Jezik

sr

en

Vlada i dalje bez sistemskog rešenja za lokalne kase, na kraju trpe građani

Loša finansijska situacija u pojedinim gradovima i opštinama, osim što se direktno odražava na kvalitet života ljudi, koči i privredni rast države. Umesto da sistemski uredi ovu oblast i donese konkretne mere, Vlada nastavlja da dotira novac pojedinim lokalnim samouprava iz budžetske rezerve i to bez jasnih kriterijuma. To potvrđuje i Fiskalni savet, navodeći da je Vlada u prethodne tri godine iz rezerve, koju pune svi građani Srbije, za pojedine lokalne budžeta izdvojila ukupno čak 100 miliona evra.

Ilustracija, lokal
Ilustracija, lokal

Da su budžeti lokalnih samouprava neuređeni i da nema sistemskog rešavanja tog problema upozorila je nezavisna državna institucija – Fiskalni savet u svom izveštaju za 2018. godinu koji su juče usvojili poslanici Narodne skupštine.

Fiskalni savet je tokom 2018. godine pratio kako Vlada sprovodi preporuke za „ozdravljenje“ lokalnih finansija, ali se ispostavio da suštinskog napretka u finansijskoj samostalnosti nema. Savet konstatuje da je situacija donekle poboljšana, ali kroz intervencije Vlade, odnosno odobravanjem vanrednih sredstava ugroženim lokalnim samoupravama iz budžetske rezerve.

Kako je Insajder u nekoliko navrata pisao, budžetske rezerve već godinama predstavljaju svojevrsan izvor sredstava koja se dele za različite namene lokalnim samoupravama uprkos činjenici da svi gradovi i opštine dobijaju sredstva koja su im opredeljena godišnjim budžetom.

Sama odluka Vlade da se osim stalnih transfera dodatno pomogne lokalnim samouprava nije sporna. Sporno je dodeljivanje novca svih građana iz budžetske rezerve bez utvrđenih i jasnih kriterijuma što otvara prostor za razne zloupotrebe.

Još spornija je činjenica da novac dobijen iz tekuće budžetske rezerve lokalne samouprave mogu da troše bez saglasnosti gradske skupštine i informisanja javnosti.

Prethodnih godina primetna je praksa dotiranja pojedinim gradovima i opština u Srbiji na samom kraju godine. Tako je, kako je objavio Insajder, samo na kraju 2018, 12 opština i gradova dobilo 8,3 miliona evra.

Osim novogodišnjih transfera, novac dobijen iz budžetskih rezervi, kako je pokazala analiza Insajdera, Vlada neretko koristi i za “pokriće” dugova pojedinim gradovima, a iznosi uplata kao po pravilu rastu u periodu održavanja izbora, kako redovnih tako i vanrednih.

Umesto investicija za građane – pokrivanje gubitaka lokalnih preduzeća

Kako naglašava Fiskalni savet u svom izveštaju koji je juče usvojen, dodatni problem kojim loše vođenje lokalnih finansija koči privredni rast je sistematski manjak investicija do kojih ne dolazi jer se novac, umesto na potrebne investicije, odliva na pokrivanje gubitaka lokalnih javnih preduzeća.

„Dugogodišnji manjak investicija lokalnih samouprava ima poražavajući uticaj na kvalitet života građana Srbije. Srbija po kvalitetu komunalne infrastrukture (pristup ispravnoj vodi za piće, razvijenost kanalizacione mreže, tretman otpada), procentu dece upisane u predškolske ustanove i brojnim drugim pokazateljima, znatno zaostaje, za uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope“, ističe Savet u izveštaju.

U Srbiji postoji više od 700 javnih preduzeća, gde radi više od 120.000 ljudi. Na godišnjem nivou ova preduzeća ukupno imaju više od pet milijardi evra prihoda i približno toliko rashoda.

Samo na lokalu postoji više od 650 lokalnih javnih i komunalnih preduzeća.

Formiranje svake vlasti od 2000. do danas neraskidivo je vezano za svojevrsnu podelu javnih preduzeća kao političkog plena.

Dok su velika javna preduzeća neprestano pod lupom i javnosti i državnih institucija, prema istraživanju Insajdera, situaciju na lokalu gotovo da niko ne kontroliše.

Baš zbog takve situacije, novinari Insajdera su zajedno s novinarima lokalnih stanica ANEM-a u 2017. godini istraživali zloupotrebe u gradovima širom Srbije.

Šta je otkriveno o poslovanju Zaječara, Požarevca, Novog Sada, Kragujevca, Jagodine i Subotice pogledajte u epizodama serijala Insajder na lokalu.

„Nejasno zašto znatna sredstva iz republičkog budžeta dobijaju Novi Sad i Beograd“

Fiskalni savet je analizirao budžete četiri najveća grada u Srbiji – Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, i u izveštaju naveo da analiza „ukazuje na zabrinjavajuće probleme u vođenju njihovih javnih finansija“. Ovi gradovi inače čine polovinu javnih finansija svih lokalnih samouprava i u njima živi trećina stanovnika Srbije.

Navodi se da Novi Sad i Beograd, koji su imali stabilne budžete, nisu gotovo ništa uradili na daljem unapređenju svojih javnih finansija.

Kada je u pitanju Niš, navodi se da je taj grad tokom 2017. uspešno sprovodio mere za stabilizaciju budžeta, ali da je u tome zastao.

Kragujevac je, međutim, ističe Savet, do 2018. godine uradio najviše u odnosu na analizirane gradove, ali da je „i dalje daleko od stabilnog budžeta“.

Na kraju je konstatovano da sva četiri grada redovno dobijaju relativno velika sredstva iz budžetske rezerve republičkog budžeta.

„To je verovatno opravdano kao pomoć Nišu i Kragujevcu, ali je nejasno zašto znatna sredstva iz republičkog budžeta dobijaju i Novi Sad i Beograd“, zaključuje Fiskalni savet.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.