Jezik

sr

en

Nagodba za gradnju male hidroelektrane uprkos zabrani inspekcije: Šest meseci uslovno i 800 evra

Za gradnju male hidroelektrane „Jovanovići“ bez građevinske dozvole investitor Duško Đedović osuđen je na pola godine uslovno i novčanu kaznu od 100.000 dinara, nakon što je s Osnovnim javnim tužilaštvom u Požegi sklopio sporazum o priznanju krivice, navodi to tužilaštvo za Insajder. Ovo znači da je tužilac odlučio da se s Đedovićem nagodi, iako je za krivično delo gradnja bez građevinske dozvole, i nakon što inspekcija zabrani radove, zaprećena zatvorska kazna od jedne do osam godina, kao i novčana kazna. 

Radovi na MHE Jovanovići, ilustracija
Radovi na MHE Jovanovići, ilustracija

Gradnja male hidroelektrane „Jovanovići“ na reci Panjici u selu Dobrače u Zapadnoj Srbiji je započeta 2017. godine. Krajem 2018. godine ekipa Insajdera na terenu je zatekla iščupano drveće, klizišta, buku, oštećen lokalni put, suženo rečno korito, zamućenu reku... 

U to vreme investitor Duško Đedović je, preko svojih firmi VSP Enerdži i Zeta, gradio malu hidroelektranu bez građevinske dozvole i adekvatne reakcije nadležnih institucija. Nesmetano je podigao temelje mašinske zgrade u kojoj bi trebalo da proizvodi struju, ukopao betonske cevi pored rečnog korita i započeo radove na vodozahvatu koji služi za prikupljanje vode iz reke.

Osim što je gradnja bez građevinske dozvole krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora, prema Zakonu o ozakonjenju objekat koji je izrađen bez građevinske dozvole ne može biti legalizovan. Jedino predviđeno rešenje u takvim situacijama je rušenje objekta. Uprkos kršenju zakona, građevinska inspekcija takvo rešenje nije donela, ali je investitoru krajem 2018. naredila da obustavi radove. Uprkos zabrani, investitor je radove nastavio, ponovo bez adekvatne reakcije nadležnih institucija.

„Nije problem čoveka kazniti, to možemo lako“

To što je počeo da gradi bez građevinske dozvole, Đedović je pravdao komplikovanim procedurama i time što mu je Opština Arilje iz proceduralnih razloga četiri puta odbila izdavanje dozvole. Kako je u novembru prošle godine rekao za Insajder, počeo je da gradi bez građevinske dozvole jer je „računao da neće biti nikakvih problema” i da će „sve ići efikasno”.

„Ne mislim da sam ja pogrešio, jedina je greška što sam računajući da ću dobiti dozvolu počeo da radim“, naveo je Đedović.

S druge strane, građevinski inspektor u Opštini Arilje Zoran Radojević tada je za Insajder rekao da je inspekcija „blagonaklono“ gledala i pustila investitora da, nakon uklanjanja proceduralnih nedostataka, konačno dobije dozvolu.

„Nije problem čoveka kazniti, to možemo lako. Poenta je preventivno delovati, upozoriti ga da radi nešto što je nezakonito, zatim ga naterati da uđe u tokove, a potom ako ne sluša to, onda kaznena politika. Mi da stojimo tamo i da stražarimo ne možemo”, poručio je tada inspektor.

Radojević je rekao i da inspekciji nije promaklo da Đedović gradi uprkos zabrani, da su sve to videli i stavili zabranu na gradilište, a da je „sledeća stvar kaznena mera“.

Mesec dana kasnije, investitor je i dobio građevinsku dozvolu.

Nagodba za gradnju bez dozvole uprkos zabrani inspekcije

Ipak, zbog svega što je prethodilo dobijanju dozvole, Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne podnela je protiv investitora, odnosno NN lica u preduzećima VSP Enerdži i Zeta, krivičnu prijavu za gradnju bez građevinske dozvole i ugrožavanje životne sredine. 

Pet meseci kasnije, Osnovno javno tužilaštvo u Požegi sklopilo je s Duškom Đedovićem sporazum o priznanju krivičnog dela, nakon čega je i Osnovni sud u Požegi na osnovu tog sporazuma, osudio Đedovića na uslovnu kaznu od šest meseci i novčanu kaznu od 100.000 dinara, ili oko 800 evra.

„Prilikom predlaganja krivične sankcije uzete su u obzir olakšavajuće okolnosti da je okrivljenom pre izvršenja krivičnog dela izdato rešenje o lokacijskim uslovima, da je četiri puta odbijen njegov zahtev za izdavanje građevinske dozvole, te da je nakon podnošenja krivične prijave građevinske inspekcije, a pre zaključenja sporazuma, rešenjem Opštinske uprave Arilje izdata građevinska dozvola privrednom društvu okrivljenog za izgradnju male hidroelektrane ’Jovanovići’“, navodi se u odgovoru požeškog tužilaštva za Insajder.

