Jezik

sr

en

Kako klubovi gube milione evra na prodaji igrača

Slučaj prodaje Luke Jovića na kojoj je Crvena zvezda izgubila oko pet miliona evra samo je jedan u nizu transfera koji su srpske klubove iz očajnih finansijskih situacija uvodili u još gore. Poslednjih godina na desetine miliona evra otišlo je preko sličnih ugovora, a na ovaj način za milione evra oštećeni su klubovi, ali i država, koja ih uprkos svemu na različite načine i dalje finansira.

fudbal, ilustracija
fudbal, ilustracija

Podsetimo, Crvena zvezda najpre je prodala 70 odsto finansijskih prava igrača fudbalskom klubu Apolon, iza kojeg prema pisanju svetskih medija stoji fudbalski menadžer Pini Zahavi. Janura ove godine Apolonu je prodato preostalih 30 posto, a ukupna zarada Zvezde bila je 2,2 miliona evra. Samo pet dana kasnije Apolon je Jovića preprodao Benfici za čak 7 miliona evra.

Prodaja Jovića je klasičan primer učešća treće strane u transferima igrača. Takozvani TPO zapravo znači da je u transfer igrača iz jednog u drugi klub uključena i treća strana. To se dešava kada klub unapred proda nekom “investitoru” procenat od budućih ekonomskih prava koje poseduje nad nekim igračem. Kada ovaj igrač bude prodat nekom drugom klubu, investitor dobija veliki deo procenta od zarade.

Ovaj sistem transfera pre svega se vezivao za transfere Partizana, a slučaj Luke Jovića pokazuje da i Crvena zvezda unapred prodaje svoje najvrednije igrače.

Srđan Ilić
Foto: Srđan Ilić / Srđan Ilić

Fudbaleri “savremno belo roblje”

Prema istraživanju Insajdera, pre nekoliko godina u transfere igrača ušli su sportski investicioni fondovi, odnosno posrednici. U praksi se najčešće dešava da klub nema dovoljno novca da isplati plate igračima i da zbog takve situacije, da igrač ne bi otišao kao slobodan jer na to ima pravo, odlučuju se da pomoć zatraže od potencijalnih investitora.

Tako osoba X uloži na primer nekoliko stotina hiljada evra u klub Y za rešavanje trenutne situacije oko isplate plata. Međutim, na takav način investitor u najćešćem broju slučajeva zauzvrat dobija ugovor s klubom kojim kupuje čak određeni procenat ekonomskih prava na nekog igrača.

To znači da kada taj fudbaler bude prodat drugom klubu investitor koji je uložio novac dobija nekoliko puta više novca. Klub tako ostaje potencijalno oštećen, a samim tim i budžet države jer klub ne ostvaruje dobit na koju se plaća porez.

Ovu praksu prošle godine zabranila je FIFA jer, kako je između ostalog ocenjeno, ovakvi transferi pretvaraju fudbalere u savremeno „belo roblje“.

Jedan način da se ova zabrana izigra je ubacivanje nekog trećeg kluba umesto investicionog fonda kao posrednika, jer se onda sve predstavlja kao transfer između klubova.  Tako je Apolon više puta bio „posrednik“ u transferima igrača iz Srbije. Preko ovog kluba ove godine iz Partizana je trebalo da ode i jedan od najboljih igrača u Srbiji Andrija Živković, ali do realizacije nije došlo jer se igrač usprotivio.

Jedan od prvih slučajeva koji su otkriveni u Srbiji bio je 2012 kada je objavljeno je da mladi reprezentativac Srbije Nikola Aksentrijević odlazi u Vitese u Holandiju. Tada je i objavljeno da taj transfer iznosi 2 miliona evra, a fudbaleru je predviđana  blistava budućnost. Ispostavilo se da on nijednom nije nastupio za ovaj klub i da se vratio na pozajmicu u Pratizan. Tek tada je otkriveno da Aksentijević zapravo nije prodat Viteseu već kiparskom Apolonu.  To je postalo jasno kada je Partizan za podizanje kredita kod Srpske banke založio ugovor o transferu Aksentijevica sa Apolonom vredan 1, 8 miliona evra.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.