Jezik

sr

en

Vlada Srbije otkupila sve akcije međunarodnih finansijskih institucija u Komercijalnoj banci

U danu kada ističe rok za dostavljanje ponuda za privatizaciju Komercijalne banke, Vlada Srbije kako je najavljeno postaje vlasnik 83,23 odsto akcija ove najveće državne banke. Iz vlasništva izlaze  Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodna finansijska korporacije (IFC), jer je postignut dogovor o otkupu ukupno 34,58 odsto akcija koliko su ove dve finansijske institucije imale od 2009 godine. Kako je u junu Vlada otkupila akcije od fondova Swedfund-a i DEG-a, nakon današnjeg dogovora, četiri međunarodne finansijske institucije više nemaju akcije u Komercijalnoj banci.

Komercijalna banka Foto: Promo/Komercijalna banka
Komercijalna banka Foto: Promo/Komercijalna banka

Koliko će tačno novca biti izdvojeno za ovu transakciju nije saopšteno. U junu 6,89 akcija švedskog i nemačkog fonda otkupljenjo je po ceni od 4.447 dinara po akciji, pa sve ukazuje da su međunarodne finansijske instutucije iskoristile prava iz ugovora potpisanih još 2009. godine. Tako su i pre nego što je poznato koliko su potencijalni kupci spremni da ponude za Komercijalnu banku, naplatili svoje akcije po davno ugovorenoj ceni.

Naime, kako je pokazala analiza Insajdera, prema ugovorima potpisanim 2006. i 2009. godine, prilikom ulaska ovih institucija u vlasništvo Komercijelne banke, EBRD, IFC, Swedfund i DEG ugovorili su i pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju" odnosno da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate. “Put opcija” mogla je prema ugovoru biti aktivirana ukoliko država odustane od prodaje banke, ali i ako strane finsnsijske institucije ne budu zadovoljne načinom prodaje i postignutom cenom.

Prema dokumentaciji koju su prikupili novinari Insajdera, „put opcija“ znači da država za ukupno 41,3 odsto akcija isplati oko 252 miliona evra, bez kamata.

Strani akcionari za aktiviranje put opcije odlučili su se krajem marta 2018. godine, pa se pred otvaranje ponuda za privatizaciju postavlja pitanje da li će Vlada Srbije uopšte pokriti iznos koji isplaćuje doskorašnjim partnerima.

Mali: Otvaranje ponuda 10. septembra

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su stigle četiri neobavezujuće ponude za privatizaciju Komercijalne banke i da će biti otvorene u utorak, 10. septembra.

„Ukoliko sve neobavezujuće ponude ispune uslove, kreće se u sledeću fazu kada će ponuđači analizirati poslovanje banke“, rekao je ministar novinarima nakon obilaska filijale Poreske uprave na Čukarici i kompanije „Srbo-auto“ u Ostružnici.

Nakon toga, kako je dodao, slede obavezujuće ponude.

„U svakom slučaju, četiri zainteresovana partnera za Komercijalnu banku dovoljno govore koliko je banka atraktivna, koliko je Srbija atraktivna“, rekao je Mali i dodao da očekuje da će postupak privatizacije biti završen do kraja godine.

Upitan o dogovoru Republike Srbije, Evropske banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) da se 34,58 odsto akcija Komercijalne banke, koje su u vlasništvu EBRD-a i IFC-a, proda Republici Srbiji, Mali je rekao da to nije naša odluka, nego zahtev međunarodnih institucija koje žele da izađu iz vlasništva u Komercijalnoj banci.

„To je ugovor da kroz tu, takozvanu, prodajnu opciju te strane institucije mogu da izađu iz Komercijalne banke. Oni su još prošle godine najavili svoj izlazak, ne zbog toga što je banka loša, već zbog toga što po njihovim pravilima postoji određeni broj godina koliko oni mogu da ostanu vlasnici u nekoj banci. Država neće ostati vlasnik Komercijalne banke. Imaćemo privatnu banku, a mi ćemo iz tog vlasništva izaći. Očigledno, izlaze i međunarodne institucije“, kaže Mali.

EBRD još 2006. ušao u vlasništvo sa planom da se banka proda

Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nedoumica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.

Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu. Međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, prodaja banke je planirana u narednih 3 do 5 godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.