Inače, za krivično delo gradnje bez građevinske dozvole i nakon što građevinska inspekcija naloži hitnu obustavu radova, prema Krivičnom zakoniku, predviđena je kazna zatvora od jedne do osam godina zatvora i krivična kazna.

Đedović prijavljen i zbog sumnji na ugrožavanje životne sredine

Protiv Đedovića je u toku još jedan krivični postupak, takođe po prijavi Koalicije, zbog sumnji na ugrožavanje životne sredine, za šta je zaprećena kazna zatvora do tri godine. 

U krivičnoj prijavi u koju je Insajder imao uvid, piše da je prilikom izvođenja građevinskih radova na izgradnji MHE „Jovanovići“ na reci Panjici u selu Dobrače oštećena rečna obala koja se nalazi između opštinskog puta i rečnog korita, i to u dužini od nekoliko desetina metara. 

Navodi se i da je tokom izvođenja radova na izgradnji pristupnih puteva uništena šuma i okolni eko-sistem u površini od više hiljada metara kvadratnih i da je time oštećena životna sredina.

U požeškom tužilaštvu za Insajder, povodom ove prijave, kažu da je u toku predistražni postupak.

„Trenutno se sprovode veštačenja radi utvrđivanja da li je izgradnjom hidroelektrane uništena ili oštećena životna sredina“, navodi Tužilaštvo.

Procedure komplikovane, ali zarada za investitore sigurna

Kako je Insajder ranije pisao, kršenje zakona i uništavanje reka i živog sveta u njima tokom izgradnje malih hidroelektrana nije posledica samo neodgovornosti investitora.

Situacija je ovakva jer država bez jasnog plana pokušava da ispuni uslove koje je postavila Energetska zajednica jugoistočne Evrope – da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije. 

Trenutno se investira i u izgradnju vetroparkova, elektrana na biomasu, ali je u praksi najveći problem kod izgradnje malih hidroelektrana, jer s jedne strane investitor mora da dobije 20 dozvola za izgradnju i uslove za zaštitu životne sredine, dok su s druge strane birokratske procedure komplikovane toliko da ni nadležne inspekcije ne reaguju kada neko počne da gradi bez dozvole.

Dok se u nedostatku jasnih i jednostavnih procedura i propisa uništava životna sredina, istovremeno je zarada za investitore sigurna, jer EPS mora da od njih, kao povlašćenih proizvođača „zelene energije“ kupuje struju po daleko višim cenama od tržišne. 

Zbog ovakve situacije građani protestuju širom Srbije, a najveće tenzije su u okolini Stare planine, gde su česti incidenti između meštana i investitora. Građani se već mesecima bune zbog izgradnje malih hidroelektrana, a novi protest u Beogradu najavljen za 21. septembar.

Ministarstvo još u martu najavilo izmene Zakona o zaštiti prirode

U međuvremenu, Ministarstvo zaštite životne sredine najavljuje izmene Zakona o zaštiti prirode, kojim je planirana zabrana izgradnje MHE u zaštićenim područjima. Izmenama je predviđeno da inspekcijski nadzor bude rigorozniji, kako u periodu izgradnje MHE, tako i kasnije kada postrojenje počne da radi. 

„Ako se tokom inspekcijskog nadzora ispostavi da investitor ne poštuje uslove zaštite prirode ili vodne uslove ili nije u sam projekat ugradio sve ono što uslovi zaštite prirode predviđaju – inspektor će imati pravo tog momenta da zabrani izvođenje radova, da naloži da se svi nedostaci isprave. Ukoliko investitor to ne uradi, inspektor će moći da naloži potpunu obustavu radova i vraćanje svega u pređašnje stanje o trošku investitora”, rekla je ranije pomoćnica ministra Jasmina Jović.

Jović je najavila i da će biti osnovana komisija koja bi u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmena trebalo da obiđe sve izgrađene i MHE u izgradnji kako bi utvrdili da li postoje propusti u njihovom radu – na primer, da li ima dovoljno vode u reci.

„Ako se utvrdi da ne poštuju uslove zaštite prirode, vodne uslove, dakle zakon, njima će biti oduzet status povlašćenog proizvođača. A ako svojim radom u velikoj meri narušava prirodu, ceo objekat će biti srušen”, navela je Jović.

Uprkos tome što su izmene ovog zakona najavljene još u martu, one do danas nisu došle do poslanika Skupštine.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.