Jezik

sr

en

Koliko će građane koštati prodaja Komercijalne banke

Komercijalna banka, treća banka po snazi u Srbiji, prema izjavama predstavnika vlasti biće prodata najkasnije do kraja godine. Međutim, i dalje je nepoznato po kom modelu, kao i koliko će „prodaja“ na kraju koštati srpske poreske obveznike. Prema analizi Insajdera, pored toga što će Srbija ovom privatizacijom ostati bez kontrole u jednoj od najvećih banaka na tržištu i sistemski važnoj finansijskoj instituciji, postoji mogućnost da država ostane i bez najvećeg dela zarade od prodaje banke zbog davno potpisanih štetnih sporazuma sa EBRD-jem i drugim stranim akcionarima u Komercijalnoj.

Komercijalna banka Foto: Promo/Komercijalna banka
Komercijalna banka Foto: Promo/Komercijalna banka

Naime, Republika Srbija je sa 41,74 odsto akcija najveći akcionar u Komercijalnoj banci, a tek nešto manji ukupni udeo imaju međunarodne finansijske organizacije - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 24,43 odsto, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) koja je deo Svetske banke sa 10 odsto, nemački DEG 4,6 odsto i švedska državna kompanija Sved fond sa 2,3 odsto akcija.

Međutim, prema ugovorima potpisanim 2006. i 2009, ove finansijske institucije tokom procesa privatizacije imaju pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju" ukoliko ne budu zadovoljni načinom prodaje i cenom.

Prema dokumentaciji koju su prikupili novinari Insajdera, „put opcija“ znači da one imaju pravo da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate. Prema pojedinim procenama, ta cifra bez kamata za njihovih ukupno 41,3 odsto akcija iznosi oko 252 miliona evra. Praktično, u slučaju aktiviranja „put opcije“, EBRD i ostale međunarodne organizacije imale bi zaradu na Komercijalnoj od bar 62 miliona evra s obzirom da su u akcije ove banke od 2006. do 2009. godine ukupno uložile 190 miliona evra.

Istovremeno, postavlja se pitanje koliko država uopšte može da zaradi od prodaje Komercijalne banke s obzirom na potencijalni otkup akcija od stranih akcionara, ali i na to da je njena trenutna berzanska vrednost nešto preko 350 miliona evra –  što je skoro četiri puta manje nego pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Sudeći po trenutnoj vrednosti akcija, EBRD i ostali strani akcionari nemaju nikakav vidljiv interes da odustanu od „put opcije“ koja im garantuje prodaju akcija po ceni utvrđenoj još 2006. godine.

Privatizacija Komercijalne banke dogovorena još 2006. godine

Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nedoumica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.

Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu, međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD-jem 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, prodaja banke je planirana u narednih 3-5 godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.

Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra.

Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.

Komercijalna banka
Komercijalna banka

Kako se navodi u dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Srbija je do kraja 2012. bila u obavezi da uputi tzv. „obaveštenje o privatizaciji“ koja je trebalo da bude okončana do kraja 2015. godine. Međutim, država to nije učinila u predviđenom roku zbog, kako se navodi u zaključku Vlade do kog su došli novinari Insajdera, „preovlađujuće međunarodne ekonomske i finansijske krize“.

Te 2012. godine isticao je i trogodišnji rok da država dokapitalizuje banku čime bi izgubila većinski udeo. Ipak, uprkos protivljenjima MMF-a, država dokapitalizuje banku sa 100 miliona evra čime je ostala većinski vlasnik sa skoro 42 odsto akcija.

Takođe, kako ne bi morala da otkupi akcije kako je predviđeno „put opcijom“, a i kako bi produžila rok za privatizaciju banke, Srbija sa stranim akcionarima potpisuje dva sporazuma o izmeni ugovora – prvi u maju 2013. koji je potpisao Mlađan Dinkić, a drugi u decembru iste godine koji je potpisao tek postavljeni ministar finansija Lazar Krstić.

Međutim, ni nakon toga proces privatizacije nije započet zbog čega je u martu 2014. potpisan još jedan sporazum o izmenama i dopunama kojim je, između ostalog, precizno definisan rok za privatizaciju banke, ali i rok za aktiviranje „put opcije“.

Naime, prema tom sporazumu u čiji su uvid imali novinari Insajdera, rok za okončanje privatizacije je postavljen na 31. decembar 2017. dok strani akcionari imaju pravo da aktiviraju „put opciju“ do kraja 2019. godine.

Ipak, s obzirom da privatizacija još uvek nije sprovedena, ugovor Republike Srbije sa EBRD-jem i drugim akcionarima verovatno je ponovo izmenjen, međutim, javnost o tome nije obaveštena.

