Jezik

sr

en

Beograd i Priština bez pregovora, ali ne i bez provokacija

Dijalog između Beograda i Prištine zamrznut je od prošle godine, a trenutno nema naznaka kada bi do nastavka moglo doći. Osim što se ni ne nazire ukidanje taksi od 100 odsto na robu iz Srbije što je uslov Beograda – u Prištini se očekuju izbori, a potom i nova Vlada, a ni Beograd nije daleko od redovnih izbora. I dok izostaje dijalog, međusobnih provokacija ne manjka. Samo u proteklih nedelju dana razmenjeno je više optužbi - zbog slučaja koji je Priština nazvala napadom na Konzulat u Danskoj, postavljanja kosovske zastave na ostatke srednjevekovne tvrđave i pravoslavnog hrama Sv. Nikole u Novom Brdu i kampanje i najave novog povlačenja priznavanja nezavisnosti.

Kosovska zastava i nalepnice, ilustracija
Kosovska zastava i nalepnice, ilustracija

Nakon utakmice koju su u Kopenhagenu igrali fudbaleri Crvene Zvezde, ministar inostranih poslova Kosova Bedžet Pacoli objavio je na svojim nalozima na društvenim mrežama da su huligani napali kosovski konzulat u ovom gradu, objavivši fotografije nalepnica izlepljenih po tabli s nazivom konzulata.

Optužbe Prištine da je Državna bezbednost nalepnicama napala konzulat Kosova u Danskoj

„Konzulat Republike Kosovo napadnut je u Kopenhagenu, a srpski banditi i huligani oštetili su državni grb Kosova. Osuđujemo ovaj kukavički čin koji krši Bečku konvenciju i sigurnost diplomatskih i konzularnih prostorija”, napisao je Pacoli.

On je naveo da Kosovo sarađuje sa danskim vlastima kako bi odgovorni bili privedeni, ali i ocenio da takvi napadi pokazuju „frustraciju zaostale politike Srbije koja neće da shvati da na Zapadnom Balkanu 11 godina postoji jedna nezavisna država koja se zove Republika Kosovo”.

 

„Oštro osuđujemo srpsku propagandu i agresivnu kampanju Srbije protiv Republike Kosovo", naveo je Pacoli.

Korak dalje otišao je vršilac dužnosti zamenika premijera Kosova Enver Hodžaj koji je optužio „srpske strukture državne bezbednosti” za, kako navodi, „napad na Konzulat Kosova u Kopenhagenu".

„Napad na Konzulat u Danskoj isprva izgledao kao napad sportskih huligana, ali se ispostavilo da je to bio planirani čin srpskih struktura državne bezbednosti”, napisao je Hodžaj na Fejsbuku.

On je ocenio da je to „nova dimenzija u suzbijanju suvereniteta Kosova”.

Sa druge strane, srpski šef diplomatije Ivica Dačić naveo je da o tome nema nikakvih informacija i da su Prištini „šta god da se desi, uvek krivi Srbi”.

„Sinoć sam tragom te vesti, kontaktirao naše ljude, jer mi niko ništa nije javio tim povodom. Oni su mi rekli da ih niko nije obavestio, od vlasti u Danskoj, o tome, niti da je neko od naših ljudi uhapšen ili osumnjičen. Tako da za sada nemamo takvih informacija, niti se bilo ko obratio”, rekao je Dačić za TV Prva i dodao da se konzulat Kosova nalazi pored Ambasade Albanije u glavnom gradu Danske.

Kosovske zastave i misa u Novom Brdu – provokacija za Beograd

I dok je događaj u Kopenhagenu izazvao više reakcija Prištine, Beograd, ali i Srpska pravoslavna crkva burno su reagovali zbog isticanja kosovske zastave na srpskoj srednjovekovnoj tvrđavi u blizini Novog Brda.

Naime, kako je preneo RTS, istaknuta zastava vidi se sa svih okolnih puteva. Dodaje se da je uz Crkvu svetog Nikole, koja je u blizini, istaknuta još jedna zastava, kao i da je postavljeno nekoliko vojnih šatora pored kojih se nalazi desetak osoba u uniformama.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je čin postavljanja zastave nazvao „grubim istorijskim revizionizmom” i istakao da je tvrđava Novo Brdo jedan od ključnih srpskih istorijskih i arheoloških lokaliteta, a da je svaki pokušaj da se ona prikaže u drugom svetlu „akt nasilnog brisanja istorije”.

„Nakon ovoga možemo samo da se zapitamo šta je sledeće - možda postavljanje crnih albanskih orlova umesto krstova na kupole srpskih srednjovekovnih crkava”, upitao se Đurić u pisanoj izjavi.

Predstavnici Srpske liste su u saopštenju ocenili da Priština postavljanjem kosovske zastave na srpsku tvrđavu pokušаvа dа, otimаnjem srpske bаštine i provokаcijom, prikupi političke poene.

Oni dodaju da postаvljаnje zаstаve „ne znаči i prаvo svojine nаd tvrđаvom u Novom Brdu”.

Usledila je i reakcija ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koji je izjavio da Srbija može da alarmira međunarodnu zajednicu povodom isticanja zastave Kosova na Novom Brdu, ali i naveo da je problem što „ona ne reaguje na takve provokacije”.

