Jezik

sr

en

Tri godine od rušenja u Savamali: Kažnjen samo dežurni policajac, tužilaštvo četiri puta urgiralo da policija otkrije ko je rušio

Građani i treću godinu od bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici dočekuju bez odgovornih za rušenje, uprkos brojnim obećanjima najviših predstavnika države da će oni koji su tokom noći rušili objekte u Savamali biti sankcionisani. Iako je te noći urušena pravna država, jedini postupak, i to protiv NN lica, vodi Prvo osnovno tužilaštvo koje u odgovoru Insajderu tvrdi da “nije organ otkrivanja”, već da je to policija, kojoj je, inače, zahtev da otkrije lica koja su učestvovala u rušenju upućen još prošle godine. S druge strane, jedina sankcija zbog toga što se policija te noći nije odazvala na pozive građana je uslovna kazna dežurnom policajcu, dok odgovornost najviših funkcionera u MUP-u, sudeći po dostupnim podacima, do danas nije ispitana.

Hercegovačka. Foto: Srđan Ilić
Hercegovačka. Foto: Srđan Ilić

Objekti na dve lokacije u Savamali, u Hercegovačkoj ulici i ispod mosta Gazela, srušeni su u noći između 24. i 25. aprila 2016. u noći nakon vanrednih parlamentarnih izbora na kojima je pobedila Srpska napredna stranka. Te noći, građanima koji su se našli na licu mesta još nepoznati počinioci ograničavali su kretanje, a policija na pozive ugroženih građana nije odgovarala.

Danas protest “Za grad bez fantoma na vlasti”

Za danas u 18 sati ispred zgrade Geozavoda u Hercegovačkoj ulici najavljen je protest “Za grad bez fantoma na vlasti” koji organizuje inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, a na koji su građani pozvani na prethodnom protestu “Jedan od pet miliona”.

Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” je tokom 2016. godine organizovala više protesta na kojima su zahtevane smene odgovornih za rušenje objekata.

Protesti pod nazivom “Tragovima fantoma” su održani i u 2017. na godišnjicu rušenja, dok je 2018. u vreme druge godišnjice rušenja, Inicijativa podržala proteste koji su organizovani u Nišu zbog ustupanja aerodroma na upravljanje državi.

Iako su nadležni uveravali “da će se ustanoviti istina”, a građani odgovornost tražili na masovnim protestima, i dalje je nepoznato ko je rušio, ko naložio, kao i ko je policiji naredio da te noći ne radi svoj posao.

U Prvom osnovnom tužilaštvu, u kom se trenutno jedino vodi postupak u slučaju dešavanja u Hercegovačkoj, tvrde da su još 2017. od policije tražili da prikupi potrebna obaveštenja, pa i da otkrije identitet lica koja su rušila i protivpravno zadržavala ljude.

Istovremeno, kako dodaju, s obzirom na to da nisu dobijali informacije od policije, tužilaštvo je “uputilo četiri urgencije da se po zahtevu postupi”, ali da do danas nisu dobili odgovor.

Na pitanja Insajdera zbog čega MUP nije odgovorio na zahtev Tužilaštva za sada nismo dobili odgovor, međutim, službenici Ministarstva nas uveravaju da ćemo ga dobiti u toku dana.

Najblaža kazna za dežurnog policajca nakon sporazuma s Tužilaštvom

Jedina osoba koja je do danas sankcionisana u slučaju Hercegovačka je dežurni šef smene u policiji Goran Stamenković, a njegovo ime je prvo objavio portal KRIK.

Slučajno ili ne, Sektor unutrašnje kontrole MUP-a uoči tačno dve godine od rušenja u Hercegovačkoj ulici, prosledio je Višem tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Stamenkovića.

Nekoliko dana kasnije, Stamenković je sa Višim javnim tužilaštvom napravio nagodbu.

Tužiteljka Ana Borović je, iako je zaprećena kazna zatvora za krivično delo nesavestan rad u službi od šest meseci do pet godina, odlučila je da Stamenkoviću ponudi uslovnu kaznu od pet meseci na dve godine, što je on i prihvatio.

Sud je čak konstatovao i da “policija nije reagovala na pozive građana, da ništa nije zavedeno u knjige policijske uprave i da su građane upućivali na Komunalnu policiju, svesni da im ona ne može pomoći”.

Ipak, za sve ovo odgovoran je, sudeći po reakciji Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, samo jedan policajac, i to šef smene, iako nigde nije objašnjeno koji je bio njegov motiv da policijskim službenicima kaže da te noći ne rade po zakonu.

Nakon ovoga, novinari redakcije Insajder pitali su ministra policije Nebojšu Stefanovića da li je dežurni šef smene u policiji mogao sam da odluči da se u noći rušenja u Hercegovačkoj policija ne odazove na pozive građana.

Stefanović je, odgovarajući na devet pitanja Insajdera o Hercegovačkoj, tada, između ostalog, rekao da u MUP-u radi 42.500 ljudi.

Onaj koji je na dužnosti donosi odluku kada je u pitanju smenski rad, dodao je Stefanović, i na taj način praktično odgovornost za to što se policija nije odazivala na pozive građana u noći rušenja prebacio sa „vrha policije“ na dežurnog policajca te noći, ponavljajući da se ministar ne bavi istragom.