Komercijalna banka
Komercijalna banka

Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra. U vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra. Istovremeno, da bi zadržala procenat vlasništva u banci, Vlada Srbije uplatila je 100 miliona evra kroz dokapitalizaciju banke.

Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.

Privatizacija odlagana iz godine u godinu

Kako se navodi u dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Srbija je do kraja 2012. bila u obavezi da uputi tzv. „obaveštenje o privatizaciji“ koja je trebalo da bude okončana do kraja 2015. godine. Međutim, država to nije učinila u predviđenom roku zbog, kako se navodi u zaključku Vlade do kog su došli novinari Insajdera, „preovlađujuće međunarodne ekonomske i finansijske krize“.

Takođe, kako ne bi morala da otkupi akcije, kako je predviđeno „put opcijom“, a i kako bi produžila rok za privatizaciju banke, Srbija sa stranim akcionarima potpisuje dva sporazuma o izmeni ugovora – prvi u maju 2013. koji je potpisao Mlađan Dinkić, a drugi u decembru iste godine koji je potpisao tek postavljeni ministar finansija Lazar Krstić.

Međutim, ni nakon toga proces privatizacije nije započet zbog čega je u martu 2014. potpisan još jedan sporazum o izmenama i dopunama kojim je, između ostalog, precizno definisan rok za privatizaciju banke, ali i rok za aktiviranje „put opcije“.

Naime, prema tom sporazumu u čiji su uvid imali novinari Insajdera, rok za okončanje privatizacije je postavljen na 31. decembar 2017. dok su strani akcionari imali pravo da aktiviraju „put opciju“ do kraja 2019. godine.

Za smanjenje cene banke, pored države, odgovorni i strani akcionari

Sporazumima sa državom Srbijom, EBRD i drugi strani akcionari praktično su izbegli sav investicioni rizik. Ipak, s obzirom na ekonomsku krizu i spuštanje vrednosti banke, zarada koju će ostvariti je svakako manja od očekivane.

Pored države, odgovornost za to snose i strani akcionari, pre svega EBRD, jer su sa vlasništvom u banci dobili i upravljačka i kontrolna ovlašćenja. Uprkos međunarodnim standardima efikasnog i transparentnog poslovanja kojima se ove institucije vode, dozvolili su ozbiljne propuste u kreditnoj politici što je otkriveno 2014. godine kada je javnost saznala da je svaki peti kredit u ovoj banci bio nenaplativ. 

Loše upravljanje kreditnim rizicima, odnosno njihovo olako davanje privatnim firmama, uzdrmalo je reputaciju Komercijalne banke, ali uticalo i na knjigovodstvenu vrednost.

Poslednjih godina banka se oporavlja, a u 2018. godini je ostvarila najbolji poslovni rezultat u poslednjih 10 godina sa profitom od više od 70 miliona evra.

U utorak poznato koliko su kupci spremni da ponude za Komercijalnu

Kako je država prošla u ovom poslu biće poznato u utorak za kada je najaljeno otvaranje neobavezujućih ponuda za otkup akcija.

U javnom pozivu iz juna ove godine navedeno je da u postupku prodaje mogu da učestvuju zanteresovani kupci koji se bave bankarskom delatnošću u poslednje tri godine uz uslov da je vrednost njihove ukupne aktive bila veća od milijardu evra na kraju 2018. godine.

Takođe, kupci mogu biti i investitori koji upravljaju imovinom od najmanje milijardu evra ili su poslednjih deset godina imali minimalno učešće u kapitalu od 20 odsto u najmanje jednoj bankarskog grupi čija ja aktiva bile preko milijardu evra u bar jednoj od godina investicionog perioda.

Na prodaju je ponuđeno najmanje 50,1 odsto akcija Komercijalne banke, sa mogućnošću sticanja najviše 83,23 odsto udela, kao i zavisna društva - Komercijalna banka u Podgorici i Banjaluci i društvo za upravljanje investicionim fondovima Kombank invest.

Prema pisanju medija, za preuzimanje jedne od najvećih banaka u Srbiji do sada je interesovanje pokazalo šest potencijalnih kupaca, uključujući Rajfajzen banku, AIK banku, NLB banku i američko-evropski konzorcijum, kojeg čine Ripplewood Advisors, Direktna Banka i grčka Eurobank.

Prodajom banke Srbija će ostati i bez kontrole u jednoj od najvećih banaka na tržištu i sistemski važnoj finansijskoj instituciji.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.