Jezik

sr

en

Pregled nedelje: Miškoviću dve i po godine zatvora zbog utaje poreza, “velika bruka” za CIP i tajna nabavka MUP-a od 20,3 miliona evra

Nije dovoljno imati zakone, morate pokazati da se oni primenjuju, poruka je zvaničnika MMF-a Srbiji koja bi se osim na razloge ostanka Srbije na “crnoj listi” rizičnih zemalja u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma mogla primeniti i na brojne druge oblasti.

Poštovanje zakona je dovedeno u pitanje i u slučaju hapšenja zbog sumnji na davanje i primanje mita u projektu izgradnje stanova za pripadnike Vojske i policije. Zakon, s druge strane, nije prekršen time što je MUP proglasio nabavku 700 automobila tajnom, ali je otvoreno pitanje prostora za zloupotrebu ovog posla vrednog, kako je Insajder objavio, 20,3 miliona evra.

O tome da li je bilo kršenja zakona sud je odlučivao i u slučaju Miroslava Mišković. Ovaj slučaj, iako najavljivan kao dokaz najveće borbe protiv korupcije, završio se provostepenom osuđujućom presudom za utaju poreza – kaznom zatvora od dve i po godine i novčanom kaznom od oko 67.000 evra.

Posle šest godina od početka suđenja, Veće Specijalnog suda je, pored Miroslava Miškovića, osudilo i njegovog sina Marka na jednu godinu kućnog pritvora i istu novčanu kaznu takođe zbog utaje poreza. Krivim je proglašen i vlasnik Nibens korporacije Milo Đurašković, koji je zbog zloupotreba sa putarskim preduzećima i zbog poreske utaje osuđen na četiri godine zatvora i novčanu kaznu od šest miliona dinara. Sud je Đuraškoviću i njegovim saradnicima naložio da uplate FAM-u na ime odštete dve milijarde dinara.

Miroslav Mišković je jedan od najvećih srpskih biznismena i onih koji su poslovnu imperiju počeli da grade u vreme vlasti Slobodana Miloševića, a koji su posle demokratskih promena nastavili da uvećavaju bogatstvo, zahvaljujući zakonima koji su kao po pravilu išli na ruku biznismenima, dok je državni budžet bio na gubitku.

Novinari Insajdera godinama su istraživali i došli do dokaza u vezi sa povlasticama koje su imali pojedini biznismeni tokom devedesetih, ali i na koji način su zahvaljući odlukama predstavnika vlasti posle 2000, isti biznismeni praktično uticali na celu privredu Srbije. U serijalu Službena (zlo)upotreba 2009. Insajder je istraživao i sporne privatizacije putarskih preduzeća.

Izgradnja stanova za pripadnike službi bezbednosti: Hapšenja zbog sumnji na primanje i davanje mita

Projekat od nacionalnog značaja, koji se finansira iz budžeta– izgradnja stanova za pripadnike Vojske i policije - već na samom početku realizacije u Nišu i Vranju obeležila su privođenja pet osoba zbog sumnje da su tražili i uzeli mito.

Među uhapšenima su zamenik generalnog direktora Saobraćajnog instituta CIP i dva predstavnika CIP-a - državnog instituta koji je određen da vrši nadzor ovog projekta.

Direktor CIP-a Milutin Ignjatović je za Insajder rekao da je smenio svog zamenika, ali istovremeno poručio da “niti zna, niti je znao, niti može da veruje” u umeštanost CIP-ovih službenika.

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je, s druge strane, bila oštrija. Na pitanja novinara Insajdera o ovim hapšenjima, ona je rekla da je to “velika bruka za CIP”. Šta ministarka kaže o preispitivanju ugovora o izgradnji stanova i mehanizmima kontrole koje država primenjuje kako bi sprečila zloupotrebe pogledajte u videu.

Tajni ugovori i tajna nabavka MUP-a vredna 20,3 miliona evra

Šta kriju tajni ugovori – pitali smo u novom stavu redakcije. Umesto da se transparentnost podrazumeva, predstavnici vlasti se čak uvrede zbog pitanja zašto su javnosti nedostupni ugovori kojima se rasprodaje državna imovina, ustupaju ekskluzivne lokacije ili daje u zakup imovina svih građana.

Tajnost prati i velike nabavke, među kojima je i nabavka više od 700 automobila škoda rapid za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kao razlog za tajnost navedeno je da je reč o “posebnoj opremi i posebnim uslovima plaćanja”. Šta to tačno podrazumeva – nije jasno. Novinari Insajdera su ipak otkrili da je država za obnovu voznog parka MUP-a predvidela 20,3 miliona evra.

