Jezik

sr

en
Izbor predsednika FK Partizan

Vučelić: Optužbe protiv mene o švercu cigareta i finansijskim malverzacijama su bile laž

Burni period u FK Partizan, koji traje od kraja prošle godine, doveo je do toga da se sada kao kandidat za predsednika tog kluba pominje Milorad Vučelić, a da li će on i zvanično biti kandidat biće saopšteno danas ili sutra. Vučelić je bio prvi čovek državne televizije tokom režima Slobodana Miloševića, čovek koji je hapšen u Sablji i istaknut u policijskom izveštaju o švercu cigareta devedesetih.

 

Srđan Ilić: Milorad Vučelić
Foto: Srđan Ilić / Milorad Vučelić

Više puta pomeran termin održavanja Skupštine FK Partizan na kojoj bi trebalo da bude izabran novi predsednik sada je najverovatnije 12. septembar, ali postoji mogućnost da se održi i kasnije.

Međutim, ovoga puta bi, umesto Ivana Ćurkovića, kandidat aktuelnog rukovodstva mogao biti Milorad Vučelić, a pominje se čak i mogućnost da će opozicija povući svog protivkandidata Nenada Bjekovića. Vučelić je 2014. imenovan za potpredsednika kluba, zaduženog za odnose s javnošću, a godinu dana kasnije izabran je za predsednika Sportskog društva Partizan, umešto Duška Vujoševića.

Njegovu moguću kandidaturu na mesto direktora FK Partizan dosadašnji kandidat Ivan Ćurković prokomentarisao je rečima da je Vučelić u Partizanu bio i devedesetih, da je „vrlo pozitivan, sjajan kandidat“.

Optužbe bez epiloga

Milorad Vučelić hapšen je tokom akcije Sablja 2003, pokrenutoj nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Zadržan je 18 dana u samici Centralnog zatvora zbog, kako je Vučelić rekao, „preventivnog zadržavanja kako ne bi ometao istragu“. Takođe je po izlasku rekao da je dva puta saslušavan na pitanja o „opštepoznatim stvarima o političkim temama, davnim ubistvima i držanju pojedinih ljudi“. Potvrdio je da je bilo pitanja o Jedinici za specijalne operacije, kao i o ličnostima sa video zapisa sa proslave Crvenih beretki. Upravo su pripadnici JSO-a, zajedno s članovima Zemunskog klana, kasnije pravosnažno osuđeni za ubistvo Đinđića.

„Ne poričem prijateljske veze s Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem, ali nemam nikakve veze u operativnom, finansijskom ili bilo kom drugom smislu s JSO“, rekao je Vučelić.

Insajder je 2006. u serijalu Mreža objavio delove izveštaja policijske istrage o švercu cigareta na državnom nivou tokom devedesetih. U ovom izveštaju pominju se biznismeni, poslanici, a među njima i Milorad Vučelić. Prema policijskim saznanjima, on je kao deo strukture SPS-a bio u lancu organizatora ulaska cigareta u zemlju bez carinskog nadzora. 

Vučelić: Lažne optužbe

Vučelić je za Insajder kratko prokomentarisao da su optužbe protiv njega u vezi s 40 miliona maraka DB-a i umešanosti u šverc cigareta lažne. Takođe navodi da su ove optužbe imale tužilaški i sudski epilog. Kada je reč o akciji Mreža, prema saznanjima B92 iz 2007, tužilačkom istragom uopšte nisu bili obuhvaćeni svi pomenuti u policijskom izveštaju, pa ni Vučelić. Stanko Subotić, optužen za šverc cigareta devedesetih s državnim funkcionerima, pravosnažno je oslobođen krajem prošle godine zbog nedostatka dokaza, a delimično i zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
Kada je reč o optužbi da je uzeo 40 miliona maraka od DB-a, Tužilaštvo je najavilo istragu, ali o ishodu nema izveštaja u medijima.

Jovica Stanišić bio je šef Državne bezbednosti Srbije od '91. do '98, a trenutno mu se u Hagu sudi zbog ratnih zločina na prostoru SFRJ. Milan Milanović Mrgud je, prema do sada dostupnim informacijama, bio glavna veza DB-a i MUP-a Srbije s pripadnicima paravojne jedinice Škorpioni od njihovog osnivanja do 1999, dok je Radovan Stojčić Badža bio general srpske policije, načelnik službe Javne bezbednosti i zamenik republickog ministra unutrašnjih poslova. Ubijen je u aprilu 1997. u restoranu Mama Mia u Beogradu, a njegovo ubistvo i dalje nije rasvetljeno.

Vladimir Beba Popović, šef Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, u intervjuu za Insajder 2005, rekao je da bivši šef DB-a Jovica Stanišić njemu i Đinđiću na jednom sastanku otkrio da je Milorad Vučelić ukrao 40 miliona maraka od Državne bezbednosti. Prema ovim navodima, preko Vučelićevih računa su išle donacije za nabavku helikoptera i druge opreme, ali je Vučelić zadržao deo novca.

Ovu informaciju su još 2001, zajedno s brojevima računa u bankama i imenima dve ženske osobe koje su imale pravo da upravljaju računima, predali nadležnim istražnim organima. Kao još jedan dokaz da je to tačno, Stanišić je pokazivao kopije bankarskih transakcija sa inostranih računa Milorada Vučelića u iznosu od oko sedam miliona maraka. On je napomenuo da o svemu što je rekao postoje stenogrami razgovora savetnika za Državnu bezbednost iz 2002. i 2003. na kojima se o tome raspravljalo. 