Vučić: Postojale „nesuglasice“ sa EBRD-jem, ali nema brige…

Koliko će prodaja Komercijalne banke koštati srpske poreske obveznike, zavisi od toga da li će strani akcionari biti zadovoljni prodajnom cenom, ali i potencijalnim kupcem, odnosno da li će regularna prodaja biti isplativija od „put opcije“. Iako su u javnosti govorili o samoj prodaji, premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali nijednom nisu pomenuli „put opciju“, ali je to učinio predsednik Republike. Vučić, koji se krajem januara u Davosu sreo sa predsednikom EBRD-ja Sumom Čakrbartijem, prošle nedelje je priznao da su ranije postojale „određene nesuglasice ranije sa EBRD-em“, oko prodaje banke, ali je naveo i da se nada da će „put opcija“ biti izbegnuta.

"Znamo ko je sve zainteresovan, ali suština je u tome da je reč o dobroj banci koja zauzima značajan udeo na našem tržištu. Dakle, želimo, pošto su tu postojale određene nesuglasice ranije sa EBRD-em, da ne ulazim čija je to sve odgovornost i iz čijeg je to perioda, koliko je to daleko nastalo u prošlosti, da rešavamo te probleme", izjavio je Vučić.

On je tom prilikom istakao i da građani Srbije nemaju šta da brinu, jer je čovek koji se bavi privatizacijom bio bliski saradnik nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, ali i Angele Merkel.

O kome je konkretno reč nije objašnjeno, ali je Vlada Srbije u februaru za novog privatizacionog savetnika izabrala investicionu banku Lazard, koja je dve godine savetovala i Grčku tokom pregovora sa EU o uvođenju mera štednje. Lazard je bio savetnik Vlade Srbije i tokom koncesije Aerodroma "Nikola Tesla", ali i u prethodnoj neuspešnoj prodaji Telekoma. Tada je otkriveno da je ova investiciona banka imala sporazum sa investicionim fondom Apolo koji je bio i jedan od kandidata za kupovinu Telekoma pa je bilo optužbi o postojanju sukoba interesa.

Međutim, interesantno je da je Vlada još 2015. za privatizacionog savetnika izabrala japansku investicionu kuću Nomura sa sedištem u Londonu. Zbog čega je taj ugovor raskinut kao i da li je “raskid” plaćen iz budžeta - iz Vlade nikada nije saopšteno.

Posledice izlaska države iz bankarskog sektora

Na srpskom bankarskom tržištu se već godinama odvija proces ukrupnjavanja. Velike banke preuzimaju one manje, a na delu je i prodaja državnog udela u preostalim bankama.

Pored Komercijalne banke, država ima udele u još dve manje – Jumbes banci u kojoj ima vlasnički udeo od 20,2 odsto i u Srpskoj banci gde drži 76,69 odsto akcija. Međutim, država je do kraja godine najavila izlazak iz svih banaka čime će praktično biti jedna od retkih svetskih država bez vlasništva u tržišno značajnoj banci.

“Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude i da se koncentrišemo na pravljenje okruženja koje će biti podsticajno i za privatni i državni sektor", izjavio je nedavno ministar finansija Siniša Mali.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Insajder upozorava na negativne posledice potpunog izlaska države iz bankarskog sektora u zemlji čija je privreda zavisna od stranog kapitala, a posebno u situacijama ekonomskih kriza.

„Svaka ozbiljna zemlja u svetu ima barem nekoliko banaka u svom vlasništvu. Finansijski sistem je vrlo osetljiv, on je praktično krvotok svake privrede i svaki mali poremećaj u finansijskom sistemu može dovesti do krupnih lomova što je potvrdila i hipotekarna kriza u SAD 2007. godine koja se kasnije pretvorila u svetsku krizu. Bez korektivnog delovanja ozbiljnih državnih banki, kao što je Komercijalna, strane banke će moći praktično u svakom kriznom trenutku da odu iz Srbije i iznesu sav kapital. Takođe, i van kriznog perioda državne banke mogu da utiču na tržišnu korekciju, odnosno snižavanje cena bankarskih usluga koje su u Srbiji dosta visoke u poređenju sa evropskim zemljama“, ističe Savić za Insajder.

Prema njegovim rečima, predstavnici srpskih vlasti su dogovorom sa EBRD-jem i drugim stranim akcionarima o „put opciji“ sebe doveli u situaciju da će svaki potez koji naprave biti loš.

„Komercijalna banka na tržištu može konkurisati stranim bankama i zato je izuzetno važna za finansijski sistem Srbije. Međutim, s obzirom na ugovore sa stranim akcionarima, ovde nije pitanje šta je dobra opcija, nego šta je manje loša. Cena da država zadrži Komercijalnu banku je  visoka, ali strateški gledano prodaja banke je loš potez“, zaključuje Savić za Insajder.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.