Jezik

sr

en

Lasta pred privatizaciju ostala i bez stare i bez nove autobuske stanice

Saobraćajno preduzeće Lasta u većinskom državnom vlasništvu, odlukom države, a zbog realizacije arapske investicije, projekta Beograd na vodi, ostala je bez glavne autobuske stanice u Beogradu. Samo po tom osnovu, Lasta čija je privatizacija predviđena za ovu godinu, od jula 2017, kada je stanica uklonjena, pa do danas ostala je bez zarade od oko 1,2 miliona evra. Umesto na privremenoj stanici u Bloku 42, kako su gradske vlasti to najavljivale, Lasta i dalje polaske obavlja sa privatne BAS-ove stanice.

Lasta, ilustracija
Lasta, ilustracija

Lastina stanica, peroni i objekti u centru Beograda uklonjeni su u julu 2017. godine. Plan je bio da nakon toga Lasta obavlja polaske sa privremene nove stanice u Bloku 42.

Prema “Izveštaju o aktivnostima za izmeštanje autobuske stanice Lasta –Avala” u Blok 42, do kojeg je došao Insajder, Grad Beograd je u januaru 2015. obavestio rukovodstvo Laste da je zbog projekta Beograda na vodi planirano preseljenje autobuske stanice na privremenu lokaciju u Bloku 42.

Od januara pa do februara 2016. godine Radna grupa za izmeštanje stanice održala je više sastanaka. U izveštaju se navodi da na njima nisu vođeni zapisnici iako su predstavnici Laste to tražili, te da je sam izveštaj napravljen na osnovu internih beleški predstavnika Laste.

Kako se u Izveštaju navodi, na jednom od poslednjih sastanaka, 1. februara 2016. Grad Beograd je obavestio predstavnike Laste da će im za privremenu lokaciju u Bloku 42 obezbediti pet dodatnih kontejnera za osnovne sadržaje stanice poput hola, šalter sale… priključak na kanalizacionu i hidrantsku mrežu i da će ispitati stanje javne rasvete na lokaciji.

Od tada je prošlo više od tri godine. Privremena stanica u Bloku 42 još nije završena, a Lasta umesto sa nje kako je prvobitno predviđeno, polaske obavlja sa privatne BAS-ove stanice.

Zbog rušenja stanice Lasta mesečno bez 6,5 miliona dinara zarade

Pomoćnik generalnog direktora BAS-a Dragan Vučičević kaže za Insajder da će prema ugovoru u čijem sklapanju je posredovao Grad Beograd, Lasta peronske usluge do kraja godine koristiti besplatno. Šta će biti nakon toga sa sigurnošću niko ne zna. Na pitanje Insajdera u kabinetu direktora SP Lasta odgovaraju da je to je stvar pregovora sa BAS-om koji će se “odvijati neposredeno pre isteka ugovora”.

Prema podacima koje je Lasta dostavila Insajderu, ovo preduzeće je u 2016. samo od usluga na beogradskoj stanici zaradilo oko 83 miliona dinara. Od momenta od kada je u junu 2017. počelo uklanjanje stanice gubitak po tom osnovu je na mesečnom nivou u proseku 6,5 miliona dinara.

Radovi na autobuskoj stanici u Beogradu nisu počeli ni 15 meseci od „početka radova“

Posebno je interesantno da je, kako se navodi u Izveštaju o aktivnostima za izmeštanje autobuske stanice, Lasta u aprilu 2016. godine Skupštini Grada Beograda dostavila pismo o zainteresovanosti za izgradnju i upravljanje autobuskom stanicom u Bloku 42.

Međutim, taj posao je na kraju dat privatnoj firmi BAS, a ne Lasti u kojoj je država vlasnik 70 odsto kapitala, od čega grad Beograd ima 11 odsto. Lasta je tako, uoči najavljene privatizacije, ostala i bez stare i bez nove autobuske stanice.

Brend Laste procenjen na nula dinara

Sve to se dešavalo pre nego što je urađena procena vrednosti kapitala preduzeća. Privatizacioni savetnik, revizorska kuća BDO, je u nacrtu procene koji je nedavno dostavljen Ministarstvu privrede, naveo da sto odsto kapitala Laste vredi između 16 i 23 miliona evra. Reč je o najvećem i najstarijem preduzeće za prevoz putnika u Srbiji, koje godinama unazad posluje u plusu, ali je dobit tog preduzeća poslednjih godina sve manja. Osim toga, za četiri godine u tom preduzeću smenjena su čak četiri direktora.

Zaposleni i rukovodstvo Laste smatraju da ova procena nije realna i da preduzeće vredi znatno više. Zbog toga su tražili da se procena ispravi i dopuni u pojedinim delovima.  Između ostalog, tražili su da se uradi nova procena brenda Laste koji je procenjen na nula dinara.

Ovo nije prvi pokušaj privatizacije najvećeg saobraćajnog preduzeća. Država je prvi put pokušala da proda Lastu 2007. godine kada je i raspisan tender. Rok za dostavljanje ponuda je čak šest puta produžavan da bi na kraju 2008. godine tenderska komisija konstatovala da je jedina pristigla ponuda nepotpuna. U međuvremenu je država uvećala svoj udeo u vlasništvu Laste na 77 odsto i to tako što su opraštani dugovi ovog preduzeća prema državi.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.