Jezik

sr

en

Nacrt izmena Zakona: Veća odgovornost i ovlašćenja za izvršitelje, kazne za one koji ometaju izvršenje

Javna izvršenja koja privlače najveću pažnju javnosti i na kojima se okuplja veliki broj građana su ona kada se nekome oduzima dom zbog duga prema banci, firmi, nerešenih imovinskih odnosa… Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako predlagač izmena – Ministarstvo pravde navodi, stavlja se veći naglasak na poštovanje tzv. načela srazmernosti, kroz, kako je obrazloženo, davanje ovlašćenja javnom izvršitelju da preispita rešenje o izvršenju kojim je za naplatu duga određena prodaja nečijeg stana ili kuće. S druge strane, naglašeno je i ovlašćenje javnog izvršitelja da naredi policiji da reaguje ako bilo ko, pa i okupljeni građani, ometaju izvršenje. Pored mogućeg hapšenja, Nacrtom izmena Zakona uvedene su i novčane kazne za one koji sprečavaju ili ometaju izvršenje.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju / Foto: Insajder, ilustracija
Zakon o izvršenju i obezbeđenju / Foto: Insajder, ilustracija

Javni izvršitelji su od uspostavljanja ove relativno nove profesije brzo stekli lošu reputaciju. Netrepeljivost prema njima videla se na primerima iseljenja porodice Aksentijević po nalogu Addiko banke zbog duga u švajcarskim francima, devedesetogodišnje Mare Džanković koja, kako je navedeno, nije odbijala da nausti stan zbog duga već zbog lošeg zdravstvenog stanja, nedavnog incidenta prilikom iseljenja porodice na Novom Beogradu kada je izvršitelj tvrdio da je udaren pesnicom i ispljuvan, iseljenja bivših radnika Trudbenika iz objekata za smeštaj radnika u kojima žive već 25 godina...

Najviše kritika javnosti prema javnim izvršiteljima dolazilo je zbog prodaja jedine nekretnine zarad vraćanja duga koji je mnogostruko manji od njene vrednosti. Prema standardima profesije javnih izvršitelja, prinudno vraćanje duga bi trebalo da se sprovodi na način koji je najmanje nepovoljan po dužnika.

Iako su pojedina udruženja i nevladine organizacije od države tražile da zabrani oduzimanje jedine nekretnine zbog bilo kakvog duga, ta zabrana nije predviđena Nacrtom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti su predstavnici države takvu mogućnost najavili.

Ipak, Nacrtom zakona je predviđeno nekoliko mera kojima se, u poređenju s važećim zakonom, poboljšava socijalni položaj dužnika.

Tako je predviđeno da izvršenje na zaradi može da se sprovede u visini od jedne polovine, dok je ranije to bilo moguće u visini od dve trećine zarade. Za minimalnu zaradu ili manju od minimalne, predviđen je iznos od jedne četvrtine, dok je to ranija bila polovina. Izvršenje na zaradi koja ne prelazi republički prosek ne može da prelazi jednu trećinu.

Izvršenje na penziji se može sprovesti do njene trećine, na penziju koja ne prelazi prosek do njene četvrtine, a na minimalnoj penziji - do desetine.

Krov nad glavom: Izuzeti iz izvršenja nekretninu koja ima funkciju doma

Združena akcija Krov nad glavom je u svom saopštenju navela da Ministarstvo predlaže uvođenje zatezne kamate na troškove izvršenja, što u praksi znači, kako navode, da će dužnici biti prinuđeni da odustanu od odbrane svojih prava da bi izbegli povećanje troškova.

Akcija Krov nad glavom zahteva od Ministartsva pravde da povuče Nacrt i da u članu 218. izuzme iz predmeta izvršenja nekretninu koja ima funkciju doma, kao što je već izuzelo pojedina sredstva za rad.

"Nedopustivo je da sredstva za rad advokata, lekara, apotekara, naučnika i umetnika budu izuzeta od izvršenja, a da domovi siromašnih odlaze na doboš bez ikakvog ograničenja, pod pretnjom hapšenja", naglašava u saopštenju.


