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Mišković je kao svedok naveo da je njegova kompanija bila finansijski investitor u preduzeću Milana Beka "Vorldfin" koje je kupilo akcije "Luke Beograd". Rekao je i da je taj posao bio u interesu i Grada i Srbije. Krajam decembra 2017. prvostepenom presudom Specijalnog suda, Bubalo i ostali optuženi oslobođeni su optužbi za zloupotrebe u vezi s Lukom Beograd.

Mišković se u knjizi žalio na “pritiske” B92 i Insajdera

Serijali insajdera Državna pljačka države i Službena zloupotreba koji su emitovani na B92, očito su bili i razlog zbog kojeg je Mišković u svom spisateljskom prvencu od svih medija spomenuo samo B92, optužujući tako ustvari Insajder da je vodio svojevrsnu hajku. Mišković je ovu knjigu predstavio u aprilu prošle godine.

Miroslav Mišković
Miroslav Mišković

"Maksi smo prodali zato što više nisam mogao da podnosim pritiske koji su dolazili iz vlasti, ali i tadašnje opozicije, a koje su orkestrirano podržavali mediji. U tome je prednjačio B92 na čelu sa Veranom Matićem", tvrdi Mišković, pravdajući poslovnu odluku da proda tadašnji Maksi, koji je kupio pod imenom Ce market.

Mišković se u knjizi žali i na novinske tekstove u kojima je potegnuto pitanje monopolskog položaja o kom su govorili, kako sam navodi poitičari, analitičari i regulatorna tela.

"Pravljene su specijalne televizijske emisije, opet najviše na B92", tvrdi Mišković u knjizi.

Činjenica je se nadležne državne institucije nisu bavile ključnim dokazima kojima su, prema istraživanju novinara Insajdera, raspolagali, a koji su objavljeni u serijalima Insajdera na B92.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.