„Nema osuda tih događaja, kao što nema osuda ni drugih događaja u Prištini”, smatra Dačić.

Ministarstvo kulture Srbije je ocenilo da su motivi za isticanje zastave „otimanje tuđeg kulturnog nasleđa i identiteta, zbog nedostatka sopstvenog”, ali i „ohrabrilo” prištinske vlasti da nastave da se „brukaju pred čestitim delom albanske javnosti i pred celim svetom”.

„Ministarstvo kulture smatra da nikakve šarene tkanine nejasnog simboličkog značenja ne mogu da posluže drugoj nameni nego da obrišu prašinu vekova sa bisera srpske srednjovekovne duhovnosti i evropske i svetske kulturne baštine”, piše u saopštenju tog ministarstva.

Eparhija Raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve koja je zatražila hitno obustavljanje „svih nezakonitih i provokativnih aktivnosti na lokaciji srednjovekovnog grada Novo Brdo do daljnjeg”, ocenjujući da ponašanje kosovskih institucija i rimokatoličke biskupije „direktno narušava međuetničke i međuverske odnose i predstavlja flagrantan primer zloupotrebe kulturne baštine od posebnog značaja za SPC u jeftine političke svrhe”.

Reagujući na postavljanje zastava Kosova na novobrdsku tvrđavu, ali i na neovlašćeno služenje rimokatoličke mise na ostacima pravoslavnog hrama Svetog Nikole na Novom Brdu, Eparhija je najavila da će se obratiti međunarodnim predstavnicima u Prištini i relevantnim međunarodnim organizacijama za zaštitu verskih prava i kulturnog nasleđa i tražiti adekvatnu reakciju i dodatnu institucionalnu i bezbednosnu zaštitu.

Nakon što je juče postavljena kosovska zastava na srednjovekovnoj tvrđavi u blizini Novog Brda, predsednik opštine Novo Brdo Svetislav Ivanović rekao je za RTK2 da je zastava uklonjena.

„Mi smo jutros bili na licu mesta, videli smo da je sve sklonjeno kao da ništa nije bilo, ni zastave, niti je ikog bilo, razgovarali smo o ovom slučaju i sa pripadnicima policijske službe”, naveo je Ivanović.

Podsetimo, nedavno su kosovske vlasti odobrile služenje katoličke mise na ostacima pravoslavne Crkve svetog Nikole u Novom Brdu, a tom misom je, kako su objasnili, obeležen 1. avgust – Dan (albanske) dijaspore.

Povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i blokada članstva u Interpolu – kampanja koja ne prestaje

Predstavnici Prištine već duže vreme zahtevaju da Beograd obustavi nastojanja da isposluje povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. To je bila i jedna od poruka ovonedeljnog zahteva zemalja Kvinte upućenog Beogradu i Prištini.

Nekoliko dana kasnije, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić najavio da će u narednoj nedelji još jedna zemlja, 15. po redu, povući ili suspendovati svoj stav o priznanju. Dačić nije hteo da saopšti koja je zemlja u pitanju, jer je „takav dogovor” i jer, kako je naveo, „nije želeo da ispadne da se Srbija inati sa državama Kvinte”.

Dačić je dodao da je ta, još neimenovana, zemlja već uputila notu Prištini o svom stavu i da Srbija neće prestati svoju diplomatsku kampanju.

„Ne prestajemo sa tom politikom. Te zemlje sada same preispituju. Ne možemo sada da im javimo: odustanite od svega toga, to bi bilo neozbiljno”, rekao je Dačić.

Na svako povlačenje priznanja Priština reaguje poricanjem da je do toga uopšte došlo. Uprkos tome, evidentno je da međunarodne zajednice nastoje da isposluju ukidanje aktivnosti srpske diplomatije koje dovode do izjava o povlačenju priznanja.

Na redu borba oko Interpola

Da li će Kosovo iz četvrtog pokušaja biti primljeno u Interpol, pitanje je koje se sve češće postavlja uoči ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine ove organizacije koja se u oktobru održava u Čileu.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je da MUP nastavlja „snažne aktivnosti koje treba da spreče takozvano Kosovo da postane deo Interpola”.

„Te aktivnosti usmerene su na kampanju i razgovor sa predstavnicima zemalja koje su na prethodnoj sednici  Generalne skupštine Interpola u Dubaiju glasale za prijem, ali sa onima koje su bile uzdržane ili protiv”, objasnio je Stefanović.

On je istakao da se u razgovoru napominju „politički, pravni i policijski razlozi” koji bi bilo prekršeni ako bi se Kosovo primilo u članstvo u Interpolu.

„Naš zadatak i naš posao je da zajedno sa svim zemljama sveta poštujemo zakon, integritet Interpola, kao i da ne dozvolimo politizaciju ove policijske organizacije. Na taj način štitimo slobodu i bezbednost građana Republike Srbije, ali i drugih država sveta“, rekao je Stefanović.

Lobiranje Srbije koja je sprečila da Kosovo prošle godine uđe u Interpol, dovelo je do uvođenja taksi od 100 odsto na robu iz Srbije, a njihovo ukidanje je uslov Beograda za nastavak pregovora koji se za sada ni ne nazire.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.