Izveštaj unutrašnje kontrole policije nedostupan javnosti “da ne bi ugrozio rešavanje slučaja”

Odgovore na pitanje ko je toliko moćan da policiji naredi da ne rade svoj posao mogao bi da da izveštaj Sektora unutrašnje kontrole koji MUP već mesecima odbija da dostavi novinarima redakcije Insajder.

Uprkos rešenju Poverenika, MUP odbija da objavi izveštaj tvrdeći da bi to „ugrozilo postupak u ovom slučaju“.

Istovremeno, iako istraživanje svih okolnosti ovog slučaja i dalje stoji, a sud je potvrdio da policija u noći rušenja nije radila u interesu građana koji su je pozivali, ministar Stefanović je jednom prilikom čak insistiranje novinara Insajdera da dobiju izveštaj pokušao da diskredituje tvrdnjom da Insajder taj izveštaj traži zbog privlačenja publike, a ne u interesu javnosti.

Nepoznato da li je o Hercegovačkoj ispitan načelnik beogradske policije

Ovaj izveštaj bi, između ostalog, mogao da pruži i odgovor na pitanje da li je ispitana odgovornost beogradskog šefa policije u vreme rušenja u Hercegovačkoj Veselina Milića.

Šta se tačno dogodilo 24. aprila, kao i zašto policija još nije otkrila ko su ljudi s fantomkama koji su rušili u Savamali nije moguće postaviti ni samom Miliću koji se praktično, nakon noćnog rušenja, povukao iz javnosti.

Milića je o rušenju u Hercegovačkoj i odgovornosti policije pokušao da ispita tadašnji zaštitnik građana Saša Janković tokom pisanja prvog izveštaja o tom događaju.

Kako se navodi u izveštaju Zaštitnika građana, 4. maja 2016. obavljen je samo telefonski razgovor sa načelnikom beogradske policije, koji je tom prilikom samo rekao da je na godišnjem odmoru i uputio Zaštitnika na druge policijske predstavnike.

Osim ovoga, nije poznato ni da li je još neka institucija pitala Milića o njegovoj odgovornosti povodom slučaja Hercegovačka.

Neispitane tvrdnje Marije Mali da zna čiji su bageri rušili

Slučaj Hercegovačka nalazi se i dalje u predistažnoj fazi, iako postoje snimci rušenja, izveštaj Zaštitnika građana u kome je utvrđeno da je postojala naredba policiji da se te noći u tom reonu ne odaziva na pozive građana, ali i tvrdnje pojedinaca u medijima da znaju ko stoji iza rušenja.

U potencijalne krivce prvi je uperio prstom tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksadar Vučić.

Prvo je tvrdio da ne zna o čemu se radi, zatim da su oni koji su rušili “kompletni idioti” jer je “prljave udžerice” trebalo da ruše u sred dana, da bi 8. juna, na vanrednoj konferenciji za novinare, saopštio da iza rušenja u Hercegovačkoj stoji vrh gradske vlasti.

Imena odgovornih do danas nije saopštio, a tadašnji gradonačelnik Siniša Mali u intervjuu za Insajder bez ograničenja o projektu Beograd na vodi izjavio je da ne zna na koga je mislio premijer kada je rekao da iza rušenja stoji vrh gradske vlasti.

Godinu i po dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za Insajder rekao je da je on samo pretpostavljao ko je odgovoran za rušenje u Hercegovačkoj.

Na pitanje da li ga je pozvalo tužilaštvo da objasni svoju izjavu da je za rušenje odgovorna gradska vlast, Vučić je rekao da nije dao nikakvu izjavu tužilaštvu i da je on izjavio samo ono što smatra, a ne nešto što zna.

Tvrdnje koje tužilaštvo takođe nije ispitalo, bar ne do oktobra 2017, su i one koje je iznela bivša supruga gradonačelnika Beograda Siniše Malog, Marija Mali u toku borbe za starateljstvo nad decom.

Ona je tada u intervjuima KRIK-u i NIN -u navela da joj je tadašnji gradonačelnik Siniša Mali rekao da je “da je učestvovao u rušenju” objekata, kao i da je to “uradio da otkloni smetnje za izgradnju kapitalnog projekta”.

Marija Mali je tada, takođe, rekla i da zna koja je firma svojom mehanizacijom sprovela rušenje objekata i da je spremna da nadležnim organima otkrije ime firme koja je rušila u Hercegovačkoj, ali da je niko nije pozvao.

Da je Prvo osnovno tužilaštvo nije pozvalo da da izjavu kasnije je potvrđeno u odgovoru koji je Insajder dobio na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja sredinom oktobra 2017.

Sve navedeno ukazuje da slučaj rušenja u Hercegovačkoj predstavlja primer nefunkcionisanja pravne države, zaštite odgovornih i nesaradnje izvršne vlasti, nezavisnih institucija i pravosuđa.

Kako smo zaključili da rušenje u Hercegovačkoj ne bi moglo da se desi bez barem prećutne saglasnosti države, kao i mnogim drugim detaljima vezanim za ovaj slučaj, pogledajte u dve emisija Insajder bez ograničenja – Rušenje pod maskama i Komandom protiv zakona.

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.