Jezik

sr

en

Skupštinski Odbor razmatra Predlog za promene Ustava o pravosuđu: Konačna verzija i dalje nije poznata

Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo danas će razmatrati Predlog za promenu Ustava u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva, a na šta se Srbija obavezala Poglavljem 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ova sednica dolazi čak šest meseci nakon što je Vlada Srbije predlog uputila Parlamentu, a kako predsednik Odbora za ustavna pitanja Đorđe Komlenski objašnjava, članovi Odbora danas će samo razmatrati da li su ispunjeni formalni uslovi za nastavak dalje procedure. Kako će konačno izgledati ustavni amandmani, čiji je nacrt pripremalo Ministarstvo pravde, a prethodno kritikovao deo struke, i dalje nije poznato.

Skupština Srbije
Skupština Srbije

Prvi proceduralni korak ka promeni Ustava učinila je Vlada Srbije krajem novembra kada je usvojila Predlog za promenu Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa. 

U tom dokumentu, Vlada je, između ostalog, navela je da je promena Ustava u delu pravosuđa neophodan korak u daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima.

Kako se dodaje, još neki od razloga zbog kojih je potrebno menjati Ustav u oblasti pravosuđa su i to što su aktuelne odredbe nesistematične, nedosledne i nejasne…

“Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija”, navodi, između ostalog, Vlada u svom Predlogu.

Nakon što je Vlada usvojila ovaj dokument on je prosleđen na izjašnjvanje nadležnom skupštinskom Odboru, a ukoliko ga oni usvoje, kasnije bi to trebalo da učine i ostali poslanici.

Da bi predlog prošao i da bi se pristupilo izradi promena Ustava potrebno je da za to glasa dvotrećinska većina poslanika, posle čega Odbor za ustavna pitanja pokreće javnu raspravu i pristupa se izradi promena Ustava.

Konačnu odluku o promeni Ustava donose građani na referendum.

Kako će izgledati konačan tekst Ustava o kome će se prvo poslanici, a kasnije i građani izjašnjavati, nije poznato jer se konačno rešenje očekuje tek nakon cele procedure i javne rasprave.

Ipak, neki takozvani početni tekst postoji, i u pitanju je Nacrt ustavnih amandmana koje je pripremalo Ministarstvo pravde, a koji je prethodno podelio deo pravosudne struke i izvršnu vlast.

Razilaženje vlasti i struke već na samom početku konsultacija oko izmena Ustava

Proces izrade Nacrta izmena Ustava u delu pravosuđa pratili su problemi, od konsultacija do javne rasprave u kojima nije učestvovala struka.

Već posle nekoliko okruglih stolova konsultacije su 30. oktobra 2017. napustila udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i druge strukovne organizacije zbog, kako su naveli, zаnemаrivаnja primаrne teme - a to je nezavisnost pravosuđa.

Ministarstvo pravde je Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa objavilo na svojoj internet stranici tek 22. januara 2018.

Usledila je nova javna rasprava u koju su se ponovo uključila strukovna udruženja. Međutim, zbog, kako su naveli, neprimerenog ponašanja i uvreda koje im je uputio pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, deo struke je ponovo napustio javnu raspravu.

Paralelno s javnom raspravom, udruženja sudija i tužioca su iz dana u dan iznosila jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa su neprihvatljivi jer, prema njihovom mišljenju, omogućavaju jači pritisak na pravosuđe.

Povlačenje ili izmene ovakvog teksta tražili su i Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, advokati, a povlačenje je zatražio i Nacionalni konvent za EU.

Uprkos apelima struke, ministarka pravde odlučila je da ipak ne povuče tekst. Na pitanja novinara redakcije Insajder zašto ignoriše mišljenje struke jer ne povlači amandmane iako to traži sudije, tužioci, nevladine organizacije i tako šalje poruku da je mišljenje struke ne zanima, ministarka je rekla da je mišljenje struke interesuje i da će nakon što pogleda sve argumentovane kritike, izaći s izmenjenim tekstom.

