Jezik

sr

en

Iako čuva skoro sav radioaktivni otpad Jugoslavije, Srbija deceniju unazad nema inspektora za nuklearnu sigurnost

Sav radioaktivni otpad iz bivše Jugoslavije do 90-ih, ali i onaj iz perioda federacije sa Crnom Gorom, smešten je nadomak Beograda. Koji je tačan nivo zagađenosti i ozračenosti ovog otpada nema ko da utvrdi jer, uprkos zakonskoj obavezi uvedenoj još 2009, država nikada nije imenovala inspektora za nuklearnu sigurnost.

Umesto toga, krajem prošle godine po hitnom postupku izmenjen je zakon čime je obaveza resornog ministarstva za izmenovanje ovog inspektora izbrisana. Kako nadležni tvrde u odgovorima Insajderu, ovaj problem rešiće se tako što će ubuduće posao inspektora za nuklearnu sigurnost obavljati doškolovani inspektori zaduženi za druge oblasti.

Radioaktivni otpad Foto: Insajder
Radioaktivni otpad Foto: Insajder

Velike količine radioaktivnog otpada nalaze se u krugu Instituta "Vinča" u Javnom preduće Nuklearni objekti Srbije. Da je skladišten na nedovoljno bezbedan način, potvrdila je i EU još prilikom odobravanja donacija 2008. Tada je utvrđeno da je u jednom od hangara, starom pola veka, skladišten različit opasan i radioaktivni otpad, uključujući čak i materijal kontaminiran u Černobiljskoj katastrofi.

Opasan otpad već sad ugrožava životnu sredinu u neposrednoj okolini, a eventualna havarija imala bi daleko veće posledice. Međunarodna agencija za atomsku energiju je tako zbog uslova u kojima se otpad nalazi 2015. utvrdila da nije moguća ni inspekcija nad njim, zbog čega nije poznat ni tačan nivo zagađenosti i ozračenosti.

Međutim, čak i da se obezbede uslovi za inspekcijski nadzor, to ne bi imao ko da radi, pošto Srbija nema inspektora za nuklearnu sigurnost. Naime, iako se on pominje i u starom i u novom zakonu, deceniju unazad niko u resornom ministarstvu- Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nije zaposlen na toj poziciji, što je u odgovorima za Insajder potvrdilo i samo Ministarstvo.

Promena zakona obrisala obavezu ministarstva da imenuje inspektora

Uprkos Zakonu o zaštiti od jonizujućeg zračenja iz 2009. koji je skoro deset godina jasno nalagao Ministarstvu nauke da kao nadležno za nuklearnu sigurnost imenuje inspektore, ono to nije uradilo ni nakon dva pokušaja. Prvi put niko nije izabran jer se, kako iz Ministarstva objašnjavaju, nije odazvao nijedan odgovarajući kandidat, dok je drugi postupak ministar nauke morao da obustavi zbog donošenja novog zakona u kojem se ovo ministarstvo više ne pominje kao nadležno za imenovanje inspektora.

Prema  odgovoru Ministarstva, nakon što je 2015. sproveden prvi postupak, u kome je utvrđeno da „prijavljeni učesnici nisu ispunjavali uslove koji su potrebni za popunjavanje navedenog radnog mesta“, naredni je pokrenut prošle godine.

Građani Srbije, međutim, ni tada nisu dobili inspektora koji bi vodio računa o nuklearnoj sigurnosti, pošto je, prema navodima Ministarstva, promena zakona uticala na to da se njegovo radno mesto više ne predviđa Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu. 

Sistemski zakon donet po hitnoj proceduri

Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti stupio je na snagu u decembru prošle godine, nakon što je, iako predstavlja sistemski zakon, usvojen po hitnom postupku. Ovim zakonom, osim brisanja obaveza nadležnom ministarstvu da imenuje inspektora obrisan je i rok za obavezno rešavanje odlaganja nuklearnog otpada.

Predlagač ovog zakona bila je predsednica Skupštine Maja Gojković, koja je ujedno i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine, ali i predsednica Odbora Direktorata.

Na pitanje Insajdera koji su razlozi za donošenje ovog Zakona po hitnom postupku, iz Odeljenja za odnose s javnošću Skupštine razlog hitnosti obrazložili su unapređenjem nuklearne sigurnosti.

„Donošenje Zakona od velikog značaja je za Republiku Srbiju, u cilju unapređenja životne sredine, radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, proizvodnje, prometa i prevoza radioaktivnih materija, posebno kroz kontinuirano obavljanje regulatornih inspekcijskih poslova“, naveli su u odgovoru Insajderu.

„Rešenjem ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obustavljena je konkursna procedura pokrenuta po ranije važećem propisu“, navodi se u odgovoru za Insajder.

Inspekciju u oblasti nuklearne sigurnosti radiće drugi inspektori

Problem nedostatka inspektora za nuklearnu sigurnost nadležni će, kako kažu u odgovorima Insajderu, rešiti osposobljavanjem drugih inspektora za to, i to onih koji se bave radijacionom sigurnošću. Novim zakonom sav radioaktivni otpad biće u nadležnosti Direktorata za radijacionu i nuklernu sigurnost i bezbednost.

Njemu je država nakon usvajanja novog zakona prošle godine delegirala poslove u oblastima radijacione i nuklearne sigurnosti, koncentrišući celokupnu kontrolu na jednom mestu. U skladu sa tim, dodatnim izmenama postojećeg zakona u februaru ove godine propisano je da inspektori za radijacionu sigurnost, koji su do tada bili u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, pređu u Direktorat. Kako je za Insajder potvrdio direktor Direktorata Slađan Velinov, iz Ministarstva jesu prešla četiri inspektora, a prema njegovim rečima, oni će ubuduće vršiti obe inspekcije.

„Poslovi inspektora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost neće biti razdvojeni. Očekuje se da će se tokom vremena izvršiti specijalizacija inspektora u pojedinim oblastima“, navodi Velinov.

Vlada dva puta propustila priliku da posebnim aktima detaljno uredi oblast nuklearne sigurnosti

Pored toga što još nema onih koji se direktno staraju o nuklearnoj sigurnosti građana Srbije, nema ni akata kojima se ta oblast precizno uređuje. Naime, od dva programa koja se odnose na nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom, a koje je Vlada prema starom zakonu iz 2009. bila u obavezi da usvoji, jedan i dalje nije primenjen, a drugi čak ni usvojen.  Tako je, kako za Insajder objašnjavaju iz Direktorata, jer Ministarstvo nauke nikada nije obezbedilo sredstva potrebna za primenu prvog programa, dok drugi ni nakon četiri godine nije stigao na dnevni red Vlade.

Slađan Velinov, direktor Direktorata (tadašnje Agencije) koji je inače zakonski predlagač ovih akata, navodi za Insajder da je Agencija 2014. i 2015. Vladi podnela oba akta.

Prema njegovim rečima, za prvi, Program nuklearne sigurnosti , Vlada je čak donela i uredbu.

„Agencija, međutim, nikada nije dobila sredstva za realizaciju ovog Programa od nadležnog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“, tvrdi Velinov.

Kako dalje navodi, Agencija je zatim naredne godine izradila nacrt uredbe kojom se utvrđuje Program upravljanja radioaktivnim otpadom i uputila ga Ministarstvu nauke.

“Ova uredba nije došla na dnevni red Vlade”, ističe direktor Direktorata za Insajder.

Program nuklearne sigurnosti i Program upravljanja radioaktivnim otpadom se u novom zakonu više ne pominju.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.