<article><p>Hipotetički govoreći, postoji mogućnost da se neko ko je završio srednju mašinsku školu, smer metalostrugar, može dokvalifikovati i promeniti zvanje u medicinski tehničar. Međutim, problem nije u toj mogućnosti, već u vremenu za koje neki polaznik iz mašinske struke može steći zvanje zdravstvenog radnika.</p><p>Da je ovako drastična promena stručne spreme moguća u roku kraćem od godinu dana, potvrdili su nam u Srednjoj školi “Tutin”. U ovoj srednjoj školi neko s diplomom metalostrugara mogao bi da se dokvalifikuje za medicinskog tehničara u roku od osam meseci, za 1.400 evra. Za to vreme praksa se odvija u školi, a može, kako kažu, i u bolnici.</p><p>Nakon stečene diplome, dalja procedura je pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Zatim polaznik može da polaže stručni ispit u nekom od teritorijalno nadležnih zavoda za javno zdravlje.</p><p>Kuriozitet je što smo morali da pozovemo auto-školu “Dersan”, kako bismo se informisali o vanrednom školovanju za medicinskog tehničara u Srednjoj školi “Tutin”. Razlog za to je što obe škole pripadaju jednom vlasniku.</p><h2>Provera očigledno nije preventiva</h2><p>Škola se nalazi na listi verifikovanih privatnih škola Ministarstva prosvete. Iz ove institucije za Insajder navode da su već dobili prijavu o nezakonitostima u radu Srednje škole “Tutin” i da će ispitati primljene navode.</p><p>U Ministarstvu takođe tvrde da su pre nekoliko godina ovoj školi izdali rešenje kojim su potvrdili postojanje uslova za odvijanje nastave za određeni obrazovni profil, što je deo standardne procedure.</p><p>“Ministarstvo prosvete proverava da li škole ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora opreme, nastavnih sredstava i potrebnog broja nastavnika i stručnih saradnika”, navodi se u odgovoru Ministarstva Insajderu.</p><p>U Ministarstvu tvrde da se ove provere sprovode u cilju ostvarivanja nastavnih planova i programa po kojima rade takozvane "državne" škole.</p><p>„Pravilnikom o nastavnom planu i programu propisan je nedeljni i godišnji fond časova stručnih predmeta, praktične nastave i nastave u bloku od 1.103 časova za obrazovni profil Medicinska sestra-tehničar u četvorogodišnjem trajanju. Stoga, očigledno je da se 1.103 časa ne mogu realizovati za dva-tri dana“, dodaju u Ministarstvu.  </p><h2>Autonomija škole</h2><p>Praksa ipak potvrđuje suprotno stanje na terenu. Međutim, to ne bi bilo moguće da postoji propisan minimalan rok ispod kog je nemoguće izvršiti prekvalifikaciju, odnosno dokvalifikaciju, naročito za zanimanja od kojih zavise zdravlje i životi ljudi.</p><p>Promena zvanja, na jedan ili drugi način, vrši se u skladu s odlukama komisije, koja se formira u svakoj školi zasebno. Ovo telo čine članovi nastavničkog veća, koje imenuje direktor. Komisija je ta koja određuje koje stručne predmete će neko polagati. Stoga broj ispita, kao i ispitne rokove propisuje svaka škola.</p><p>Tako su, na primer, u privatnoj srednjoj medicinskoj školi “Sveti Arhangel” u Novom Sadu, niže cene prekvalifikacije i dokvalifikacije i iznose 150 evra po godini. Svaki izlazak na ispit košta 2.500 dinara.</p><p>Proces promene zvanja u medicinska sestra-tehničar u ovoj školi, kako navode, traje minimum godinu dana. U toku prekvalifikacija i dokvalifikacija polaznici moraju da urade jednu trećinu stručne prakse, u nekoj od zdravstvenih ustanova sa kojima škola ima dogovorenu saradnju.</p><h2>Teže do diploma u državnoj školi</h2><p>Prema saznanjima Insajdera u državnim srednjim medicinskim školama, prekvalifikacija u medicinskog tehničara u najboljem slučaju, ne može da traje manje od godinu dana. To podrazumeva da polaznik polaže ispite redovno i da ide na praksu zajedno s redovnim učenicima. Propisan je fond stručne prakse, a nakon četiri nedelje vežbi iz jednog stručnog predmeta stiče se pravo za polaganje ispita.</p><p>Kada je reč o dokvalifikaciji i u državne škole dolaze najrazličitiji profili, pa čak i pekari. Taj proces je skoro duplo duži u odnosu na prekvalifikaciju i traje oko tri godine. Pre svega dokvalifikacija može da traje toliko zbog velike razlike u broju stručnih predmeta koji se polažu. U slučaju državnih škola cenovnik određuje Ministarstvo prosvete, na osnovu prosečne cene rada prosvetnih radnika.