Jezik

sr

en

Radnička prava u Srbiji: Socijalni dijalog je privid, odluke se donose direktnim pregovorima vlasti i investitora

Već dugi niz godina, od maja do maja, priča o radničkim pravima u Srbiji se svodi na žalbe i konstatacije kako je svake godine sve gore. Loši uslovi rada, niske i neredovne plate, kršenje ionako zakonima umanjenih radnih prava, rad na crno, velika konkurencija na tržištu rada – okvir su u kom danas funkcionišu radnici u Srbiji.

Istovremeno, tripartitni socijalni dijalog u kom učestvuju poslodavci, sindikati i predstavnici države, uglavnom se sveo na, kako kaže Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost, „ljubazno nerazumevanje“. Dok Vlada, kako navodi, simulira socijalni dijalog i brigu o radnicima koji efekte te brige ne vide u praksi, paralelno njeni predstavnici vode „pravi“ dijalog učestvujući u radnim grupama sa stranim investitorima kako bi njihove želje ugradili u zakonodavni okvir, što je ustanovila i Međunarodna konfederacija sindikata.

Darko Vojinovic: Protest u Beogradu
Foto: Darko Vojinovic / Protest u Beogradu

Danas u Srbiji proslavu Prvog maja građani pre svega gledaju kao priliku za odmor od posla i porodična okupljanja, a manje kao simbol borbe za radnička prava i solidarnost. A da je ta borba i dalje neophodna, svedoče i priče o kojima je prethodnih godina izveštao Insajder, kao što su četvorogodišnji neplaćeni rad uz prećutnu saglasnost države u smederevskoj Goši, loši uslovi rada u korejskoj Juri, zabrana sindikalnog organizovanja u turskom Kajzenu, nezakoniti ugovori o radu u nemačkoj fabrici Leoni, ilegalan rad na srpsko-arapskom projektu Beograd na vodi, kršenje radnih prava u italijanskom Falk Eastu, serija pogibija radnika na gradilištima, i mnogi drugi primeri.

Stojiljković: Socijalni dijalog samo fasada, zakoni se pišu na drugom mestu

Zoran Stojiljković, predsednik sindikata „Nezavisnost“ koji će i ove godine s kolegama iz Samostalnog sindikata organizovati prvomajski protest ispred Vlade Srbije, kaže za Insajder da se od prošle godine boljitak vidi samo u formi, dok je sadržaj ostao isti. Prema njegovim rečima, Vlada poštuje sve formalne procedure dijaloga, međutim, to je samo maska za ono što predstavnici vlasti dogovaraju s poslodavcima na „drugim kolosecima“.

Poverenica: Diskriminacija već godinama najzastupljenija na tržištu rada

Poverenicа zа zаštitu rаvnoprаvnosti Brаnkicа Jаnković ocenila je da je tržište rada oblast u kojoj je diskriminacija najzastupljenija već godinama i da bi nadležni trebali da inteziviraju rad na efikasnijoj zaštiti prava radnika. Poverenica je povodom obeležavanja 1. maja, Međunarodnog praznika rada, navela da su žene, stari, osobe sa invaliditetom, mladi i siromašni građani koji prihvataju nehumane uslove rada, najdiskrimisanije grupe na tržištu rada.

Podsetila je da Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu podnela Inicijativu za izmene ili stavljanje van snage zakona kojim je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru, imajući u vidu posledice funkcionisanja službi u oblasti zdravlja, prosvete, socijalne zaštite, brige o deci, nauke i kulture.

Poverenica je najavila da će na Međunarodni dan tolerancije, podneti Narodnoj skupštini Poseban izveštaj o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja.

„Sa stanovišta institucionalog dizajna, sve ide kako treba. Sednice se održavaju redovno, procedure se poštuju, međutim, to je prazni formalizam. Čim nema ravnoteže moči, tu nema nikakvog dijaloga. Frustrirajuće je da sedimo u Socio-ekonomskom savetu, a da se odlučuje na nekim drugim mestima. Vlada jasno vodi politiku podređenu interesima korporativnog kapitala i sopstvenih tajkuna i vodi direktne pregovore sa njima o svemu“, kaže Stojiljković.

