Jezik

sr

en

Hercegovačka, Srbijagas, pretnje Šabiću... postupci koji stoje u mestu jer policija ne dostavlja informacije

Noćno rušenje u Hercegovačkoj ulici, sumnje u zloupotrebe stotina miliona evra za gasifikaciju, pretnje bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću, iznošenje ličnih podataka fudbalera albanskog porekla – samo su neki od slučajeva koji do danas nemaju epilog. Ovim slučajevima, osim što se mogu označiti kao politički osetljivi, zajedničko je i to da istraga još nije počela jer policija nadležnim tužiocima ne dostavlja tražene informacije.

Insajder: Ilustracija, istraga
Foto: Insajder / Ilustracija, istraga

Sačekajmo šta će reći istraga nadležnog tužilaštva – jedan je od najčešćih odgovora na pitanja o istragama za koje postoji povećano interesovanje javnosti. Da je ovo samo način izbegavanja odgovora pokazuje to što same istrage, gotovo po pravilu, nemaju epilog. U nadležnim tužilaštvima, na isto pitanje, često lopticu prebacuju na teren policije, uz tvrdnju da policija ne dostavlja informacije koje traži tužilaštvo. U tom ping pong prebacivanju odgovornosti, brojni slučajevi ostaju godinama zaglavljeni u predistražnoj fazi.   

Sistem je postavljen tako da nadležni tužioci u Srbiji vode istrage uz pomoć policije, ali iako je uvedena tužilačka istraga policija umesto tužiocu odgovara svom starešini i ministru.

Na to je u Insajder debati nedavno upozorio i zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić.

Kako je rekao, tužilaštvo je u politički osetljivim slučajevima nemoćno, jer policija odgovara direktno ministru policije, a ne tužiocu.

Kao primer jednog takvog slučaja, Ilić je naveo bespravnu gradnju na Kopaoniku u kome je policija u nekoliko navrata odbila da uradi svoj posao.

„Zamislite ovaj slučaj gradnje na Kopaoniku. Zamislite da imamo sistem u kom bi tužilac, što je inače logično kad imate tužilačku istragu, imao neku malu policijsku jedinicu koja je pod njegovom kontrolom. Je l’ mislite da bi se dešavao ovaj ping pong, a dešavaće se sigurno mesecima ubuduće, da tužilac šalje zahtev za saslušanje, a ta osoba nije dostupna. I onda to traje mesecima. Znači, naš sistem je neoperativan. Tužilac rukovodi policijom, ali nema nikakva efektivna ovlašćenja“, rekao je Ilić u oktobru prošle godine.

“Policajac sluša starešinu, a ne nadležnog tužioca”

O ovom problemu pisalo je i Udruženje tužilaca Srbije početkom 2017. u izveštaju “Javno tužilaštvo i policija, izazovi tužilačke istrage”. Kako ocenjuju jedan od ključnih problema ogleda se u tome da sam rad policajaca ne ocenjuje tužilac za koga policija treba da prikupi određene informacije već “onaj za koga rade” odnosno nadležni starešina u policiji.

“Nerealno je očekivati da javni tužilac dobije od policijskih organa zahtevane informacije i ostvari punu saradnju, ako nema mogućnosti da ih na to prinudi. Karijera, odnosno napredovanje, policijskih službenika isklјučivo zavisi od policijskih starešina, a njihovo od ministra unutrašnjih poslova koji je politički funkcioner, pa je u slučaju suprotstavlјenih interesa, realno očekivati da uputstva policijskih starešina imaju veću težinu od zahteva javnog tužioca” , navelo je Udruženje.

Zato je, prema njihovoj oceni, verovatno da će u politički osetlјivim i složenim predmetima, policija pre poslušati nalog starešine, nego javnog tužioca.

I tužilaštvo ima mehanizme, ali ih ne primenjuje

Dok se na ovaj način prebacuje odgovornost, činjenica je međutim da ni tužilaštvo ne koristi mehanizme koje ima na raspolaganju da natera policijud a radi svoj posao.

Zakon o krivičnom postupku ostavlja prostor tužiocu da reaguje ukoliko policajac ne sarađuje. Naime, prema članu 44 ako policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca on ima pravo da obavesti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.

