Jezik

sr

en

Sistem protiv dece – žrtava nasilja

Deca koja su žrtve krivičnih dela poput seksualnog zlostavljanja, nasilja u porodici, trgovine ljudima tokom sudskog procesa u Srbiji nisu adekvatno zaštićena od podsećanja na to šta su doživela. Naprotiv, može se reći da sistem trenutno radi protiv njih, jer je zakon takav da ostavlja prostor da se zlostavljana deca umesto maksimalno dva, saslušavaju više puta, čime se samo povećava njihova trauma. Po svemu sudeći, deci neće biti olakšan ceo postupak dok to ne postane zakonska obaveza.
Inicijativa za izmenu zakona, koju je podržao i Zaštitnik građana, podneta je još 2016. godine. Tek tri godine kasnije, Ministarstvo pravde odgovarajući na pitanja Insajdera najavljuje da će zakoni biti izmenjeni do kraja ove godine.

Deca  – žrtve nasilja, ilustracija
Deca – žrtve nasilja, ilustracija

Na to koliko sistem ume da bude nehuman prema deci koja su potencijalne žrtve seksualnog nasilja godinama ukazuje nevladina organizacija Incest trauma centar (ITC). U jednoj od inicijativa upućenih, između ostalih, Odboru za prava deteta, ali i svim poslanicima Narodne skupštine, ova organizacija je opisala kako u praksi izgleda položaj dece tokom krivičnog postupka.

Sumnja da je devojčicu koja je imala šest godina seksualno zlostavljao otac prijavljena je policiji, centru za socijalni rad i tužilaštvu, pre nego što je pomoć zatražena i od Incest trauma centra.

Devojčica je saslušavana dva puta u policiji, dva puta u centru za socijalni rad i tri puta je bila na ginekološkom pregledu. Zatim je, kako ITC navodi, u okviru postupka dva puta pokušano s veštačenjem, ali se devojčica rasplakala i nije želela da govori. Tokom trećeg pokušaja veštačenja, ona je porekla da ju je otac seksualno zlostavljao.

Nakon veštačenja, devojčica je tokom psihološke asistencije u Incest trauma centru rekla:

„Nisam više mogla da pričam, bila me je velika sramota, tamo su sedele četiri tete, morala sam nekako da se izvučem i ne osramotim i rekla sam – ’Ništa nije bilo’“.

Upravo ovaj primer ITC navodi objašnjavajući da je direktna posledica ovako postavljenog sistema to da deca često promene iskaz.

„Direktna posledica toga što postupak najčešće nije prijateljski okrenut prema detetu je činjenica da dete promeni ili povuče svoj iskaz. To ne mora da znači da seksualnog zlostavljanja nije bilo. To znači da se dete nije osećalo dovoljno bezbedno u postupku. Odgovornost je odraslih da se oseća slobodno“, navodi Incest trauma centar u inicijativi za vršenje nadzora nad sprovođenjem zakonskih mera za sprečavanje retraumatizacije dece koja su preživela seksualno nasilje.

Inicijativa za izmenu lošeg zakona podneta još 2016.

Izmenu i dopunu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica Incest trauma centra zatražio je u Inicijativi još 2016. godine. Tada je zatraženo da se, između ostalog, saslušanje deteta ograniči na maksimalno dva puta tokom postupka i da se obavlja u posebno prilagođenoj prostoriji ili u domu deteta.

Važeća verzija Zakona o krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica dozvoljava da se saslušanje može sprovesti i više od dva puta, „ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka“.

Zakon predviđa i da sudije mogu narediti da deca budu saslušana „upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka“. Ovo znači da je važećim propisima sudijama i tužiocima dozvoljeno da sami procene koliko puta i gde će saslušati dete. Tako situacija u kojoj će se dete naći tokom sudskog postupka zavisi od senzibiliteta sudija i tužilaca.

I pored uočenih slabosti, zakon se godinama ne menja

Kancelarija Zaštitnika građana je podržala inicijativu za izmenu ovog zakona, ali tri godine od inicijative nije došlo ni do kakvih izmena.

Iz Kancelarije Zaštitnika građana za Insajder navode da bi izmena Zakona „sprečila da deca žrtve krivičnih dela, a naročito žrtve seksualnog zlostavljanja budu dodatno institucionalno zlostavljana kroz

Prema podacima Incest trauma centra s kraja 2015. godine, u 88 odsto slučajeva deca su ispitivana u sudnici, najčešće uz omogućavanje okrivljenom da neposredno ispituje dete, u 21 odsto slučajeva deca su ispitivana u kabinetima, a svega 4,7 odsto u posebno opremljenim prostorijama.

višestruko izlaganje traumi“.

Iz Kancelarije napominju i da se ni postojeće zaštitne mere ne preduzimaju dovoljno često.

