Jezik

sr

en

Ambasada SAD za Insajder o slučaju Bitići: Problem koji nećemo da zaboravimo, Guri odgovoran barem po komandnoj liniji

U julu 1999. godine trojicu američkih državljana albanskog porekla - Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija uhapsile su srpske vlasti, a zatim su pronađeni mrtvi s rukama vezanim na leđima. Dvadeset godina kasnije, i dalje se, kako navode u Tužilaštvu za ratne zločine, vodi istraga protiv „nepoznatih učinilaca“, a u Ambasadi SAD ponavljaju da je nekažnjavanje odgovornih u slučaju ubistva braće Bitići problem koji „ne mogu i neće da zaborave“. Osim neposrednih počinilaca, SAD zahteva i odgovornost bivšeg komandanta srpske Žandarmerije Gorana Radisavljevića Gurija.

Ili, Agron i Mehmet Bitići
Ili, Agron i Mehmet Bitići

U Petrovom selu, u julu 1999. godine, američki državljani albanskog porekla Ilij, Agron i Mehmet Bitići, koji su se borili u redovima Oslobodilačke vojske Kosova, uhapšeni su kao civili i ubijeni.

Nakon završetka rata, 26. juna 1999. godine su pokušali da pomognu dvema romskim porodicama iz Prizrena da s Kosova pređu u Srbiju. Uhapsile su ih srpske vlasti na administrativnoj granici sa Srbijom zbog „ilegalnog ulaska u zemlju“.

Sutradan su prekršajno osuđeni na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu, gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već nalazila tela kosovskih Albanaca.

„Ne odustajemo od traganja za pravdom“

Fatos i Iljir Bitići, braća ubijenih, saopštili su da ne odustaju od traganja za pravdom.

„Želimo da osiguramo da počinioci tog zločina ne ostanu na slobodi“, poručili su oni.

Povodom 20 godina od ubistva braće Bitići članovi njihove porodice objavili su i kratak film „Dok pravda ne bude ispunjena: obećanje za braću Bitići“.

Njihova tela sa vezanim rukama i s ranama od ispaljenih metaka na potiljcima pronađena su 2001. u masovnoj grobnici.

„Goran Radosavljević Guri svejedno snosi krivicu“

Zbog mesta na kojem su pronađeni – u bazi SAJ koja je bila kod komandom Gorana Radosavljevića Gurija, Ambasada SAD smatra da Radosavljević „svejedno snosi krivicu, bilo da je lično počinio zločin ili je naprosto imao komandnu odgovornost nad počiniocima“. U kampu su bili i pripadnici JSO-a kojima je komandovao Milorad Ulemek, ali i pripadnici Posebnih jedinica policije - PJP.

„Mi očekujemo istragu na osnovu činjenica koje su već poznate. Pravda svakako treba da bude zadovoljena. Verujemo da je važno da Vlada Srbije i srpski narod znaju sa kakvom ozbiljnošću Sjedinjene Američke Države pristupaju umešanosti gospodina Radosavljevića u ovako gnusna dela i da je upravo zbog toga Stejt Department decembra 2018. godine objavio da su gospodin Radosavljević i njegova porodica proglašeni nepodobnim za dobijanje vize za ulazak u Sjedinjene Američke Države“, ističu iz Ambasade za Insajder.

Radosavljevića je u vezi sa ubistvom braće Bitići ispitivalo tužilaštvo u Srbiji i svedočio je na suđenju.

Bivši glavni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je čak govorio javno da je Radosavljević pod opservacijom, a 2016. godine rekao je i da slučaj Bitići nije okončan, ali ne zbog toga što tužilaštvo nije radilo svoj posao, već zato što „drugi nisu ispunili dogovor“.

„Da je bilo dokaza protiv Gorana Radosavljevića Gurija, ne bi se on šetao po ulici“, rekao je Vukčević u januaru 2016.

„Pravda za braću Bitići je odgovornost Srbije“

Iz Ambasade SAD za Insajder kažu da je na Srbiji je da pokaže da čini sve što može kako bi se ovaj slučaj istražio i učinilo ono što je potrebno.