Kada važi, a kada ne „načelo srazmere“

Načelo srazmere, jedno od najvažnijih u postupku izvršenja, nalaže i sudu i javnom izvršitelju da za namirivanje duga odredi način koji najmanje ugrožava dužnika. Kako piše i u samom Nacrtu izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, načelo srazmere se ne primenjuje ako se dužnik sam izjasni o tome kako želi da bude naplaćeno dugovanje ili ako postoji samo jedan način da se dugovanje namiri. Taj jedini način može biti prodaja nečijeg doma.

U tom slučaju i sud i javni izvršitelji su dužni da utvrde da zaista ne postoji drugi način za vraćanje duga. Tako je ovim nacrtom zakona prošireno ovlašćenje javnom izvršitelju da preispita rešenje o izvršenju.

„Nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvom i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja“, navedeno je u dodatom članu 151a Nacrta izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Dodaje se, međutim, da zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje upisana u katastru nepokretnosti sve dok dug ne bude namiren.

U Nacrt izmena je dodata i odredba koja zabranjuje oduzimanje nečije nekretnine za komunalni dug manji od 5.000 evra.

„Kriminalizacija solidarnosti građana“

Planiranu izmenu Zakona koju je udruženje Krov nad glavom ocenilo kao „kriminalizaciju solidarnosti građana“ predstavlja uvođenje novčanih kazni za sve koji ometaju ili sprečavaju izvršenje. Pored dosadašnjih predviđenih kazni za dužnika, banke ili državne institucije koje eventualno ometaju izvršenje, dodata je odredba da se novčana kazna izriče i „svakom drugom licu koje ometa i sprečava izvršenje“. Predviđene kazne za fizička lica su od 10.000 do 200.000 dinara. U Nacrtu piše i da „novčana kazna može ponovo da se izriče, sve dok ne prestanu razlozi za njeno izricanje“.

Gotovo uvek je na izvršenjima, pored građana, bila prisutna i policija.

Izvršitelji su i do sada mogli da zahtevaju asistenciju policije prilikom izvršenja, ali u izmenama Zakona je naglašeno da će „na zahtev javnog izvršitelja policija upotrebiti sredstva prinude protiv dužnika i ostalih prisutnih lica ako budu ometala ili sprečavala izvršenje“.

„Policija će pre upotrebe sredstava prinude na to upozoriti izvršnog dužnika i ostala prisutna lica“, dodaje se.

Na pitanje Insajdera šta je cilj ovakvih odredbi i da li bi hipotetički mogli biti uhapšeni i novčano kažnjeni svi građani koji sprečavaju izvršenje, predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev kaže: „Prema sadašnjem Nacrtu zakona koji predviđa novčane kazne postoji takva mogućnost. Ja bih samo da napomenem da mi pričamo zapravo o tekstu zakona koji bi tek trebalo da prođe kroz javnu raspravu“.

Trešnjev navodi i da pretpostavlja da je cilj uvođenja ovih odredbi to da se „osiguraju mehanizmi za sprovođenje postupka izvršenja“.

„Ometanje sprovođenja izvršenja osim što predstavlja krivična dela zaista se odražava negativno na sam pravosudni sistem, ali i na samog izvršnog dužnika zato što ometanjem izvršenja i eventualnim odlaganjem izvršenja ne dolazi se do obustave postupka. Dolazi samo do novog pokušaja izvršenja, a novi pokušaj će doneti nove troškove izvršenja koji na kraju padaju na teret dužnika, tako da to zaista nije u interesu ni jednog od aktera u izvršnom postupku“, kaže Trešnjev za Insajder.

Takođe jedna od najkritikovanijih odredbi Zakona o izvršenju je ostala neizmenjena – da izvršenje može da se sprovodi svakog dana od 7 do 22 časa. Navodi se čak i da se izvršenje može sprovesti izvan tog vremena „ako dužnik izbegava ispunjenje obaveze ili to nalažu naročito opravdani razlozi“.

Jedna od najvećih novina – elektronska javna nadmetanja

Najveće sumnje na zloupotrebe u javnim izvršenjima se javljaju prilikom prodaje stanova na javnim nadmetanjima. U obrazloženju izmena Zakona je navedeno da će posebna pažnja biti posvećena rešavanju problema u toj oblasti, a da će problem biti rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja koje će, kako je navedeno, onemogućiti svaki vid zloupotreba i značajno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku.

