Jezik

sr

en

I za vlast i za opoziciju prisluškivanje bilo po zakonu: Optužbe bez dokaza i čudne „činjenice“ o bliskosti

Predstavnici najviše vlasti u državi i dela opozicije odnosno bivše vlasti, desetak dana se međusobno optužuju za prisluškivanje. Optužbe idu do samog vrha – za prisluškivanje se optužuju i bivši i sadašnji predsednici – ali dosad niko od onih koji su se o tom pitanju oglasili nije dao nikakav, a ponajmanje uverljiv dokaz za istinitost svojih tvrdnji. Pitom – niko dosad nije izneo ni tvrdnju da je u pitanju nelegalna aktivnost države. Iako dokaza nema, postoje najave sudskog spora kakav teško da je viđen u parlamentarnim demokratijama - jedan bivši predsednik (Boris Tadić), najavljuje tužbu protiv sadašnjeg predsednika (Aleksandra Vučića) i da bi za svedoka mogao pozvati jednog haškog osuđenika (Vojislava Šešelja).

Prisluškivanje, ilustracija
Prisluškivanje, ilustracija

Optužbe o prisluškivanju prvi su izneli predstavnici Saveza za Srbiju, pozivajući se na, kako su naveli „profesionalce iz Ministarstva unutrašnjih poslova“. Oni tvrde i da postoji posebno odeljenje u MUP-u čiji pripadnici prate i prisluškuju opozicione lidere „bez naloga tužilaštva ili suda“ i da su, kako je rekao Dragan Đilas, „ljudi koji drugačije misle sve vreme na merama“.

MUP je ove tvrdnje odmah nazvao neosnovanim i u „domenu naučne fantastike“. Već isto veče je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to preko TV Pink navevši da je „svima jasno da njih (opoziciju) niko niti prati, niti prisluškuje“ i da država nema razloga da to radi. On je izjavio i da postoje dokazi o tome da su Tomislava Nikolića i njega prisluškivali dok su bili opozicija. Dan kasnije, svoju izjavu je i objasnio i rekao da je to prisluškivanje bilo legalno.

“Ne kažem da je bilo pravično i u skladu s pravom, ali je postojala legalna forma za to”, naveo je Vučić odgovarajući na novinarsko pitanje da li su preduzete sankcije protiv onih koji su prisluškivali njega i bivšeg predsednika Tomislava Nikolića.

On je naveo da je forma bila takva da, na primer, sadašnji poslanik Vladimir Đukanović u telefonskom razgovoru s njim pomene Srebrenicu ili “Oluju”, “oni ga podvedu pod terorista ili ekstremista”, a onda i on bude stavljen “na mere”. U tom kontekstu, predsednik je pomenuo i Gorana Vesića, sadašnjeg zamenika gradonačelnika Beograda uz opasku da ne zna kako je „na spisak terorista dospeo i Goran Vesić“ i da je to pitanje za nadležne organe.

Stefanović: Politički motivisano prisluškivanje

Iako je prethodno najavio da će izneti sve podatke o prisluškivanju, ministar unutrašnjih poslova i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti Nebojša Stefanović u ovom kontekstu je ponovio ista dva imena od, kako je rekao, deset do 12 ljudi iz okruženja Vučića i Nikolića. Ostale nije želeo da imenuje bez odobrenja suda. Ni Stefanović ni Vučić nisu tvrdili da su prisluškivani svi razgovori Vučića i Nikolića, već da su prisluškivani razgovori tih pojedinaca, a u okviru toga i njihova komunikacija s Vučićem i Nikolićem. Stefanović je pokušao da opravda tezu da je u pitanju političko prisluškivanje činjenicom da protiv lica koja su prisluškivana nisu pokrenuti postupci i optužnice, ne navodeći o kojim osobama se tačno radi.

Stefanović je naveo i periode u kojima je Vučić bio na taj način prisluškivan - od 1995. do 2000. godine, od 2000 do 2003. i od 2007. do 2012.

Prema njegovim rečima, u slučaju Aleksandra Vučića to se najpre dešavalo u periodu od 1995. do 2000. godine.