Prema istraživanju Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC), strana udruženja poslodavaca imaju veliki uticaj na izradu srpskih zakona, a pre svega na kritikovani Zakon o radu iz 2014, gde je čak 80 posto njihovih sugestija prihvaćeno.

U 2016. godini, Aleksandar Vučić, tadašnji premijer Srbije, osnovao je radnu grupu kako bi se sprovele preporuke iz „Bele knjige“ Saveta stranih investitora (FIC) u kojoj ova organizacija upućuje preporuke vladi kako da se poprave uslovi poslovanja u Srbiji, a koje se često tiču i radnih prava.

Ministarstvo: Zakon o radu dobar, za bolje uslove služe pregovori o kolektivnim ugovorima

Novinari Insajdera su Ministarstvu za rad uputili nekoliko pitanja u vezi sa stanjem radnih prava u Srbiji, ali i sistemskim privilegovanjem Saveta stranih investitora, međutim, odgovori su bili uglavnom nepotpuni i – protokolarni.

„Ministarstvo sarađuje sa socijalnim partnerima-reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca na teritoriji Republike Srbije. Svi zakoni se pripremaju u okviru Radne grupe, koju pre svega čine predstavnici socijalnih partnera. Svi nacrti zakona u oblasti rada se dostavljaju na mišljenje Socijalno – ekonomskom savetu Republike Srbije, koji čine predstavnici Vlade i reprezentativni socijalni partneri“, jedan je od odgovora koje nam je poslala služba za medije.

Na pitanje zbog čega u slučaju zakona iz oblasti rada postoji i posebna grupa za sprovođenje preporuka iz Bele knjige kojim se direktno utiče na zakonodavstvo Srbije, u Ministarstvu nisu odgovorili.

Oni najavljuju donošenje novog zakona o radu 2021. godine, ističući da je cilj tog zakona usaglašavanje s međunarodnim standardima Evropske unije, MOR i drugih međunarodnih organizacija, a „pre svega u pogledu obezbeđenja i unapređenja uslova rada“.

Zaštitnik: Ustav garantuje prava radnicima, ali to nije slučaj u svakodnevnom životu

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da veliki broj radnika u Srbiji radi na "crno" i da se suočavaju sa neisplaćenim i neredovnim zaradama, doprinosima za socijalno osiguranje i zlostavljanjem na radu.

"Ustаv Republike Srbije i njeni zаkoni gаrаntuju prаvа iz oblаsti rаdnih odnosа u sklаdu sа nаjvišim stаndаrdimа, što nije slučаj sа ostvаrivаnjem prаvа rаdnikа u Srbiji u svаkodnevnom životu", naveo je Pašalić u saopštenju povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada.

On je podsetio da su u 2018. godine poginulа 53 rаdnikа i od početkа ove godine devet rаdnikа.

"Rаdnici strаdаju nа grаdilištimа zbog neodgovаrаjućih uslovа zа rаd zа koje su pre svegа odgovorni poslodаvci, аli i zbog neаžurnog i neefikаsnog rаdа inspekcije rаdа", poručio je Pаšаlić i dodаo dа prekršioce zаkonа nа nepoštovаnje zаkonа ohrаbruju neizvesnost kаžnjаvаnjа, mаle kаzne i zаstаrelost slučаjevа.

Istakao je da je na tržištu rаdа potrebno nаstаviti rаd nа izjednаčаvаnju položаjа muškаrаcа i ženа, kаko bi se, između ostаlog, omogućilo prаvo nа rаd i ženаmа iz posebno rаnjivih društvenih grupа.

S druge strane, iako priprema izmene postojećeg zakona, na pitanje o manjkavostima važećeg Zakonu o radu iz 2014. godine, Ministarstvo tvrdi da je zakon u skladu s međunarodnim standardima, kao i da veća prava radnici mogu da izbore kolektivnim ugovorima.

