Jezik

sr

en

Godišnjica vojne operacije Oluja: U Srbiji dan sećanja na stradale i prognane, u Hrvatskoj proslava

Danas se obeležava 24 godine od hrvatske vojne akcije „Oluja“, u kojoj je ubijeno i nestalo više od 1.800 Srba, a proterano više od 200.000. Kao i svih prethodnih godina, u Srbiji će ovaj dan obeležiti komemoracije i sećanja na ubijene i prognane, dok će u Hrvatskoj, tradicionalno u Kninu, biti održana proslava povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti. Za zločine u Oluji donete su samo dve osuđujuće presude (jedna pravosnažna) i to u Hrvatskoj, dok su u Hagu optužbi oslobođena trojica hrvatskih generala.

 Foto: Srđan Ilić: Srpske izbeglice posle operacije
Foto: Foto: Srđan Ilić / Srpske izbeglice posle operacije "Oluja", August 1995.

Akcija “Oluja” je počela 4. avgusta godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije. Dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH, hrvatska vojska je ulazila je u napušteni Knin, u kojem je 5. avgusta istakla hrvatsku zastavu. U akciji je učestvovalo oko 130.000 pripadnika oružanih snaga sa hrvatske strane.

Procena srpskog Komesarijata za izbeglice je da je u ovoj akciji proterano više od 200.000 Srba, dok se sa hrvatske strane ističe brojka od 90.000 ljudi.

Za Srbiju je “Oluja” najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koja su se dogodila u ratovima na prostorima bivše SFRJ. Dokumentaciono-informacioni centar Veritas objavio je prošle godine imena 1.861 Srbina koji su ubijeni ili nestali u toj akciji - 65 odsto stradalih bili su civili, a najveći broj činile su starije osobe.

Dan žalosti ili Dan pobede?

Osim što Srbija i Hrvatska različito gledaju na ovu akciju, pa čak i kada je reč o broju žrtava i onih koji su izgubili svoje domove, ovaj dan dve države različito i obeležavaju.

Predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana najavio da će u nedelju u manastiru Krušedol biti obeležena godišnjica akcije Oluja, za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.

    

Projekat „Izvinjenje“  za žrtve u „Oluji“

Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska pokrenula je projekat „Izvinjenje“ 2017. godine kojim od hrvatskih vlasti tražila da se izvini žrtvama kršenja ljudskih prava i ratnih zločina za vreme i posle akcije „Oluja“.  Ta organizacija je pre nekoliko dana ponovila poziv za izvinjenje žrtvama.

Autori peticije su tada naveli da ih je „sramota ne samo zbog toga što su zločini počinjeni u njihovo ime već i zato što institucije hrvatske države nisu na te zločine odgovorile u skladu s principima pravde, odnosno nisu učinile dovoljno da se zadovolji pravda za žrtve“.

                 

“Ovo je peta ili šesta godina da obeležavamo Oluju kroz suze, ali i sa ponosom što smemo otvoreno da govorimo o našem bolu, ne dodvoravajući se nekome i prećutkujući zločine nad našim narodom. Sa Hrvatskom ćemo morati da gradimo bolje odnose, bez obzira što se oni raduju Oluji. Mi ćemo da gledamo u budućnost”, naveo je Vučić.

Za Hrvatsku je, kako su isticali hrvatski zvaničnici, akcija „Oluja“ „veličanstvena i najveća pobeda u istoriji Hrvatske“, a 4. i 5. avgusta će na Kninskoj tvrđavi biti održana tradicionalna proslava Dana pobede i domovinske zahvalnosti.

“Na Kninskoj tvrđavi već tradicionalno će se podići državna zastava, a prigodan letački program izvešće akrobatska grupa Hrvatskoga ratnog vazduhoplovstva 'Krila Oluje', koja upravo ove godine obeležava 15 godina od okupljanja prve postave pilota”, rekao je državni sekretar hrvatskog Ministarstva odbrane Tomislav Ivić, koji je najavio da će proslava ovogodišnje godišnjice početi revijom filmova o Domovinskom ratu.

Dan ranije, 4. avgusta, na splitskoj rivi koncert će, povodom godišnjice Oluje, održati Marko Perković Tompson, pevač poznat po uzvikivanju ustaških parola, a na poziv gradonačelnika Splita Andre Krstulovića Opare, Splitsko-dalmatinske županije i Koordinacije branitelja grada Splita.

Samo dve presude za zločine u „Oluji“

Do akcije „Oluja“ došlo je uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Nakon akcije hrvatske vlasti zatvorile su područije bivše Krajine, a ulaz je bio dozvoljen samo hrvatskoj vojsci i policiji, ali i hrvatskim izbeglicama iz tog područja.

Kako je objavila hrvatska NVO „Dokumenta“, za vreme službenog trajanja operacije „Oluja“ i u narednih 100 dana, pripadnici Hrvatske vojske (ili naoružane osobe) usmrtili su više stotina, a prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava najmanje 410 civila, iako nisu pružali otpor. Spaljeno je više od 22.000 kuća.

Hrvatski predsednik Franjo Tuđman je tada, kao cilj operacije definisao da treba naneti „takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora“.

         

“Identifikacija posmrtnih ostataka u zastoju”

Na konfereniciji za novinare Udruženja porodica nestalih i poginulih “Suza” rečeno je da je identifikacija posmrtnih ostataka u zastoju. Predsednica Udruženja Dragana Đukić naglasila je da se u susretima srpskih i hrvatskih zvaničnika sudbina nestalih ističe kao prioritet, daju se obećanja i probudi se nada kod porodica, ali rezultati izostaju. 

Kao primer, navela je podatak da 911 tela godinama čeka na identifikaciju u Hrvatskoj, kao i da je to jedina zemlja u regionu koja ima lokacije grobnih mesta oko kojih su se usaglasile srpska i hrvatska komisije, a tela se ne ekshumiraju.

            

Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji „Bljesak” i „Oluja” Tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv Tuđmana, koji je preminuo 1999. U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske vojske Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage oslobođen sumnji za zločine počinjene tokom akcija „Medački džep“, „Bljesak“ i „Oluja“.

U Haškom tribunalu sudilo se hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja. Čermak je prvostepeno oslobođen optužbi, dok su Gotovina i Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće poništilo je tu presudu i oslobodilo ih optužbi.

Prema podacima NVO „Dokumenta“, za 24 godine od Oluje hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica. Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.