„Naime, velika većina članova radne grupe saglasna je u jednom, a to je da je javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti najslabija karika i da sada već godinama vlada nedopustiva praksa koja se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih, odnosno fizičkih lica koji figuriraju kao kupci nepokretnosti koje se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji. Tajna njihovog uspeha ne leži u vanrednim sposobnostima nadmetanja, već u nezakonitim metodama kojima se služe ne bili pribavili nepokretnost“, navodi se u obrazloženju objavljenom na sajtu Ministarstva pravde.

I predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev kaže da je najznačajnija izmena pomak ka elektronskom izvršnom postupku.

“Na taj način ćemo postupak učinisti svakako bržim, omogućiti većem i širem krugu potencijalnih kupaca da učestvuju na javnim prodajama, sledstveno tome ćemo postići i veće kupoprodajne cene”, kaže Trešnjev za Insajder.

U članu 171a je navedeno da se nepokretnost može prodavati na elektronskom javnom nadmetanju ako tako odluči javni izvršitelj po službenoj dužnosti, a da to može biti i na predlog stranke. Dodaje se i da će organizaciju i postupak elektronskog javnog nadmetanja bliže urediti ministar pravde.

Novom verzijom zakona u potpunosti je zabranjeno da izvršitelji, njihovi zamenici, službenici i srodnici kupuju nepokretnosti koje su oglašene na prodaju u izvršnom postupku, bez obzira na to da li učestvuju u njemu ili ne. Sadašnjom verzijom je kupovina moguća ako ne učestvuju u konkretnom postupku.

Insajder je pisao o tome je da je najčešći uzrok razrešenja izvršitelja to što nisu položili pravosudni ispit ili zbog obavljanja nespojivih poslova. To je interesantno u svetlu čestih primedbi i žalbi građana na njihove propuste u radu i kršenje zakona, a u prvoj polovini 2018. godine nijedan javni izvršitelj nije bio razrešen iz tog razloga.

Novim zakonom su predviđene izmene i kada je u pitanju disciplinski postupak protiv izvršitelja. Umesto ranijih šest, sada je dat rok od 12 meseci za pokretanje postupka od saznanja za disciplinsku povredu. Nakon tog roka, slučaj zastareva. Takođe, postupak može biti pokrenut najduže dve godine od disciplinske povrede.

Vođenje samog disciplinskog postupka zastareva nakon dve godine od pokretanja, dok je sadašnjim zakonom rok jedna godina. 

O svim izmenama javna rasprava je u toku i traje do 28. maja.

Efektiva: Predložena rešenja će ostati mrtvo slovo na papiru...

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva u saopštenju navodi da je dobro to što je Ministarstvo pravde Izmenama Zakona priznalo pravo građana na dom, što je pravila izvršnog postupka učinilo socijalno odgovornijim i što je ojačalo načelo srazmere, uz naglašavanje službene dužnosti javnih izvršitelja da vode računa o tom načelu.

Međutim, Efektiva je upozorila da će predložena rešenja “ostati mrtvo slovo na papiru” bez omogućavanja da se dođe do lične odgovornosti izvršitelja kada oni krše zakon i etiku svoje profesije, što je problem koji ni u novim izmenama ZIO nije rešen.

“Nisu izmenjene ni kritikovane odredbe o proceni imovine izvršnog dužnika, u smislu da izvršni dužnik ne može da traži veštačenje svoje vredne imovine čak ni izuzetno, dok sa druge strane fizička i pravna lica, koja izvršitelj kao procenitelj može da unajmi da stručno procene imovinu, i dalje ne moraju da budu licencirana za taj posao, što znači da i dalje nije sprečena mogućnost da se znatno umanji vrednost dužnikove nekretnine koja se prodaje”, upozorava Efektiva.

Ovo udruženje je pozvalo Ministarstvo pravde da ne stavlja ovaj zakon u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, da javnu raspravu ne skraćuje i da u raspravu na okruglim stolovima uključi organizacije civilnog društva, što sada, kako je navedeno, nije slučaj.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.