„Obruči“ oko direktora Pinkija, ministra i poslanika

Vučić je 1995. imenovan za generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, a od 1996. do 1998. godine je bio direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“. Takođe, u periodu za koji je Stefanović naveo da je Vučić bio prisluškivan Srpska radikalna stranka je bila i u vlasti, pa tako - ukoliko je i prisluškivan po, kako je Stefanović naveo političkoj osnovi - Aleksandra Vučića mogli su da prisluškuju samo koalicioni partneri – od 1998. do 2000. Vučić je u vladi na čijem je čelu bio Mirko Marjanović iz Socijalističke partije Srbije bio na mestu ministra za informisanje, dok je Tomislav Nikolić bio njen potpredsednik.

Iako nije naveo kada je tokom 2000. prestalo prisluškivanje osoba oko Vučića, a posredno i njega, Stefanović je kao drugi period posrednog prisluškivanja Vučića naveo vreme od 5. oktobar 2000. do 2003. Petog oktobra došlo je do demokratskih promena i nije jasno da li je taj dan uzet kao simboličan ili je zaista iz nekog razloga upravo tog dana neko od ljudi iz Vučićevog okruženja s kojim je komunicirao stavljen na mere. Do 2003. Vučić je bio savezni poslanik Srpske radikalne stranke.

Vlade i direktori u vreme "prisluškivanja"

U periodima za koje Stefanović tvrdi da su posredno prisluškivani Vučić i Nikolić na vlasti su bile i Socijalistička partija Srbije, ali i Srpska napredna stranka u kojoj je Vučić tada bio, prelazna vlada Milomira Minića, vlada Zorana Đinđića, vlada Vojislava Koštunice sa DSS, i vlada Mirka Cvetkovića. Na čelu Bezbednosno-informativne agencije promenili su se u tim periodima Jovica Stanišić, Radomir Marković, Goran Petrović, Andreja Savić, Miša Miličević, Rade Bulatović i Saša Vukadinović.

Zanimljivo je da u periodu u kojem je Vučić bio protivkandidat Nenadu Bogdanoviću za izbore za gradonačelnika Beograda, prema tvrdnjama koje je izneo Stefanović, nije bilo zabeleženog prisluškivanja.

Poslednji period tokom kojeg Stefanović tvrdi da je bilo prisluškivanja je od 2007. do 2012. i tokom ovog perioda formirana je Srpska napredna stranka. Nakon što je u maju 2012. godine Tomislav Nikolić izabran za predsednika Republike Srbije, Vučić je imenovan za predsednika stranke.

Stefanović je potvrdio da Vučić i Nikolić nikada nisu direktno prisluškivani, već su presretnuti samo oni razgovori koji su vođeni s osobama koje su bile po nalogu suda prisluškivane. Ipak, tvrdi da su te osobe tendenciozno stavljane na mere kako bi mogla biti praćena njihova komunikacija s Vučićem, odnosno Nikolićem i na osnovu toga izvlači zaključak da je u pitanju politički progon.

Vesić: U toj prljavoj raboti učestvovalo je mnogo ljudi

U tom kontekstu pomenuo je samo dva imena i to upravo ona koja pre njega naveo i sam Aleksandar Vučić – Vladimira Đukanovića i Gorana Vesića.

I dok bi navođenjem Đukanovića, sadašnjeg poslanika SNS, a nekada radio voditelja koji je u svojim emisijama često branio haške optuženike Stefanović možda i mogao braniti svoju tezu da su na mere stavljene osobe iz Vučićevog okruženja, Goran Vesić se nikako ne uklapa u osobe koje bi bile stavljene na mere zbog bliskosti Vučiću i Nikoliću. Vesić je, naime, bio član Demokratske stranke, a u Srpsku naprednu stranku ušao je tek 2012, one godine za koju Stefanović tvrdi da je prestalo praćenje.

U Vesićevoj biografiji se navodi i da je od 2003. do 2004. godine bio savetnik Borisa Tadića, tada ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Uprkos tome, Goran Vesić je u pisanom reagovanju na Stefanovićevu izjavu naveo „i da je on sam za Tadićevu vlast bio jedan od glavnih neprijatelja, čime se danas ponosi, jer je to najpogubnija vlast u novijoj istoriji Srbije“.

„Tada im je palo na pamet da mene nezakonito prisluškuju, kao i da moju komunikaciju s Vučićem koriste da preko mene prisluškuju njega. I da tako sakriju da prisluškuju opozicionog lidera i da, ako neko sazna, mogu uvek da kažu da su prisluškivali mene, a njega slučajno jer se često čuje sa mnom“, naveo je Vesić u pisanoj izjavi.