„Ne stoji konstatacija 'da su radnička prava žrtvovana', a ukazujemo i na činjenicu da se Zakonom o radu obezbeđuju osnovni uslovi rada u skladu sa međunarodnim standardima, a da se veća prava i povoljniji uslovi rada mogu utvrditi kolektivnim ugovorom koji zaključuju predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata na svim nivoima“, kažu u Ministarstvu za Insajder.

S druge strane, Zoran Stojiljković tvrdi da je govoriti o realnoj moći radnika da pregovaraju u privatnom sektoru - naučna fantastika.

„Nema pregovora o kolektivnim ugovorima u realnom sektoru. Novog zakona o štrajku još nema, dok Zakon o radu i kad bude menjan biće neadekvatan jer su ga kao švajcarski sir 'izbušili' drugim zakonima koji ga praktično derogiraju. Takođe, nemamo mehanizam socijalnog sporazuma kroz koji bi se plate dizale u skladu sa privrednim rastom, ali i rastom troškova života“, ističe Stojiljković.

Crna statistika na gradilištima: Nemar investitora i (ne)odgovornost države

Ne samo da su plate nedovoljne za pristojan život, a uslovi rada loši, nego je u Srbiji svake godine i sve više pogibija na radu. U poslednjih pet godina u Srbiji je zabeleženo skoro 250 nesreća na radu sa smrtnim ishodom, od čega je trećina na gradilištima. Prošle godine je poginulo čak 53 osobe, a iako je država 2019. godinu proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, serija nesreća je nastavljena i ove godine.

Direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović u intervju za Insajder je izjavio da bi za sve koji "žele da love u mutnom" opomenu predstavljalo to da je neko od odgovornih „završio u zatvoru“. Naime, paradoksalna je činjenica da će poslodavac platiti duplo veću kaznu ako ga uhvate da zapošljava "na crno", nego ako mu pogine radnik. Istovremeno, većina prekršajnih i krivičnih prijava koje podnosi Inspekcija rada - nikada ne bude procesuirano.

Međutim, u Ministarstvu tvrde da je situacija sve bolja. Prema podacima koje su nam dostavili, u 2018. godini, inspektori rada su izvršili za 31 odsto više nadzora i podneli za 80 odsto više zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca nego u 2017.godini.

„Utvrđeno je da na radu 'na crno' ima za 24 odsto manje lica, nego u 2017. godini, što ukazuje na to da poslodavci u većoj meri poštuju zakonske odredbe koje se odnose na zaključivanje ugovora o radu i prijavljivanje zaposlenih na obavezno socijalno osiguranje, nego  što je to bio slučaj u ranijem periodu. Inspektorat za rad  stalno apeluje na zaposlene da ukoliko ne ostvaruje prava iz oblasti rada, koja su mu zagarantovana zakonom, treba to odmah da prijave  Inspektoratu za rad“, navode u Ministarstvu.

Od prvomajskog pasulja do kolektivnog „opasuljivanja“

Ipak, percepcija radnika o „napretku“ je drugačija. Od polovine do dve trećine ispitanika koji su učestvovali u istraživanju Centra za razvoj sindikalizma o radničkim pravima prošle godine, reklo je da se u Srbiji prava radnika ne poštuju ni malo, ili se poštuju veoma malo. Prema istraživanju, samo između osam i 17 odsto ispitanika smatra da se interesi radnika koliko toliko štite.

Predsednik „Nezavisnosti“ smatra da napretka neće ni biti ako ne bude „oročavanje obaveza“ Vlade Srbije, kao i ako se pasulj sa prvomajskih kazana ne pretvori i u kolektivno „opasuljivanje“.

„Bez oročavanja obaveza nećemo ništa postići. Nama su resursi ograničeni i moramo prinuditi Vladu da obeća da će određene zahteve ispuniti u jasno određenom roku. Kao što je bio naš prošlogodišnji predlog o rastu minimalne plate u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom u roku od dve godine. Dakle, radnike treba obrazovati, vlast oročiti sa zahtevima, a medije i civilni sektor učiniti osetljivijim kada je reč o ovoj temi,“ zaključuje Stojiljković.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.