Takođe, javni tužilac može zatražiti i pokretanje disciplinskog postupka protiv pojedinaca u policiji za koje smatra da ne rade svoj posao i ne postupaju po nalogu tužioca. Međutim, sudeći bar po pomenutim primerima, ovu zakonsku mogućnost tužioci u Srbijj ne koriste.

Istovremeno, Udruženje tužilaca u svom izveštaju upozorava na nedostatke ovakve zakonske mogućnosti, pa tako sam tužilac nema nikakvog uticaja na pokretanja i ishod disciplinskog postupka i nije ovlašćen čak ni da učestvuje u njemu.

“Da li će disciplinski postupak protiv lica koje javni tužilac smatra odgovornim biti pokrenut i kakav će ishod biti, o tome odlučuju disciplinski organi policije. Problem je u tome što je za pokretanje disciplinskog postupka nadležan upravo starešina policije koga je javni tužilac već obavestio o nepreduzimanju naložene radnje, a radnju i pored toga policija nije preduzela”, ocenjuje Udruženje.

Istovremeno, tužilaštvo ima još jedan od mehanizama, koje ne koristi, a kojim se može vršiti pritisak - a to je javnost. Naime, ukoliko policija ne postupa po zahtevima tužica on ima pravo da izađe u javnost, javno to saopšti i insistira na odgovornosti policije. 

Delovi policije u Belgiji pripojeni kancelariji tužioca, švajcarski tužilac je i direktor policije

Jedno od rešenja, sudeći po uporednoj praksi, jeste formiranje policijskih jedinica koje bi direktno bile odgovorne tužilaštvima.

Tako na primer u Španiji postoji sudska policija koja je odgovorna tužilaštvu za sprovođenje istraga, otkrivanje i hapšenje počinilaca krivičnih dela. U Belgiji delovi policije su pripojeni kancelariji tužioca tako da su te policijske jedinice praktično deo tužilaštva. Pri svakom tužilaštvu u Italiji postoji odelјenje policije koje je funkcionalno podređeno starešini tužilaštva, a u Švajcarskoj tužilac je istovremeno Direktor policije.

Od Savamale, Srbijagasa do Šaćirijeve krštenice

Pre više od tri godine, nepoznata grupa bagerima je ušla u Hercegovačku ulicu i bez rešenja o rušenju, u sred noći, porušila je objekte u privatnom vlasništvu. U ovom slučaju još nije pokrenut ni predistražni postupak, a Prvo osnovno tužilaštvo u aprilu ove godine navelo je u odgovoru Insajderu da je čak četiri puta urgiralo kod policije da otkrije ko je rušio.

U predistražnoj fazi nalazi se i slučaj u vezi sa poslovima izgradnje mreže manjih gasovoda širom Srbije, na kojima je Srbijagas angažovao privatne firme bez tendera. Tužilaštvu za organizovani kriminal, između ostalog i zbog ovih poslova Srbijagasa, podnete su tri gotovo iste krivične prijave – jedna je anonimna, a druge dve su podneli antikorupcijski tim Ministarstva energetike, koji je inače osnovala prethodna ministarka energetike Zorana Mihajlović, a zatim i Agencija za borbu protiv korupcije.

U poslednjem odgovoru Insajderu, Tužilaštvo za organizovani kriminal navelo je da još od 2013. čeka kompetan izveštaj policije na njihov zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja.

Da policija ne odgovora ni u postupku koji se vodi zbog pretnji bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću zaključuje se iz odgovora Tužilaštva za visokotehnološki kriminal Insajderu.

Naime, na pitanje u kojoj fazi se nalazi slučaj pretnji Šabiću kada je prošle godine objavljena fotografija ispod koje su se nizali brojni uvredljiv komentari u kojima se pozivalo i na njegovo streljanje, kažu:

“U predmetu oštećenog Rodoljuba Šabića, nadležnoj policijskoj službi je upućen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi navoda činjeničnog stanja. Nakon dostavljanja izveštaja po zahtevu, isti će biti analiziran nakon čega će biti doneta tužilačka odluka u skladu sa zakonom, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena”.

I slučaj zloupotrebe ličnih podataka dvojice švajcarskih fudbalera poreklom s Kosova Džerdana Šaćirija i Valjona Bahremija, a koji su objavljeni u tabloidima i dalje stoji, a razlog je, kako kažu u Prvom osnovnom tužilaštvu, to što se i dalje čeka policija da tužiocu dostavi informcije.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.