On takođe tvrdi da je „je prava meta bio sadašnji predsednik“, tada opozicioni poslanik, Aleksandar Vučić.

„U toj prljavoj raboti učestvovalo je mnogo ljudi od kojih neki danas nisu živi, ali nalogodavac cele operacije je još uvek u politici. To je Boris Tadić. A, to je bilo vreme kada su u ime Tadića srpskom politikom harali Vuk Jeremić i Dragan Đilas“, dodao je Vesić.

Ipak, propustio je da objasni kako je on tada, kao funkcioner suprotstavljene i vladajuće stranke i osoba koja se bavi biznisom, bio krugu od desetak ljudi koji su najbliži jednom, u to vreme, opozicionom poslaniku.

Tadić: Pozvaću Šešelja kao svedoka

Svoje pretpostavke o ovome izneo je nekadašnji predsednik Boris Tadić, gostujući na N1.

"Moj zaključak je da je (Vladimir) Đukanović bio prisluškivan na osnovu toga što je bio podstrekač haških optuženika, ekstremista u svojim emisijama... Nikad nisam čuo da je Vesić bio prisluškivan, meni je jako zanimljivo da čujem zašto je Vesić bio prisluškivan, u to vreme je bio član DS, da vas podsetim, deo vladajuće strukture... Uprkos tome što se sada predstavlja kao veliki prijatelj Vučića iz tog vremena, mogli bismo dati dokaze i da je bio spreman da radi protiv njega u tom vremenu, ali smo odbili takvu vrstu ljudi iz posla bilo kakvih funkcija i takvih nepodopština kakve je imao na svom umu Vesić. Mi, uopšte, nismo saznali ko su tih 12 ljudi koji su još prisluškivani i bili zakonito pod merama, ali očigledno da je Vučić kada je ulazio u komunikaciju ili sa kriminalcima ili sa ekstremistima bio zakonito prisluškivan samo u tom trenutku dok je sa takvima razgovarao, a ne u ostalim komunikacijama... I ta ideja da je ’perfidno prisluškivan’ samo je ideja za glupake i ljude koji nemaju nikakvu inteligenciju", rekao je Tadić.

U gostovanju na N1, Tadić se osvrnuo i na jedan od intervjua Vojislava Šešelja, lidera SRS i nekadašnjeg nekadašnjeg stranačkog kolege Vučića i Nikolića. On je, po povratku iz Haga 2014, kako su preneli mediji, naveo da je „Vučić nabavio aparaturu od 35.000 evra za snimanje telefonskih razgovora i slušao telefone svih ljudi iz stranke… stavljao je to na papir i svaki put mi to donosio da pročitam“.

Šešelj je u intervjuu u BIRN-ovom filmu "SNS: Početak - 2008", prošle godine, govorio da je u isto vreme kad su radikali mitingovali protiv Tadića, Nikolić kod Tadića odlazio.

"Ja sam ranije dobijao snimke telefonskih razgovora Tomislava Nikolića i Borisa Tadića i on (Vučić) je to meni donosio u Hag, na papiru otkucano", rekao je u ovom dokumentarcu Šešelj.

Tadić: Pod punom moralnom, krivičnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da...

Tadić je, komentarišući tu izjavu, rekao da će Šešelja uključiti kao svedoka u sudski proces koji će pokrenuti, jer je, kako kaže, Šešelj ovakvom izjavom priznao "da je Vučić nezakonito pribavljao prislušnu opremu, da je prisluškivao ne samo partijske saborce" već i njega kao predsednika Republike, što je, kako dodaje, vrhunsko krivično delo, jer ugrožava nacionalnu bezbednost.

Ipak, Tadić "pod punom moralnom, krivičnom i materijalnom odgovornošću" tvrdi da niko nije prisluškivan iz političkih razloga za vreme njegovog mandata.

Zoran Živković, premijer u vreme operacije Sablja, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, izjavio je za Danas da je Vučić „bio pod merama Bezbednosno-informativne agencije za vreme policijske operacije Sablja pošto je u sklopu prethodne obrade u više navrata ’hvatan’ u komunikaciji s pojedincima iz beogradskog podzemlja“.

O slučaju o kojem se danima vodi polemika niko nije rekao da je nezakonit. Niti postoje dokazi o tome.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.