Jezik

sr

en

Vlast i opozicija u borbi za medije: Zašto je REM „crvena linija“

Hitna smena Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) jedan je od glavnih uslova za učešće dela opozicije na predstojećim izborima. Predsedavajući Saveza za Srbiju je vlastima dao rok do 15. septembra da se u Skupštini Srbije izabere novi sastav REM-a ili će u suprotnom Savez bojkotovati predstojeće izbore. Međutim, predstavnici vlasti su u više navrata ovaj zahtev odbacili kao „neosnovan“, uz tvrdnje da se ovo telo po zakonu i bira i razrešava, ali i da su saglasni da se izaberu tri člana koja nedostaju da bi Savet REM-a bio potpun.

Raša Nedeljkov iz nevladine organizacije CRTA za Insajder objašnjava da je uloga REM-a da kontroliše rad elektronskih medija koji obezbeđuju različita mišljenja u društvu, a da je analiza te organizacije pokazala da je REM sam sebe abolirao obaveze da štiti javni interes u izbornom procesu.

REM
REM

Predstavnici dela opozicije tvrde da članovi Saveta REM-a, koje je nezavisno regulatorno telo, „ne rade svoj posao“ u pogledu kontrole rada medija što, kako navode, utiče na sprovođenje fer i slobodnih izbora. Pored toga, kako ukazuju, Savet već nekoliko godina radi u nepotpunom sastavu, jer ima šest od potrebnih devet članova, kako propisuje Zakon.

Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA za Insajder kaže da je ta organizacija pratila rad REM-a u prethodnim izbornim procesima, odnosno u kojoj meri je ta nezavisna institucija radila svoj posao kako bi izbori mogli da budu fer i slobodni.

„Ne mogu da kažem da je REM uradio bilo šta pozitivno za ispunjavanje okolnosti u društvu kako bi elektronski mediji štitili javni interes i izveštavali javnost istinito, pravovremeno, odgovorno i na način da ljudi imaju prave informacije na osnovu kojih mogu da donose odluke o važnim političkim pitanjima”, kaže Nedeljkov za Insajder.

On dodaje da se posmatranjem izbornih ciklusa vrlo jasno može videti degradacija rada REM-a.

„Služba REM-a je 2016. radila monitoring rada elektronskih medija, ali taj izveštaj nije objavljen. 2017. za predsedničke izbore REM je rekao da nije u obavezi da radi monitoring i da će reagovati po prigovorima građana, ali ni po jednoj od podnetih prigovora nije reagovao. 2018. za beogradske izbore više nisu ni pozivali građane da reaguju. Vidi se jasno iz godine u godinu kako se REM sve manje i manje bavio svojom nadležnošću”, navodi Nedeljkov.

On kaže da je siguran da članovi Saveta REM-a ne bi prošli objektivnu analizu njihovog rada, odnosno da ne bi bilo ponovo izabrani na te funkcije.

Govoreći o mogućnosti razrešenja članova Saveta, Nedeljkov kaže da je to u ovom trenutku pat pozicija, jer Savet već dugo radi u nepotpunom sastavu.

„U Savetu REM-a trenutno ima šest ljudi. Da bi se nakon pokrenutog postupka revizije nečijeg rada, na inicijativu 20 poslanika Narodne Skupštine, izglasalo da je neko od članova REM-a radio mimo zakona, standarda ili interesa javnosti mora da glasa pet ljudi. To znači da bi praktično ljudi u REM-u trebalo da glasaju protiv sebe. To je pat pozicija koju smo podvukli i videli kao trenutak posledice političkih marifetluka”, ocenio je Nedeljkov.

Nevladine organizacije CRTA, CeSID i Transparentnost Srbija, koje takođe učestvuju u razgovorima o izbornim uslovima, u svojim predlozima o unapređenju izbornog procesa, saglasili su se da je neophodno da REM radi brže po prijavama koje dobija, posebno tokom izbornog procesa.

Marjanović: Predlog za razrešenje članova REM-a podnet još 2017.

Poslanica Demokratske stranke (DS) i bivša predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović podsetila je danas da je grupa od 23 poslanika još u aprilu 2017. godine predala Skupštini Srbije predlog da se po hitnom postupku razreše članovi REM-a, kao i mišljenje Saveta, ali da ta inicijativa nije nikada stavljena na dnevni red.

Marjanović je agenciji Beta rekla da je Savet REM-a poslao i mišljenje o zahtevu opozicije, ali da nikada postupak nije okončan, odnosno da ga predsednik Odbora za kultru i informisanje (Mirko Krlić) nije stavio na dnevni red, što je po zakonu bio dužan da učini.

Marjanović je rekla i da nije obavezujuće mišljenje članova Saveta, koji je naveo da su zahtevi 23 opoziciona poslanika „neosnovani” i da su u inicijativi „paušalno” nabrojani članovi zakona koji su prekršeni.

Ona je istakala da je po dobijanju mišljenja Odbor morao da se izjasni i razgovara sa članovima Saveta, a potom predlog stavi na plenum.

„Suština je da je procedura nedovršena jer se članovi Saveta REM-a osećaju jačim i od Skupštine koja ih bira i znali su da se o njima neće raspravljati”, ocenila je ona.