Nekadašnji načelnik DB-a Goran Petrović izjavio da je u DB-u sprovedena istraga i da se došlo do saznanja da o tome u DB-u nema nikakvih pisanih tragova, nikakva beleška o donatorima, pa se zbog toga teško može utvrditi da je reč o novcu DB-a. Milorad Vučelić je nakon ovog intervjua izjavio da je sve „notorna laž“, ali je obećao da će sarađivati u istrazi o tome da li je prisvojio toliki novac.

Iako su postojali načini da se utvrdi da li je Vučelić prisvojio novac, ceo slučaj je ostao na javnim optužbama.

Milorad Vučelić na privatnom snimku JSO-a

Da je Vučelić bio blizak za strukturama DB-a svedoči snimak sa smotre Jedinice za specijalne operacije u Kuli 1997, koji je iz arhive JSO-a dospeo u ruke haških istražilaca. Na snimku se Vučelić, direktor Carine Mihalj Kertes i drugi funkcioneri, pojavljuju zajedno s tadašnjim čelnicima DB-a Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem, a dočekuje ih tadašnji komandant jedinice Milorad Ulemek Legija.

Luković raportira najpre Jovici Stanišiću, a potom se raport predaje i Slobodanu Miloševiću. U govoru koji je održao Franko Simatović navedeni su kampovi za obuku JSO-a u Krajini, nabrojao je akcije u kojima je JSO učestvovala u istočnoj Slavoniji i zapadnoj Bosni, kao i podatak da je Jedinica "na teritoriji BiH, odakle se povukla 1996, imala oko 1.000 dejstava, a njeno delovanje ostalo je neotkriveno". U kontekstu tvrdnje da Srbija nije učestvovala u tom ratu, snimak je bio više nego ilustrativan.

 

Novinar i politički radnik

Milorad Vučelić, diplomirani pravnik, novinarsku karijeru počeo je još tokom studentskih dana, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji. Burne devedesete dočekao je na mestu urednika NIN-a. Već 1991. imenovan je na mesto generalnog direktora RTV Novi Sad, a “vrhunac karijere”, po kojoj će ga mnogi pamtiti, dostiže kao generalni direktor RTS-a. Na toj funkciji je bio 1992-1995, a veliki deo javnosti smatrao ga je jednim od predvodnika nacionalno-ratne propagande.

Jedan od primera zloupotrebe državne televizije je prilog koji je emitovan na RTS-u poslednjeg dana predizborne kampanje 1993, a u kom je puštena izjava oca upravo poginulog mladića u ratu, a koji slavi Miloševića: "Slobo, sunce moje, ti si mi sada sve u životu".

Kada su se pojedini radnici RTS-a pobunili zbog takve politike kuće, upravo je Vučelić poslao na prinudni odmor više od 1.000 svojih kolega, objašnjavajući da je to “racionalno”. U to vreme srpski PEN klub, inače organizacija pisaca, isključuje ga iz članstva zato što kao direktor RTS-a "blokira i cenzuriše informacije i odstranjuje s posla političke neistomišljenike".

Poziv na linč „stranih plaćenika“

Milorad Vučelić sada je urednik i vlasnik nedeljnika Pečat. Ovaj nedeljnik javno se deklariše kao proruski, a često u svojim kolumnama Vučelić lično govori kako je protiv zapada. Taj stav Vučelić neretko pokazuje i kada su u pitanju istraživački novinari, koje često karakteriše kao "strane plaćenike". 


Sličan stav Vučelić je prema Insajderu pokazao i nakon emitovanja emisije Reporter, koja se bavila finansiranjem klubova i njihovom privatizacijom, kada se, umesto da objasni način finansiranja kluba u čijem je rukovodstvu, bavio novinarima u specijalnoj emisiji na televiziji Pink. Vučelić je rekao da  smatra da se emisijom o poslovanju dva najveća kluba u zemlji “gađaju premijer i klubovi, koji se stavljaju u rang javnih preduzeća, kao plen“. Svoj nedeljnik Vučelić je iskoristio da pozove na linč novinara B92 i Insajdera 2012. U broju objavljenom 19. oktobra, za B92 u više tekstova se navodi da se da je to medij kojim upravlja “čudovišna mešavina stranih i domaćih službi i interesnih grupa”.

Poslednji obračun s novinarima dogodio se nedavno, kada je dnevni list Informer tražio od Vučelića izjavu povodom teksta o uredniku portala KRIK Stevanu Dojčinoviću.

“To su ljudi opasnih namera i treba ih zvati 'strani okupatorski plaćenici', jer to zaista jesu”, rekao je Vučelić, komentarišući Dojčinovićev rad.

 

Milorad Vucelic. Foto: Srđan Ilić
Milorad Vucelic. Foto: Srđan Ilić

Politička karijera

Milorad Vučelić aktivno ulazi u politiku 1992, kada nakon Drugog kongresa SPS-a postaje član Izvršnog odbora ove partije, zatim poslanik i šef Poslaničke grupe u republičkom parlamentu. SPS je napuštao u dva navrata, ali se ponovo vraćao. Posle kongresa SPS-a a, kada je od Ivice Dačića izgubio na stranačkim izborima za predsednika stranke, krajem 2006, Milorad Vučelić zvanično napušta politiku i SPS.
U svojoj biografiji Vučelić navodi da je na inicijativu Slobodana Miloševića, koji se tada nalazio u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, došlo do ponovnog kontakta i zbližavanja Vučelića i Miloševića.
Jedan je od zagovornika teze da je Slobodan Milošević ustvari ubijen u Hagu 11. marta 2006, a na inicijativu Miloševićeve porodice, izabran je za predsednika Odbora za doček i organizaciju sahrane.

 


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.