„Deca se u najvećem broju slučajeva saslušavaju u sudnici ili u kabinetu tužioca, nekad bez psihologa ili drugog stručnog lica. Mogućnost da dete bude saslušavano izvan prostora suda, bilo u skrin sobama, ili detetovoj kući ili u drugom okruženju je retko korišćena. Postoje tzv. skrin sobe, posebno opremljene za uzimanje izjave dece žrtava, ali je mali broj sudova tu mogućnost koristio“, napominju iz Kancelarije Zaštitnika građana za Insajder.

Te posebno opremljene prostorije su tzv. „skrin sobe“. U njima bi dete trebalo da jednom dâ izjavu koja bi bila snimljena i korišćena kasnije tokom celog postupka, bez potrebe za daljim saslušavanjem.

Dete bi tokom davanja izjave trebalo da razgovara samo s psihologom uz eventualno prisustvo osobe od poverenja. Ovo je značajno jer se veruje da je prva izjava deteta najautentičnija i najtačnija.

Podaci Kancelarije s početka 2013. godine pokazuju da je od osnovnih i viših sudova u pet gradova, skrin sobu koristio samo jedan sud. Drugi, kako se navodi, nisu imali informaciju o tome, ili su imali, ali je odabrano da se dete saslušava bez primene zaštitnih mera.

Ministarstvo pravde: Nacionalna strategija kao rešenje

Na pitanje Insajdera koliko skrin soba u Srbiji trenutno postoji, iz Ministarstva pravde odgovaraju da „trenutno postoje posebne prostorije u sudovima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Valjevu i Vranju“. Navodi se i da su uz podršku UNICEF-a oformljene mobilne jedinice u četiri ustanove socijalne zaštite, koje mogu da obezbede da maloletnik svedoči van prostorija suda.

U Ministarstvu, međutim, potvrđuju da se mere zaštite prema žrtvama i dalje ne primenjuju dosledno, „usled neujednačenosti kapaciteta i nedostatka standardizovanih internih procedura, kao i nedostatka svesti“.

Strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, čiji je Nacrt pripremljen, navodi Ministarstvo predviđa uspostavljanje održive Nacionalne mreže službi podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.

Kao preduslov za funkcionisanje Nacionalne mreže, Ministarstvo najavljuje izmene zakona i donošenje pravilnika, koji će, između ostalog, regulisati postupanje sa žrtvama i svedocima krivičnih dela.

Ministarstvo: Izmena Zakona o krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica jedan od prioriteta

Na pitanje da li će Ministarstvo pravde insistirati na izmeni Zakona o zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku, na čemu insistiraju Zaštitnik građana i Incest trauma centar, Ministarstvo navodi da je izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZMUKD) jedan od zakonodavnih prioriteta Ministarstva pravde.

„ZMUKD će biti izmenjen u delu koji se odnosi na ograničenje broja ispitivanja maloletnog oštećenog“, najavljuje Ministarstvo i dodaje da je se to očekuje u poslednjem kvartalu ove godine.

Ministarstvo dodaje da su planirane i izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku u cilju unapređenja prava žrtve na zaštitu tokom istrage.

„U praksi, razgovori sa žrtvama se obično sprovode odmah po podnošenju prijave, ali se ispitivanje nakon toga ponavlja pred tužiocem i sudom. Neophodna je dalja edukacija nosilaca pravosudnih funkcija sa ciljem izbegavanja nepotrebne traumatizacije žrtava izlaganjem medicinskim veštačenjima u situacijama kada to nije neophodno“, navodi Ministarstvo za Insajder.

I ove izmene su planirane za 4. kvartal 2019. godine, dodaje se u odgovoru Insajderu.

Ministarstvo precizira da je izmenama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno da se maloletnom licu kao svedoku uvek dodeljuje status posebno osetljivog svedoka, da s decom tokom postupka bude osoba od poverenja, zatim planirana je zabrana unakrsnog ispitivanja i sugestivnih pitanja kod ispitivanja posebno osetljivih žrtava i svedoka.

„U više od 90 odsto slučajeva seksualnog nasilja nad decom nije započet krivični postupak“

Prema podacima Incest trauma centra, u periodu od septembra 2009. do septembra 2014, zabeleženo je u proseku sedam prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad decom nedeljno. U 100 odsto slučajeva počinilac je bio detetu poznata osoba. U 78 odsto slučajeva počinilac je bio član porodice, najčešće biološki otac. Devojčice su bile najčešće mete.

U 55 odsto slučajeva, ITC je bilo mesto gde su slučajevi prijavljeni. U 92 odsto slučajeva nije bio ni započet krivični postupak. Za slučajeve koji su presuđeni i koji se odnose na decu mlađu od 12 godina, krivični postupak je trajao u proseku tri godine i tri meseca. U proseku, presuđena je zatvorska kazna od godine i dva meseca.

Iskustvo ITC takođe pokazuje da od prijave centru za socijalni rad do eventualnog izricanja presuda, deca po pravilu saslušavaju pet ili više puta. U ovoj organizaciji napominju i da je važno znati da se dete prvi put oseti dovoljno bezbedno da prizna da je zlostavljano tek kada se odvoji od počinioca.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.