Marjanović je podsetila da je 2017. godine povod za smenu članova Saveta REM bila odluka tog tela da ne prati način na koji mediji izveštavaju o predsedničkim kandidatima što su obrazlažili tehničkim razlozima i istakla da bi razlozi za njihovu smenu mogli danas još dosta da se dopune.

Šta traži opozicija, a šta vlast predlaže da uradi

Predstavnici opozicije su ranije već isticali svoje zahteve za smenom članova tri nezavisna tela koja, kako su ocenili, ne rade svoj posao u skladu sa zakonom - Republičke izborne komisije, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za borbu protiv korupcije.

Na poslednjem sastanku vlasti i opozicije, trećem po redu, na kome se razgovaralo o radu medija u izbornom ciklusu, predsedavajući opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) Nebojša Zelenović dao je i rok za ispunjenje prvog u nizu zahteva kako ne bi došlo do bojkota izbora – smena Saveta REM-a do 15. septembra.

„SzS je izneo vrlo konkretan zahtev i tiče se političkog konsenzusa da se do 15. septembra izabere u Skupštini novi sastav REM-a. Ne da politički biramo, nego da se poštuju zakonski uslovi. Očekujem to rešenje, ako to nemamo, ulazimo u bojkot", poručio je Zelenović.

 

S druge strane, vlast je naglasila da to neće biti ispunjeno, jer za tako nešto „ne postoje zakonski uslovi“. 

Predstavnici vladajuće koalicije su, međutim, naveli da mogu da ispune zahtev za izbor još tri člana Saveta koji nisu izabrani. 

REM je na osnovu Zakona o elektronskim medijima iz 2014. godine zamenio Republičku radiodifuznu agenciju, a osnovan je sa ciljem da sprovodi politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji. Glavni zadaci su mu da unapređuje rad elektronskih medija, da štiti i radi na razvoju slobode mišljenja, a sve to u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija.

Regulator je, prema zakonu, funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora, dok za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovora Narodnoj skupštini.

Kako je naveo poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Orlić, za tri upražnjena mesta u Savetu REM-a trebalo bi da predlože nacionalni saveti nacionalnih manjina, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora i nadležni skupštinski odbor.

Po proceduri propisanoj Zakonom o elektronskim medijima potrebno je da nadležni skupštinski odbor uputi javni poziv da se popune upražnjena mesta, a predloge kandidata je potrebno podneti u roku od 15 dana od dana objavljivanja poziva.

Savet po Zakonu ima devet članova koje bira Skupština Srbije „iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora“.

Savet trenutno ima šest članova, zamenika predsednika Gorana Petrovića i članove Oliveru Zekić, Aleksandru Janković, Radoja Kujovića, Đorđa Vozarevića i Zorana Pekovića.

Članove bira Skupština na predlog ovlašćenih predlagača, a mandat im traje pet godina s pravom još jednog reizbora.

Postupak razrešenja i biranja članova Saveta REM-a  određen je Zakonom o elektronskim medijima, a kako se u njemu navodi, za to je potrebno mišljenje Saveta REM-a, kao i da razrešenje predloži najmanje 20 poslanika Skupštine Srbije, i to pod uslovom da se prethodno utvrdi da je bilo koji član nesavesno i nepravilno obavljao svoj posao.

Član Saveta može biti smenjen ako se, između ostalog, utvrdi da postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava svoje obaveze što može dovesti do većih smetnji u radu tog tela. Pre donošenja odluke o razrešenju neophodno je i pribaviti mišljenje Saveta o postojanju razloga za razrešenje.

REM na udaru kritika stručne javnosti

Da Savet REM-a ne radi svoj posao već duže vreme tvrd ne samo deo opzicije već i u nevladinim organizacijama.

To ilustruju time da na primer, REM nije pratio izveštavanje medija o predsedničkoj kampanji iz 2017. godine. Tada su kao obrazloženje naveli da im uprkos službenoj dužnosti, za praćenje kampanje „nedostaju parametri za softver”. Dok su iz nedelje u nedelju izveštaji nevladinih organizacija ukazivali na apsolutnu dominaciju kandidata vladajuće koalicije u informativnim programima, jedina reakcija REM-a bila je zabrana emitovanja pojedinih predizbornih spotova.

Takođe, u novembru prošle godine, Ratko Mladić, koji je prvostepenom presudom u Hagu osuđen na doživotnu kaznu zatvora, telefonski se direktno uključio u Jutarnji program TV Hepi. U izjavi za Insajder članica Saveta REM-a Olivera Zekić tada je izjavila da nikakav postupak protiv te televizije sa nacionalnom frekvencijom neće biti pokrenut, jer „telefoniranje ne potpada ni pod jedan zakon”.

Zanimljivo je da REM ne reaguje čak ni na vlastite ocene i izveštaje po kojima nijedan od emitera s nacionalnom frekvencijom ne odgovora ni minimumu koji je potreban da bi uopšte imali javnu frekvenciju.

Nedavno je u sopstvenom izveštaju, u koji je Insajder imao uvid, Regulator naveo da su komercijalne teleevizije prekršile zakon više od 12.000 puta, a da REM nije ni predložio, ni razmatrao mogućnost da im se ukine frekvencija, iako na to po Zakonu ima pravo.

Izvor: Insajder, Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.