</p><p>U diplomama nigde nije naznačeno da je reč o prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. Razlika se jedino može videti u svedočanstvu, gde pored ocena iz stručnih predmeta umesto “pohađao”, piše “polagao”.</p><h2>Stručnost pod znakom pitanja</h2><p>Srđan Ranković, član izvršnog odbora Sindikata medicinskih sestara i tehničara Opšte bolnice “Studenica” iz Kraljeva za Insajder navodi, da u zdravstvu generalno nema dovoljno osoblja. On dodaje da se, usled masovnog odlaska stručnog kadra u inostranstvo, angažuju prekvalifikovani medicinski tehničari.</p><p>“Posle četiri godine redovne škole niste sposobni za samostalan rad. Možete zamisliti kako je onda s ljudima koji čak ne barataju ni osnovnim pojmovima. Rezultat svega je drastičan pad kvaliteta i profesionalne greške, koje ugrožavaju zdravlje ljudi”, kaže Ranković.</p><p>On navodi da nema pravila i da prekvalifikovano osoblje dolazi iz raznih oblasti i da su uglavnom anagažovani po ugovorima na određeno.</p><p>“Na sve ovo Ministarstvo zdravlja reaguje potpuno autistično, ne obraćajući pažnju na kvalitet kao i na celokupno stanje u zdravstvu koje je katastrofalno”, zaključuje Ranković.</p><p>Zdravstvu u Srbiji, prema procenama Fiskalnog saveta, nedostaje preko 3.000 zaposlenih. U pitanju je resor u kom je najviše smanjen broj zaposlenih tokom zabrane zapošljavanja, koja je na snazi od decembra 2013. godine.</p><p>Prekvalifikovati se može svako ko ima završenu srednju školu trećeg ili četvrtog stepena. Takođe, mogu se dokvalifikovati oni koji su završili trogodišnju školu i žele diplomu četvorogodišnje stručne sprema. Ove vrste sticanje znanja spadaju u vanredno obrazovanje.</p><p><i>Izvor:Insajder</i></p></article>

<p>Hipotetički govoreći, postoji mogućnost da se neko ko je završio srednju mašinsku školu, smer metalostrugar, može dokvalifikovati i promeniti zvanje u medicinski tehničar. Međutim, problem nije u toj mogućnosti, već u vremenu za koje neki polaznik iz mašinske struke može steći zvanje zdravstvenog radnika.</p><p>Da je ovako drastična promena stručne spreme moguća u roku kraćem od godinu dana, potvrdili su nam u Srednjoj školi “Tutin”. U ovoj srednjoj školi neko s diplomom metalostrugara mogao bi da se dokvalifikuje za medicinskog tehničara u roku od osam meseci, za 1.400 evra. Za to vreme praksa se odvija u školi, a može, kako kažu, i u bolnici.</p><p>Nakon stečene diplome, dalja procedura je pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Zatim polaznik može da polaže stručni ispit u nekom od teritorijalno nadležnih zavoda za javno zdravlje.</p><p>Kuriozitet je što smo morali da pozovemo auto-školu “Dersan”, kako bismo se informisali o vanrednom školovanju za medicinskog tehničara u Srednjoj školi “Tutin”. Razlog za to je što obe škole pripadaju jednom vlasniku.</p><h2>Provera očigledno nije preventiva</h2><p>Škola se nalazi na listi verifikovanih privatnih škola Ministarstva prosvete. Iz ove institucije za Insajder navode da su već dobili prijavu o nezakonitostima u radu Srednje škole “Tutin” i da će ispitati primljene navode.</p><p>U Ministarstvu takođe tvrde da su pre nekoliko godina ovoj školi izdali rešenje kojim su potvrdili postojanje uslova za odvijanje nastave za određeni obrazovni profil, što je deo standardne procedure.</p><p>“Ministarstvo prosvete proverava da li škole ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostora opreme, nastavnih sredstava i potrebnog broja nastavnika i stručnih saradnika”, navodi se u odgovoru Ministarstva Insajderu.</p><p>U Ministarstvu tvrde da se ove provere sprovode u cilju ostvarivanja nastavnih planova i programa po kojima rade takozvane "državne" škole.