Jezik

sr

en

Insajder debata o položaju migranata i prošlonedeljnim ubistvima: Koliko je Srbija učinila da zaštiti maloletne migrante (VIDEO)

Država nije učinila sve kako bi zaštitila maloletne migrante, to pokazuje i slučaj maloletnika koji je prošle nedelje ubijen u centru Beograda, ocenila je, gostujući u Insajder debati, Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava. Kako je istakla, „lice koje se na granici izjasnilo kao maloletno mora biti tretirano tako, a to podrazumeva da bude smešteno u zasebnim prihvatnim centrima, kako ne bi bili izloženi krijumčarima ili bilo kom vidu kriminala“. S druge strane, pomoćnik Komesara za izbeglice Ivan Gerginov koji je rekao da je država uradila sve što je u njenoj moći, da su maloletni migratni smešteni u zasebnim barakama u okviru prihvatnih centara, ali i da su ubijeni mladići centre napustili zbog, kako tvrdi, incidentnog ponašanja.

Insajder debata
Insajder debata

Pre nedelju dana u Karađorđevoj ulici u Beogradu ubijen je državljanin Avganistana K.K. (20). On je nakon tuče ispred jednog lokala uboden nožem u grudi. Iz MUP-a je ubrzo saopšteno da je napadač uhapšen i da je reč o sedamnaestogodišnjaku.

I dok je policija tragala za drugim počiniocem, u šumi, u blizini izbegličkog kampa u Krnjači pronađeno je njegovo telo, na kojem su bila čak 24 uboda. Ubijeni je prema legitimaciji koju je izdao Komeserijat za izbeglice imao nepunih 17 godina. MUP je u utorak šest dana nakon brutalnog ubistva saopštio da je uhapšen Avganistanac A.S. zbog sumnje da je izvršio krivično delo podstrekivanja na oba ubistva. U saopštenju piše da se sumnja da je on početkom juna došao u sukob sa K.K, zbog novca dobijenog od krijumčarenja ljudi.

Ova tragedija vratila je pitanje kako se država ophodi prema maloletnim migrantima koji borave u Srbijii da li su oni zaštićeni od uticaja krijumčara. Kako je rekao pomoćnik Komesara za izbeglice Ivan Gerginov država je „učinila sve“ kako bi zaštitila pomenuta lica, međutim, oni su prihvatne centre napustili. 

Ivan Gerginov
Ivan Gerginov

„Oba mladića su jedno vreme su bila smeštena u prihvatnim centrima, jedan u Krnjači, drugi u Obrenovcu, oni su taj smeštaj dosta davno napustili i da sve vreme živeli u hostelima, što znači da su od nečega i živeli”, rekao je Gerginov.

On je doveo u pitanje to da li su oni maloletnici pošto se, kako je naveo, poput azilne procedure zloupotrebljava i maloletnički status.

„Ne može niko ni sa sigurnošću da kaže da nisu bili maloletni. Kad bismo išli kako je napisano na papiru, onda bi zatrpali sudove, pa bi oni zatrpali medicinske ustanove, pa bi se radile neke polupouzdane metode i na kraju bi bili odgovori da lice ima 16, plus-minus dve godine. I gde bismo stigli”, upitao je pomoćnik Komesara.

S druge strane, Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava navela je da je ključni problem to što su ta lica bila smeštena u azilima gde ima odraslih ljudi.

„Ono što je Srbiji preporučeno od Komiteta UN za ljudska prava i komentarima UN-a za prava deteta - smeštaj za decu bez pratnje mora biti odvojen od smeštaja za odrasle. Oni ne mogu biti smešteni ni u Krnjači, ni u Obrenovcu, nigde gde postoje odrasli. Na taj način se izlažu krijumčarima, različitim vidovima kriminala, možda svakodnevnom nasilju”, ocenila je Stefanović.

Odgovarajući na to, Gerginov je rekao da „nigde ne piše” da maloletni migranti ne mogu biti smešteni u velike centre.

„Piše da treba da budu odvojeni, kao što su i odvojeni u posebne barake”, zaključio je on.

S time se nije saglasila Stefanović, koja je rekla da je to nije „adekvatno rešenje“, mada jeste bolje od toga da su u mešovitim barakama.

Gerginov je o konkretnom slučaju ubistava migranata rekao da su oni bili „skloni incidentima“ i „bockanju noževima“, dok je Stefanović naglasila to da niko ne može znati šta se desilo dok se ne završi istraga, a se od takvih „paušalnih“ izjava treba suzdržati.

„Niko ne zna i ne treba spekulisati i osuđivati ljude pre nego što oni koji su za to nadležni daju konačno rešenje. Nemojte da iznosimo paušalne generalizacije, na taj način se stvara slika o izbeglicama i migrantima kao da su divljaci koji sve svoje svađe tako završavaju. To nije tačno, postoje grupe koje su kriminogene, kao u svakoj drugoj populaciji. Nema običajnog prava, uloga je da na celoj svojoj teritoriji sprovede vladavinu prava”, zaključila je ona.

Gerginov je odgovarajući na pitanje da li može sa sigurnošću da tvrdi da u zasebnim barakama mlaleltni mogranti ne mogu doći u kontakt sa krijumčarima, kaže da “ne može i da mu ne pada na pamet da tako nešto kaže”.

Krijumčari najviše profitiraju od trenutne politike prema migrantima

U Srbiji trenutno ima 3030 migranata koji su smešteni u prihvatnim centrima, a još 330 migranata nalazi se van sistema – podaci su koje je u Insajder debati izneo pomoćnik Komesara za izbeglice Ivan Gerginov. On je rekao da je prosečno vreme zadržavanja migranata u Srbiji od tri, do tri i po meseca.

Na pitanje „odakle dolaze migranti“ ako je takozvana Balkanska ruta zatvorena od marta 2016. godine, Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava navodi da ruta nikada zapravo nije bila zatvorena.

„Ruta zapravo nikada nije bila zatvorena, ona i dalje funkcioniše i uvek je funkcionisala, ali otežano. Sa vrlo velikim čak i surovim fizičkim preprekama, kao što su zid i žica sagrađeni sa strane Mađarske na granici sa Srbijom”, rekla je Stefanović. 

Anja Stefanović
Anja Stefanović

Kako navodi, migrantska ruta nikada nije prestala da funkcioniše, već je pojačavanjem kontrole pojačan i osnažen i krijumčarski lanac. 

„Kako države zatežu graničnu kontrolu, kako se stavljaju sve veće barijere ispred ljudi koji se kreću ka Zapadnog Evropi, tako krijumčari jačaju i rastu cene njihovih usluga”, ocenila je Stefanović.

Ono oko čega su se saglasili sagovornici u Insajder debati jeste da je potrebno da saradnja bude još bolja, ali i da je potrebno promeniti svest građana prema migrantima, jer kako je rekao Gerginov “sva ksenofobična ponašanja idu iz neznanja”.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.