Teško je biti skinut s “crne liste” FATF

Pre godinu dana Srbija je stavljena na “crnu listu” rizičnih zemalja Međunarodne organizacije za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma(FATF).

S te liste nije skinuta ni nakon poslednje procene napretka u februaru ove godine.

Novinari Insajdera su šefa kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Sebastijana Sosu pitali da li ima napretka Vlade Srbije u ispunjavanju uslova za skidanje s liste, a on je pročio da nije dovoljno samo doneti zakone – već da Srbija treba da pokaže i da se oni primenjuju. Sosino objašnjenje o tome zašto je tu teško napraviti napredak u kratkom roku pročitajte na ovom linku.

Bezbednost na radu, zakoni i potpuno drugačije stanje na terenu

Da zakoni i propisi nisu problem ni kada je u pitanju bezbednost na radu, ali da je stanje na terenu potpuno drugačije kaže ministar rada Zoran Đorđević.

Ministar je to rekao odgovarajući na pitanje Insajdera šta će država konačno da uradi povodom toga što je poslednjih petnaestak dana poginulo četvoro radnika.

Ministar je pozvao novinare Insajdera da izađu sa inspekcijama na teren i da vide da, kako je rekao, niko nije aboliran. Šta je još Đorđević poručio kada je u pitanju inspekcija rada pogledajte u videu.

Predsednici opština Grocka i Brus i politička neodgovornost

Novinari Insajdera su i ove nedelje pisali o izostanku političke odgovornosti na primerima predsednika dve opštine - Grocke i Brusa.

Nedelju je obeležilo to što je Dragoljubu Simonoviću, predsedniku Opštine Grocka, koji je osumnjičen da je naložio paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića, ukinut pritvor. Na ovu odluku suda Tužilaštvo je podnelo žalbu.

I dok novinar Jovanović upozorava da je “ponovo meta”izgleda da smena Simonovića za mnoge nije tema.

Nakon što je zamenik gradonačelnika Beograda i funkcioner SNS Goran Vesić izjavio da je ostavka odnosno smena pitanje za Opštinski odbor SNS, pisali smo o tome da je čelu tog odbora upravo Dragoljub Simonović, pa je malo verovatno da će sam inicirati svoju smenu.

Jeličić najavio ostavku, sve ostalo na najavi

S druge strane, iako je predsednik Opštine Brus Milutin Jeličić Jutka, protiv kojeg je podignuta optužnica zbog sumnje na seksualno zlostavljanje, najavio svoju ostavku pre više od sedam dana, tu ostavku zvanično nije dostavio.

Protiv Jeličića je sedam žena podnelo krivične prijave za polno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje zloupotrebom službenog položaja. Optužnica je podignuta samo u slučaju Marije Lukić, koja je dve godine radila kao njegova sekretarica. 

Može li osionije: Ostavka kao zamena za odgovornost

I dok javnost traži utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za ove i brojne druge slučajeve, Ministarstvo unutrašnjih poslova upućuje Ministarstvu pravde zvaničan predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kako bi se pooštrila kaznena politika u Republici Srbiji.

Pooštravanje kaznene politike

Kako je najavljeno, tim izmenama je predloženo uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela - teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom i obljuba zloupotrebom oružja i uvođenje novog krivičnog dela - sankcionisanje pripremanja krivičnog dela teško ubistvo.

Jedno od teških krivičnih dela – ubistvo Vlastimira Miloševića čije je telo pronađeno na tramvajskim šinama u centru Beograda u januaru 2017. godine do danas nije razrešeno.

Apelacioni sud u Beogradu je u ovom slučaju pravosnažno oslobodio jednog od vođa navijača Partizana Veljka Belivuka optužbi za pomaganje u ubistvu.

Osim Belivuka oslobođeni su i Marko Miljković i Marko Kojić, koji se nalazi u bekstvu.

Bivši sudija Suda u Strazburu: Odbacivanje kolektivne tužbe penzionera bilo očekivano

Odbacivanje kolektivne tužbe zbog umanjenja penzija Zakonom iz 2014. godine izazvalo je veliko nezadovoljstvo Sindikata penzionera Srbije “Nezavisnost”.

Bivši sudija Suda u Strazburu Dragoljub Popović za Insajder, međutim, objašnjava da je takva odluka bila očekivana, i to zbog procedura Suda.

