Jezik

sr

en

Predsednik EBRD-ja o Komercijalnoj banci: Ugovor se mora poštovati, iako vam se nekad ne sviđa šta u njemu piše

Vlada Srbije započela je ove godine proces prodaje Komercijalne banke, jedine velike banke na tržištu sa većinskim državnim vlasništvom. Prema analizi Insajdera, pored toga što će Srbija ovom privatizacijom ostati bez kontrole u važnoj finansijskoj instituciji, postoji mogućnost da država ostane i bez najvećeg dela zarade od prodaje banke zbog davno potpisanih štetnih sporazuma sa EBRD-jem i drugim stranim akcionarima u Komercijalnoj banci po kojima država treba da im isplati više od 252 miliona evra.

Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti, odgovarajući na pitanje Insajdera da li će EBRD odustati od privilegovane odredbe i zagarantovane otkupne cene s obzirom na to da je vrednost Komercijalne banke nekoliko puta manja nego u vreme potpisivanja ugovora, kaže da se ugovor mora poštovati i da neće biti „pregovora oko toga“. Međutim, on naglašava da će EBRD, zajedno sa drugim stranim investitorima, učiniti sve da se proces privatizacije banke sprovede na najbolji mogući način za sve.

Insajder: Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti
Foto: Insajder / Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti

“Mi uvek želimo da sprovedemo ugovor. Nećemo pregovarati oko toga. Ali to ne znači da ne želimo da pomognemo da se dođe do ultimativnog cilja, odnosno privatizacije. Mi ćemo uraditi sve da olakšamo taj proces, istovremeno poštujući ugovor. Mislim da je za svaku zemlju važno, iskreno, ako želite da nastavite da privlačite investitore, to da se ugovori sprovode iako vam se ne dopada šta u ugovorima piše”, kaže Čakrabarti za Insajder.

On dodaje da stvari treba gledati sa “pozitivne strane” jer sada imamo “jasan proces koji vodi privatizaciji Komercijalne banke".

„Mi želimo da budemo od pomoći najviše što možemo, jer je privatizacija bila ultimativni cilj našeg ulaska u banku, na prvom mestu. I mi smo sada u ozbiljnim razgovorima sa Vladom, sa njihovim savetnikom Lazardom, ali i sa drugim međunarodnim investitorima – IFC, DEF, Svedfond. Mi stvarno pokušavamo da postignemo dogovor o tome kako najbolje možemo da pomognemo da dođe do privatizacije. Taj proces je u toku i čućete u narednih nekoliko nedelja kako ćemo to sprovesti“, kaže predsednik EBRD-a za Insajder.

Podsetimo, Vlada Srbije za pripremu prodaje banke izabrala je početkom godine savetnika za prodaju - konzorcijum koji predvodi investiciona banka Lazard, a koji čine i KPMG Srbija i advokatska kancelarija "Prica i partneri".

Završetak njihove analize finansijskog položaja banke očekuje se u maju ove godine, nakon čega će biti izabran model privatizacije, izjavio je nedavno ministar finansija Siniša Mali za Insajder.

Koliko će građane koštati prodaja Komercijalne banke

Republika Srbija je sa 41,74 odsto akcija najveći akcionar u Komercijalnoj banci, a tek nešto manji ukupni udeo imaju međunarodne finansijske organizacije - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 24,43 odsto, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) koja je deo Svetske banke sa 10 odsto, nemački DEG 4,6 odsto i švedska državna kompanija Svedfond sa 2,3 odsto akcija.

Međutim, prema istraživanju Insajdera, predstavnici države Srbije ugovorima koji su potpisali prvo 2006. sa EBRD-jem, a nakon toga i 2009. sa ostalim stranim akcionarima, dali su pravo ovim međunarodnim finansijskim organizacijama da tokom procesa privatizacije aktiviraju takozvanu "put opciju" ukoliko ne budu zadovoljni načinom prodaje i cenom.

To znači da one imaju pravo da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate. Prema pojedinim procenama, ta cifra bez kamata za njihovih ukupno 41,3 odsto akcija iznosi oko 252 miliona evra. Praktično, u slučaju aktiviranja „put opcije“, EBRD i ostale međunarodne organizacije imale bi čistu zaradu na Komercijalnoj od bar 62 miliona evra s obzirom da su u akcije ove banke od 2006. do 2009. godine ukupno uložile 190 miliona evra.

Istovremeno, postavlja se pitanje koliko država uopšte može da zaradi od prodaje Komercijalne banke s obzirom na potencijalni otkup akcija od stranih akcionara, ali i na to da je njena trenutna berzanska vrednost oko 400 miliona evra – što je skoro četiri puta manje nego pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Sudeći po trenutnoj vrednosti akcija, EBRD i ostali strani akcionari nemaju nikakav vidljiv interes da odustanu od „put opcije“ koja im garantuje prodaju akcija po ceni utvrđenoj još 2006. godine.

Siniša Mali o Komercijalnoj banci: Voleo bih da izbegnemo isplatu EBRD-ju, ali…

Na pitanje Insajdera o tome da li će i na koji način država pokušati da poništi ove štetne ugovore koji su potpisani sa stranim akcionarima još 2006. i 2009. godine, Mali je prošle nedelje odgovorio da bi voleo da postoji način za to, jer su odredbe ugovora “besmislene”, ali da nije siguran da “rešenje postoji”.

„Dobro pitanje ste postavili, drago mi je što ste ga postavili. Ja bih voleo da postoji način na koji bi mogli to da izbegnemo. Nisam siguran da postoji zato što je ugovor veoma jasan i veoma u korist međunarodnih institucija s obzirom da se ugovorom definiše vrednost te takozvane “put opcije” odnosno vrednost njihovog ulaganja u Komercijalnu banku. A da je besmislena takva odredba, apsolutno mislim da jeste. Imate jednu čudnu situaciju. Te kompanije zajedno sa Vladom Republike su investirale svoj novac I po nekoj definiciji trebalo bi da podelite rizik te investicije. Oni to nisu podelili, nego im je neko dozvolio da im investicija bude garantovana i da im je profit garantovan”, rekao je Siniša Mali za Insajder.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.