Jezik

sr

en

Tužba Insajdera protiv Vlade zbog skrivanja dokumenata Koraćeve komisije u procesu već 10 godina

Pre više od tri i po godine Insajder je drugi put tužio Vladu Srbije zbog odluke da odbije zahtev redakcije i skine oznaku tajnosti sa radnih dokumenata Koraćeve komisije. Upravni sud, međutim, ne donosi odluku po ovoj tužbi. Ukupno, ovaj spor traje duže od 10 godina tokom kojih su novinari Insajdera podneli dve tužbe protiv dve vlade, jedne koju je vodio Mirko Cvetković i druge koju je tada vodio Aleksandar Vučić.

Slobodan pristup informacijama, ilustracija / Foto: Pixabay
Slobodan pristup informacijama, ilustracija / Foto: Pixabay

Dokumenta i zapisi sa svedočenja pripadnika bezbednosnih službi koji su pred Koraćevom komisijom objašnjavali kako su funkcionisale institucije sistema i šta je dovelo da propusta u bezbednosnim službama - nosi oznaku tajnosti od 2003. godine

Koraćevu komisiju formirala je nakon ubistva premijera Vlada Srbije kako bi se ispitalo funkcionisanje sistema obezbeđenja premijera.  Izveštaj Koraćeve komisije objavljen je u jesen 2003. godine, ali je sva prateća dokumentacija na osnovu koje je napisan izveštaj stavljena pod oznaku “državna tajna”.

Prema svim saznanjima do kojih smo došli tokom višegodišenjeg istraživanja, ova dokumentacija može da rasvetli mnogo detalja oko problema s obezbeđenjem premijera i organizacijom, odnosno neorganizacijom, u strukturama MUP-a. U dokumentaciji se, prema našim saznanjima, nalaze podaci o neuspešnoj borbi s organizovanim kriminalom i pojedincima iz institucija koji su radili za mafiju.

Pred Koraćevom komisijom svedočilo je 32 ljudi, među njima i pripadnici BIA i MUP-a, čija se čak i imena vode kao tajna. Zanimljivo je da ništa od ovih podataka nikada nije izašlo u javnost, pa ni na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića.

Tužilaštvo na osnovu tog izveštaja nikada nije pokrenulo nijedan postupak.

Ni preporuke Komisije nisu sprovedene

Osim toga, preporuke koje je ta Komisija navela u Izveštaju, koji je objavljen još u avgustu 2003, do danas nisu sprovedene.

Tako nije utvrđena konkretna ni krivična, ni disciplinska odgovornost svih osoba koje su bile posredno ili neposredno zadužene za sistem obezbeđenja premijera.

Komisija je predložila i da MUP i BIA hitno izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta u vezi sa sistemom obezbeđenja predsednika Vlade. Rok za ovaj posao trebalo je da odredi Vlada, ali je po mišljenju Komisije za taj posao bilo dovoljno 45 dana. Ni ova preporuka nikada nije sprovedena.

Komisija je između ostalog utvrdila da u trenutku ubistva premijera Srbije nijedna služba nije radila procenu njegove bezbednosti, niti je bezbednost podignuta na viši nivo, iako je i pre 12. marta bilo više pokušaja ubistva premijera.

U svom izveštaju Komisija se osvrnula i na rad sudova i Tužilaštva, uz konstataciju da je "pogodovao Zemunskoj grupi koja je organizovala i izvršila atentat na predsednika Vlade".

Ova konstatacija je bila zasnovana na podatku da je protiv tada najjačeg kriminalnog Surčinsko-zemunskog klana postojalo 75 krivičnih prijava, i to za najteža krivična dela, kao što su ubistva, otmice, trgovina drogom, ali je mali broj krivičnih prijava procesuiran. Prema izveštaju Ministarstva pravde koji je dostavljen Komisiji, samo 20 krivičnih prijava je procesuirano i izrečeno 12 presuda, od kojih su samo četiri kazne zatvora.

Opsežna istraga o tome zbog čega pripadnici Zemunskog klana nisu procesuirani pre 2003. nikada nije sprovedena.

Sudski postupak Insajdera protiv Vlade dug 10 godina

Odmah nakon prvostepene presude za ubistvo premijera 2008. kada su osuđeni izvršioci i organizatori ubistva novinari redakcije Insajder tražili su po Zakonu o dostupnosti informacija kopiju Izveštaja sa svim prilozima koje je komisija koristila u radu, kao i spisak svih osoba koje su pozvane na razgovor sa zapisnicima sa ovih razgovora.

Vlada koju je tada vodio Mirko Cvetković – kadar  Demokratske stranke se oglasila tek mesec dana kasnije i u kratkom gotovo paradoksalnom odgovoru napisala da je Izveštaj Komisije bio javan, a da se ostala tražena dokumentacija “čuva kao radni materijal sa oznakom državne tajne koju je jedino Vlada ovlašćena da skine”.

Zbog odgovora koji nije odgovor niti je formalno u skladu sa Zakonom, Insajder je tužio Vladu Srbije tada Vrhovnom sudu pokretanjem upravnog spora. Sud je posle godinu i po dana doneo presudu u korist Vlade Srbije. Novinari Insajdera potom su podneli žalbu Ustavnom sudu zbog povrede slobode mišljenja i izražavanja, kao i povrede ustavnog prava na obaveštenost.

Da bi stvari mogle da budu pomerene sa mrtve tačke činilo se 2013. Naime, na osnovu naše žalbe Ustavni sud je dao mišljenje objavljeno u Službenom glasniku i ukazao Vladi da to što je neki dokument formalno-pravno klasifikovan kao strogo poverljiv nije dovoljan razlog da se odbije pristup javnosti, već da se iza klasifikacije krije interes koji treba štititi. 

Počeo je novi postupak a Vlada koju je tada vodio Aleksandar Vučić donosi novo rešenje o odbijanju zahteva Insajdera uz iznošenje mišljenja da je zahtev da se skine oznaka tajnosti sa ovako važnih dokumenata “novinarska znatiželja”. Obrazlažući čemu i dalje tajnost, predstavnici Vlade praktično su prepisali obrazloženje koje je bilo aktuelno davne 2003 – cilj je zaštita onih koji su svedočili pred Komisijom. Ovakvo obrazloženje je možda i bilo opravdano u avgustu 2003, ali ostaje nejasno kako je opravdano i danas, kada su osuđeni za ubistvo premijera u zatvoru i pravnosnažno osuđeni.

Kako ovo obrazloženje nema utemeljenje u Zakonu o dostupnosti informacija, podneli smo novu tužbu protiv Vlade. Upravni sud, međutim, već više od tri i po godine ne donosi nikakvu odluku.

Dok su ova dokumenta pod oznakom tajnosti sudski proces koji je vođen zbog ubistva premijera doveo je do presude samo neposrednim izvršiocima, dok inspiratori i nalogodavci do danas nisu otkriveni.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.