Zbog čega Popović smatra da su u Sindikatu pogrešno protumačili obrazloženje Suda za odbijanje pročitajte u našem tekstu.

Inače, Zakon o umanjenju penzija donet je uz obrazloženje Vlade da je ta mera neophodna zbog toga što se Srbija suočava s teškim finansijskim problemima i što je “blizu bankrota”.

Prištinska platforma, “kraj dijaloga” i registovanje Trepče u skladu s kosovskim zakonima

Usvajanje Platforme za dijalog sa Srbijom u Skupštini Kosova srpski zvaničnici su protumačili kao “kraj dijaloga” Beograda i Prištine.

Platformom je, između ostalog, predviđeno da svaki sporazum mora biti u skladu sa Ustavom Kosova, da se mora dobiti priznanje od Srbije, povlačenje Rezolucije 1244 i uspostaviti sud za „zločine Srbije na Kosovu“.

Predsednik Aleksandar Vučić je zbog usvajanja ove platforme sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednosti, nakon koje je naveo da će Srbija “u relativno kratkom roku doneti mere kojima će reagovati”. Vučić je poručio i da ga je Evropska unija prevarila kada je u pitanju usvajanje same platforme.

Platforma Pištine predviđa i da prirodni resursi Kosova, a posebno jezero Gazivode i „Trepča“ na Severu, predstavljaju deo „suverene teritorije Republike Kosovo“.

Dan nakon usvajanja tog dokumenta, premijer Kosova Ramuš Haradinaj je objavio da je kombinat Trepča registrovan kao preduzeće u Ministarstvu trgovine i industrije u skladu sa zakonima Kosova.

Rudarsko-hemijsko-metalurški kombinat Trepča je osnovan 1927. godine, a u kosovskoj skupštini je 2016. godine usvojen Zakon o Trepči prema kom kosovska vlada ima 80 odsto vlasništva u ovom preduzeću.

Insajder debata o radu javnih izvršitelja

Ovu nedelju je obeležila i nova emisija Insajder debate, čija je tema ovog puta bio rad javnih izvršitelja. O tome šta je posao izvršitelja, koja su ograničenja, a koja prava građana govorili su predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev i Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.

I ove subote na insajder.net je emitovan intervju s profesorima koji su podržali proteste “Jedan od pet miliona”. Ovog puta razgovarali smo s profesorkom Biološkog fakulteta Biljanom Stojković.

Ona u intervjuu, između ostalog, kaže: “Mi na vlasti imamo jednu skupinu političkih partija koje jedino što ih povezuje, to je vlast i moć. Ništa drugo njima nije zajedničko, ne postoji zajednička ni ideja. Problem je što mi u ovoj većinsko opoziciji, u Savezu za Srbiju imamo istu stvar, istu mešavinu svega i svačega, a onda građani u stvari treba da se opredele. Mi tu imamo problem za kim zapravo sav taj narod treba da ide. To je jedan od razloga haosa i sluđenosti”.

Blokadom RTS nastavljeni protesti

Protesti koji u Beogradu traju mesecima, a proširili su se i po ostalim gradovima Srbije, ove subote nastavljeni su blokadom zgrade RTS. Poslednji u nizu protesta održan je tačno na 28. godišnjicu demonstracija 9. marta 1991. Svih godina, zahtevi koji se čuju s ulica gradova u Srbiji nisu se promenili. Zašto nam se greške ponavljaju i gde je izlaz, tema je Insajderovog komentara.

Istovremeno, opozicija je nastavila bojkote sednica parlamenata, pa je tako i rebalans budžeta Beograda usvojen praktično bez rasprave.

Beograd i Priština – provokacije bez suštinskih pomaka

Odnosi Beograda i Prištine i dalje su na mrtvoj tački – Priština ne povlači takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije, dijalog se ne nastavlja. Ove nedelje na ovo je pokušao da utiče i američki državni podsekretar za politička pitanja Dejvid Hejl koji je posetio Beograd i Prištinu.

Dodatno uje na vatru dolili su registrovanje Trepče po kosovskim zakonima i odluka Skupštine Kosova o usvajanju Platforme za pregovore, a odgovor iz Beograda saopštio je predsednik Vučić: “Srbija ne pristaje na kompromise”.

Tako se odnosi i dalje kreću u začaranom krugu – taksi, pregovora i suštinskog izostanka konstruktivnih poteza.

 
 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.