„To je odgovornost Srbije. Pravda za Ilija, Agrona i Mehmeda Bitićija će i dalje biti prioritet kada su u pitanju odnosi sa Srbijom. Ambasador Skot i drugi službenici američke vlade će nastaviti da insistiraju na rešavanju slučaja braće Bitići u komunikaciji sa vlastima Srbije“, ističu iz Ambasade.

Američki zvaničnici u kontaktima s predstavnicima Srbije redovno zahtevaju rasvetljavanje slučaja ubistva i poručuju da neće odustati od toga.

Predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD Eliot Engel je prošle nedelje u intervjuu za Radio slobodna Evropa (RSE) rekao da veruje da „jedino Vučić može da napravi neki pomak”.

„Taj slučaj mora biti rešen što pre, a to očigledno može da uradi jedino gospodin Vučić, koji može da odluči da li želi to da reši ili ne. Nadam se da će moji apeli i apeli drugih ljudi upućeni njemu imati težinu i da će se razumeti da ono što je ispravno je zapravo dobro i za Srbiju, da se taj slučaj nekako privede kraju, jer je sada poput rane koja je uvek otvorena i koja nikad ne zarasta”, rekao je Engel.

Vučić: Ako imate dokaze, dajte

S druge strane, Vučić je u februaru ove godine izjavio da Srbija pokušava da reši slučaj ubistva braće Bitići, ali da su potrebni dokazi.

„Ne možete nekog da procesuirate samo zato što mislite da je kriv ili ste to pročitali u štampi Trudimo se da nađemo dokaze, pošto ne možemo da hapsimo samo na osnovu novinskih priča. Ako imate dokaze, dajte“, poručio je predsednik.

Braća Bitići uhapšeni kao civili

Braća Bitići - Ilij, Agron i Mehmet imali su 21, 23 i 25 godina kada su ubijeni. Rođeni su na Kosovu, a odrasli u SAD. U proleće 1999. u Njujorku su se priključilii Atlanskoj brigadi OVK koju su formirali albanski emigranti. Na Kosovo su tokom rata ušli iz Albanije. Po potpisivanju Kumanovskog sporazuma i okončanja rata skinuli su uniforme i otišli u Prizren.

Uhapšeni su kao civili, i to zbog ilegalnog boravka na teritoriji Srbije. Policija ih je u blizini Merdara zaustavila, i pošto nisu imali dokumenta odvedeni su u sud u Kuršumliju. Objašnjenje privedenih je bilo da su nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova pokušali zapravo da pomognu svojim komšijama Romima iz Prizrena da se sklone sa Kosova i odu do rodbine u Kraljevo. Isto su potvrdili i Romi koji su bili s njima prilikom hapšenja.

Bitići su pred sudom u Kuršumliji osuđeni na 15 dana zatvora zbog ilegalnog boravka.

Protiv njih nije vođen nijedan postupak koji bi imao veze s učešćem u OVK, niti su ih istražni organi Srbije ikada teretili za bilo šta što ima veze s ratom.

Na izdržavanje zatvorske kazne iz Kuršumlije poslati su u Prokuplje, nakon čega je trebalo da budu deportovani uz zabranu ulaska u Jugoslaviju na dve godine.To se nikada nije dogodilo jer su nečijom odlukom ubijeni.

Inače, Veće za ratne zločine u Beogradu je 2009. godine oslobodilo krivice bivše pripadnike MUP-a Srbije Sretena Popovića i Miloša Stojanovića na suđenju za pomaganje u ubistvu braće Bitići.

Slučajem ubistva braće Bitići Insajder se bavio u emisiji Insajder bez ograničenja - „Kolektivna amnezija" iz 2016. godine. U emisiji možete pogledati sve važne informacije u vezi sa ovim slučajem, ali i kako je slučaj ubistva braće Bitići primer na kom se jasno vidi kako počinioci zločina već 20 godina uspevaju da izbegnu pravdi, kako brojni važni svedoci godinama ne prekidaju zaveru ćutanja, ali i kako na kraju, osim porodicama ubijenih, počinjeni zločini više nikome nisu važni.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.