Jezik

sr

en

Eksproprijaciju objekata i zemljišta za Beograd na vodi država platila 50 miliona evra, za BAS izdvojeno 10,9 miliona

Za eksproprijaciju objekata i zemljišta koji se nalaze na prostoru Beograda na vodi iz državnog budžeta do danas je izdvojeno oko 5,9 milijardi dinara ili oko 50,1 milion evra. Prema istraživanju novinara Insajdera, samo je za kompaniju BAS, koja će zbog tog projekta biti prinuđena da seli autobusku stanicu na Novi Beograd, krajem prošle godine izdvojeno oko 10,9 miliona evra.

Gradilište
Gradilište "Beograd na vodi". Foto: Srđan Ilić

Ugovor o gradnji projekta „Beograd na vodi“, zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisan je pre četiri godine, a javnost još nije upoznata koliko je tačno novca građana Srbije do danas uloženo u ovaj projekat.

Prema podacima koje je Insajder dobio po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja od Državnog pravobranilaštva, do juna ove godine samo na eksproprijaciju objekata na prostoru Beograda na vodi iz državnog budžeta je izdvojeno oko 5,5 milijardi dinara ili oko 46,6 miliona evra, od čega je fizičkim licima isplaćeno oko 3,1 milion evra.

Kako je Insajderu rečeno u Pravobranilaštvu, zbog izgradnje projekta Beograd na vodi, na ime eksproprijacije zemljišta iz budžeta je izdvojeno oko 3,5 miliona evra.

Revizor: Autobuskoj stanici Beograd 10,9 miliona evra

Prema podacima iz izveštaja Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja Ministarstva finansija za prošlu godinu, a po Zaključku Vlade i Sporazumu o naknadi iz decembra 2017, država je u vidu naknade za eksproprijaciju za Autobusku stanici a.d. Beograd - BAS izdvojila oko 1,3 milijarde dinara ili oko 10,9 miliona evra.

BAS-ova stanica nalazi se upravo na  prostoru budućeg luksuznog naselja “Beograd na vodi”, a prema ranijim najavama gradskih vlasti ona je trebalo da bude izmeštena na Novi Beograd u Blok 42 najkasnije do septembra ove godine. Međutim, izvesno je da od premeštanja u dogledno vreme neće biti ništa, jer ne samo da radovi nisu ni počeli, već nije završen ni projekat za buduću stanicu, niti je izdata građevinska dozvola. 

U Izveštaju DRI za 2018. navodi se da je još više novca izdvojeno za eksproprijaciju zgrade Eurosalona. Prema Zaključku Vlade i Sporazumu o naknadi iz avgusta prošle godine, kompaniji “Eurosalon real estate” po tom osnovu obezbeđeno je 1,9 milijardi dinara ili oko 16,2 miliona evra. Na ime istih naknada za fizička lica izdvojeno je oko 276.000 evra.

Samo naknade za zgradu Eurosalona i Autobuske stanice čine polovinu sume koju je država platila ili će platiti za eksproprijaciju objekata i zemljišta u okviru projekta Beograd na vodi. Kako je objavio BIRN još pre dve godine država je za zgradu Simpa, u iste svrhe, izdvojila oko 12 miliona evra, dok je objekat slovenačke kompanije “Iskra” plaćen oko sedam miliona evra.

Ostalo je nepoznato koliko su država i grad Beograd do sada odvojili za rašičišćavanje terena i izgradnju infrastrukture. Te podatke novinari Insajdera tražili su od nadležnih državnih i gradskih institucija, ali odgovore nismo dobili.

Takođe, ni kompanija Beograd na vodi, čiji je suvlasnik i država Srbija, nije odgovorila na pitanja Insajdera.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rečeno nam je da se jedini trošak koji su oni imali u vezi s projektom “Beograd na vodi“ odnosio na izradu planske dokumentacije. Kako su naveli, još 2014. za izradu Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja Grada Beograda - područje priobalja reke Save za ovaj projekat plaćeno je 51 milion dinara.

Rušenje u Hercegovačkoj, protesti, kritike stručne javnosti…

Ugovor o gradnji projekta „Beograda na vodi“izazvao je ozbiljne polemike u društvu, kritike stručne javnosti, ali i ulične proteste.

Sam projekat Vlada Srbije na čijem je čelu u tom trenutku bio Aleksandar Vučić, 2015. godine je proglasila od nacionalnog značaja usvojivši leks specijalis – poseban zakon kojim se reguliše gradnja projekta Beograd na vodi nezavisno od važećeg zakonodavstva.

Zemljište na kojem se gradi “Beograd na vodi" dato je investitoru u zakup na 99 godina, a Srbija je umesto novca od naknade dobila 32 odsto udela u preduzeću "Beograd na vodi". Međutim, pitanje je šta ova odredba u praksi znači s obzirom na to da investitor kada na zemljištu izgradi zgradu, prema Ugovoru, postaje i vlasnik dela zemljišta na kom je zgrada izgrađena.

Prema ugovoru najmanje 50 odsto projekta mora da se završi u narednih 20 godina, dok je rok za završetak projekta 30 godina.

Arapska firma Igl Hils ima obavezu da uloži 150 miliona evra i obezbedi kredit u istom iznosu. S druge strane, Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.

Dodatno nezadovoljstvo građana zbog projekta Beograd na vodi izazvalo je i rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016. godine na prostoru budućeg Beograda na vodi.

Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.

Rušenje u Hercegovačkoj izazvalo je masovne proteste građana koje je organizovala Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, a na kojima je prisustvovalo na desetine hiljada građana.

Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić mesec i po dana od incidenta izjavio je da iza rušenja u Hercegovačkoj ulici stoje najviši organi gradske vlasti i najavio da će oni zbog toga snositi odgovornost.

Ko je pod fantomkama rušio u noći između 24. i 25. aprila i po čijem nalogu, kao i zbog čega policija nije reagovala na pozive građana, javnosti Srbije nije poznato, jer je istraga i dalje u toku, a za sada je „kažnjen“ samo šef smene te večeri, policajac Goran Stamenković. On je priznao krivicu za nesavestan rad u slučaju "Savamala" i zaključio sporazum sa Tužilaštvom za uslovnu kaznu zatvora.

Novinari Insajdera u dve emisije Insajder bez ograničenja o projektu „Beograd na vodi“ istraživali su šta je ono što Beograd i Srbija dobijaju od takvog ugovora, da li je reč o međudržavnom sporazumu ili komercijalnom ugovoru zbog kog Srbija čini brojne ustupke jednom stranom privatniku, kao i kakav je istorijat firme koja gradi „Beograd na vodi“. Koliko ulažu Srbija i Beograd, a koliko arapski investitor, kao i zašto je zbog arapskih investicija Beograd pretvoren u divlji zapad u kom su noću pod maskama nepoznate osobe rušile objekte bez rešenja o rušenju.

 
 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.