U međuvremenu, novi tekst sa, kako struka navodi, „kozmetičkim“ promenama, Ministarstvo pravde prosledilo je Venecijanskoj komisiji. Ova komisija je ubrzo objavila mišljenje u kojem je za 27 amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa imala 44 primedbe. 

Većina kritika ovog evropskog savetodavnog tela poklopila sa kritikama domaće stručne javnosti, pa je struka ponovo pozvala Vladu i Ministarstvo pravde da, imajući u vidu zamerke Venecijanske komisije, formira novu radnu grupu i organizuje pravu stručnu javnu raspravu o izmenama ustava u oblasti pravosuđa.

Ministarka pravde u istom danu saopštila je „da ne vidi razlog da se ispočetka pišu amandmani niti da se o tome ponovo vodi javna rasprava".

U međuvremenu je ipak održan još jedan, četvri okrugli sto, a na njemu su prisustvovali i predstavnici Vlade ali i predstavnici pravosudnih institucija, OEBS-a, Evropske unije, Saveta Evrope, strukovnih udruženja.

Međutim, ni nakon ove rasprave, deo struke i vlasti nije se saglasio. Dok je Ministarstvo pravde tvrdilo da je ovim amandmanima politički uticaj na pravosuđe isključen, strukovne organizacije i dalje su tvrdile da se ovako napisanim amandmanima ne povećava nezavisnost sudstva.

Ubrzo, u oktobru prošle godine, Ministarstvo je objavilo konačan tekst amandmana u koji, kako je pokazala analiza novinara redakcije Insajder, nisu ušle ključne zamerke iznete i na samom okruglom stolu ali i inače.

Sa druge strane, u tekst su ušle neke novine, pa je odlučeno da za izbor pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca potrebni glasovi većeg broja narodnih poslanika.

Takođe, poslednjim nacrtom koji Ministarstvo označava kao konačan, sudijama je dato pravo žalbe Vrhovnom sudu Srbije protiv odluke o premeštanju.

Poslednja novina tiče se sastava Visokog saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaca. U oba saveta se za istaknute pravnike u njihovom sastavu više ne propisuje neophodan pravosudni ispit.

Ipak, ono što nije promenjeno, a na šta je struka najviše upozoravala je sastav najviših sudskih i tužilačkih tela, u kojima se, prema mišljenju struke, ostavlja mogućnost za još veći politički pritisak na pravosuđe.

U Visokom savetu sudstva je pet sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Skupština, a odlučuje se sa najmanje šest glasova. Ukoliko se odluka ne donese u roku od šezdeset dana VSS se raspušta, čime se dodatno otvara prostor vršenja uticaja na sudije.

Situacija sa Visokim savetom tužilaca, za nijansu se čini gora.

U ovom telu, koje bi trebalo da bude stub u borbi protiv kriminala i najviše telo koje štiti tužioce koji, u skladu sa zakonom, moraju da istraže i sporne odluke ili poteze predstavnika aktuelne vlasti, sedeće najmanje članova koje su izabrali sami tužioci. 

Prema predloženom tekstu, u Visokom savetu tužilaca biće samo četiri tužioca koje biraju predstavnici struke dok će ostatak činiti isključivo predstavnici koji su na jedan ili drugi način dobili podršku političke elite. Prvo će, pored tužilaca, u ovom telu sada sedeti četiri istaknuta pravnika, koje bira Narodna Skupština kao i Vrhovni tužilac kojeg takođe bira Skupština i ministar pravde.

Ovo telo će odluke donositi glasovima najmanje šest članova Visokog saveta tužilaca što praktično znači da tužioci koje su birale kolege i nisu ni potrebni za donošenje odluka u ovom veću.

Upravo o ovom činjenicama su, između ostalog, razmenjivali mišljenja ministarka pravde Nela Kuburović i Poverenik za samostalnost tužilaca, tužilac Goran Ilić u Insajder debati koja je emitovana krajem oktobra prošle godine.

Pogledajte celu emisiju Insajder debata o stanju u pravosuđu i najavljenim izmenama Ustava.

 
 
 
 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.