</p><p>„Pravilnikom o nastavnom planu i programu propisan je nedeljni i godišnji fond časova stručnih predmeta, praktične nastave i nastave u bloku od 1.103 časova za obrazovni profil Medicinska sestra-tehničar u četvorogodišnjem trajanju. Stoga, očigledno je da se 1.103 časa ne mogu realizovati za dva-tri dana“, dodaju u Ministarstvu. &nbsp;</p><h2>Autonomija škole</h2><p>Praksa ipak potvrđuje suprotno stanje na terenu. Međutim, to ne bi bilo moguće da postoji propisan minimalan rok ispod kog je nemoguće izvršiti prekvalifikaciju, odnosno dokvalifikaciju, naročito za zanimanja od kojih zavise zdravlje i životi ljudi.</p><p>Promena zvanja, na jedan ili drugi način, vrši se u skladu s odlukama komisije, koja se formira u svakoj školi zasebno. Ovo telo čine članovi nastavničkog veća, koje imenuje direktor. Komisija je ta koja određuje koje stručne predmete će neko polagati. Stoga broj ispita, kao i ispitne rokove propisuje svaka škola.</p><p>Tako su, na primer, u privatnoj srednjoj medicinskoj školi “Sveti Arhangel” u Novom Sadu, niže cene prekvalifikacije i dokvalifikacije i iznose 150 evra po godini. Svaki izlazak na ispit košta 2.500 dinara.</p><p>Proces promene zvanja u medicinska sestra-tehničar u ovoj školi, kako navode, traje minimum godinu dana. U toku prekvalifikacija i dokvalifikacija polaznici moraju da urade jednu trećinu stručne prakse, u nekoj od zdravstvenih ustanova sa kojima škola ima dogovorenu saradnju.</p><h2>Teže do diploma u državnoj školi</h2><p>Prema saznanjima Insajdera u državnim srednjim medicinskim školama, prekvalifikacija u medicinskog tehničara u najboljem slučaju, ne može da traje manje od godinu dana. To podrazumeva da polaznik polaže ispite redovno i da ide na praksu zajedno s redovnim učenicima. Propisan je fond stručne prakse, a nakon četiri nedelje vežbi iz jednog stručnog predmeta stiče se pravo za polaganje ispita.</p><p>Kada je reč o dokvalifikaciji i u državne škole dolaze najrazličitiji profili, pa čak i pekari. Taj proces je skoro duplo duži u odnosu na prekvalifikaciju i traje oko tri godine. Pre svega dokvalifikacija može da traje toliko zbog velike razlike u broju stručnih predmeta koji se polažu. U slučaju državnih škola cenovnik određuje Ministarstvo prosvete, na osnovu prosečne cene rada prosvetnih radnika.</p><p>U diplomama nigde nije naznačeno da je reč o prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. Razlika se jedino može videti u svedočanstvu, gde pored ocena iz stručnih predmeta umesto “pohađao”, piše “polagao”.</p><h2>Stručnost pod znakom pitanja</h2><p>Srđan Ranković, član izvršnog odbora Sindikata medicinskih sestara i tehničara Opšte bolnice “Studenica” iz Kraljeva za Insajder navodi, da u zdravstvu generalno nema dovoljno osoblja. On dodaje da se, usled masovnog odlaska stručnog kadra u inostranstvo, angažuju prekvalifikovani medicinski tehničari.</p><p>“Posle četiri godine redovne škole niste sposobni za samostalan rad. Možete zamisliti kako je onda s ljudima koji čak ne barataju ni osnovnim pojmovima. Rezultat svega je drastičan pad kvaliteta i profesionalne greške, koje ugrožavaju zdravlje ljudi”, kaže Ranković.</p><p>On navodi da nema pravila i da prekvalifikovano osoblje dolazi iz raznih oblasti i da su uglavnom anagažovani po ugovorima na određeno.</p><p>“Na sve ovo Ministarstvo zdravlja reaguje potpuno autistično, ne obraćajući pažnju na kvalitet kao i na celokupno stanje u zdravstvu koje je katastrofalno”, zaključuje Ranković.</p><p>Zdravstvu u Srbiji, prema procenama Fiskalnog saveta, nedostaje preko 3.000 zaposlenih. U pitanju je resor u kom je najviše smanjen broj zaposlenih tokom zabrane zapošljavanja, koja je na snazi od decembra 2013. godine.</p><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<p>Prekvalifikovati se može svako ko ima završenu srednju školu trećeg ili četvrtog stepena. Takođe, mogu se dokvalifikovati oni koji su završili trogodišnju školu i žele diplomu četvorogodišnje stručne sprema. Ove vrste sticanje znanja spadaju u vanredno obrazovanje.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p><em>Izvor:Insajder</em></p><p></p>

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Od metalostrugara do medicinskog tehničara za osam meseci i 1,5 hiljada evra

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation