Jezik

sr

en

Pregled nedelje: Stanovi za stanare Bristola, promene u izbornim uslovima, rektorka u Rektoratu...

Rešavanje slučaja vojnih stanara hotela Bristol, deblokada Rektorata, reakcija predstavnika vlasti na to, 11 zaključaka Vlade Srbije o izbornim uslovima od kojih se u jednom od funkcionera traži da poštuju zakon, iako bi to trebalo da bude obaveza svih građana, a ne slobodan izbor... Ovo su samo neki od događaja koji su obeležili prethodnu nedelju na sajtu Insajdera.

Pregled nedelje
Pregled nedelje

Vojni penzioneri i njihove porodice, koji su mesecima u nazad odbijali da napuste hotel Bristol dok im se ne obezbedi adekvatan smeštaj, u protekloj nedelji su napustili zgradu. Posle njih u hotel je ušlo obezbeđenje firme „Beograd na vodi“ kojoj je na osnovu ugovora koji je potpisan sa Vladom Srbije, hotel Bristol predat na upravljanje.

U međuvremenu su im isključili grejanje, struju zbog čega su dva puta  otpočinjali štrajk glađu. U slučaj se uključio i zaštitnik građana Zoran Pašalić, ali ni to nije dalo rezultat.

Odluku da poslednji štrajk glađu prekinu doneli su tek nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji im je, kako su posle sastanka rekli, obećao rešavanje problema. Ovaj epilog je usledio nakon brojnih bezuspešnih obraćanja nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvu odbrane.

Detalje o dogovoru i konkretnim rešenjima Bristolci nisu želeli da iznose. Za Insajder su rekli da su se svi iselili i da su smešteni na tri lokacije u Beogradu na kojima se nalaze i stanovi koje je Vlada obezbedila.

Deblokada Rektorata posle dogovora i obećanja

Posle 12 dana blokade Rektorata BU, studenti su u nedelji za nama napustili zgradu, a ključeve vratili rektorki Ivanki Popović.

Ovaj potez usledio je nakon višednevnih pregovora koji su vođeni sa rektorkom Popović. Zadovoljni onim što im je rektorka obećala, studenti su odlučili da prekinu blokadu.

Studenti su ocenili da je Univerzitet pokazao da je jedina slobodna institucija u ovoj zemlji, dok je rektorka navela da “skida kapu” studentima i da su na istom zadatku - da čuvaju ugled Univerziteta.

Prethodno je rektorka BU saopštila da "garantuje da ima snage da sprovede proceduru utvrđivanja validnosti doktorata Siniše Malog bez obzira na funkciju koju obavlja“.

Ona je takođe zatražila od Odbora za profesionalnu etiku BU da taj postupak bude završen do 4. novembra.

Premijerka obećala sve informacije o Siniši Malom

Sve što se dešavalo oko blokade Rektorata nije proteklo i bez ocena i komentara predstavnika vlasti. Jedna od prvih reakcija usledila je nakon što je rektorka javno osudila upad članova Srpske napredne stranke u Rektorat. Na to je reagovala premijerka Ana Brnabić ocenjujući, koja je prvo  rekla da rektorka BU Ivanka Popović daje kontradiktorne izjave o dešavanjima u Rektoratu, a zatim i da se rektorka nije izjašnjavala kada su u zgradu BU ulazili predstavnici političkih grupacija koji su podržali studente.

Istovremeno je javnosti saopštila i da ona ne dovodi u pitanje da li Siniša Mali ostaje ministar.

Nekoliko dana kasnije premijerka je otišla i korak dalje kada je izjavila da ima informacije o Siniši Malom sa kojim će izaći u javnost i obrazložiti zašto stoji iza njegovog izbora.

Brnabić je tada rekla i da joj je drago da je završena, kako je ona nazvala blokadu Rektorata, „talačka kriza“, da na rektorku niko od predstavnika vlasti nije vršio pritisak, da se Vlada neće mešati u autonomiju Univerziteta, ali i da ne zna od koga studenti štite rektorku s obzirom na to da nju vlast ne imenuje na tu funkciju niti može da je smeni.

Nakon svega, rektorka Ivanka Popović, u izjavi za N1, rekla je da i dalje misli da blokada zgrade Rektorata nije najbolji način da se dođe do rešenja i da se ispune zahtevi studenata, ali da su profesori Univerziteta dužni da budu uz svoje studente, čak i kad se ne slažu i ne razumeju. Na pitanje da li je bilo pritisaka na nju tokom blokade, ali i pre nje, rektorka je rekla da „nam ne koristi da pričamo o pritiscima“.

Kad Vlada „mora“ Zaključkom da poziva funkcionere da poštuju zakon

Sam početak ove nedelje, obeležila je, reklo bi se potpuno neverovatna ali pre svega zabrinjavajuća vest.

Naime, Vlada Srbije donela je Zaključak kojim se funkcionerima nalaže da poštuju zakon i da svoje funkcije ne koriste za  promociju stranke pre i tokom izbornog procesa.

RERI tražio poništavanje građevinske dozvole za MHE

Na samom kraju nedelje Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da je  Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podneo inicijativu za poništavanje građevinska dozvole za izgradnju male hidroelektrane (MHE) „Topli Dol 1“ na Staroj planini, koja ističe 9. oktobra ove godine, a koja je izdata kompaniji “Gornjak”. Meštani već nedeljama organizuju danonoćne straže da bi sprečili investitora da uđe u selo i navode da će straže trajati sve dok investitoru ne istekne građevinska dozvola.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović  koji je i šef Radne grupe Vlade koja se bavi izborima upozorio je da će kršenje pravila navedenih u Zaključcima za sobom povlačiti disciplinsku odgovornost.

Ono što je činjenica jeste da takva zakonska obaveza već postoji, i ona mora da se poštuje, jer poštovanje zakona nije stvar izbora već obaveza.

Pod parolom “unapređenje izbornog procesa“, Vlada Srbije je nakon nekoliko dana donela još deset novih zaključaka. Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave naloženo je između ostalog da omogući pristup informacijama o biračkom spisku na internet prezentaciji, uvid u zapisnike o radu biračkih odbora, organizuje obuku osoba zaduženih za ažuriranje spiskova...

A upravo tim povodom prethodno se oglasio i sam ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić. Rekao je da ne očekuje bilo kakve probleme ili komplikacije oko ažurnosti jedinstvenog biračkog spiska na predstojećim izborima, uz ocenu da treba demistifikovati priču o nekim navodnim mogućim manipulacijama tim spiskom.

Ministarstva ćute i ignorišu zakonsku obavezu...

Kako u praksi izgleda ostavrivanje pojedinih zakonskih prava možda su najbolje pokazali podaci koje je prošle nedelje iznela Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stanojla Mandić.

Ti podaci su pokazali da je u Srbiji i dalje visok procenat “ćutanja državnih organa” ili ignorisanja zahteva za informacije od javnog značaja i dodala da u tome prednjače ministarstva.

Zamenica poverenika je rekla da se skoro 50 odsto neizvršenih rešenja odnosi upravo na te institucije gde se i nalaze najosetljivije informacije o tome gde je novac i kako se koriste javni resursi.

Kako je dodala, to se uglavnom odnosi na javne nabavke, investicije i ugovore.

Propusti države na istočnom kraku Korodora 10 građane koštali dodatnih 17 miliona evra

Tačnu procenu koliko je na kraju građane Srbije koštala izgradnja Koridora 10 zvanično još niko od nadležnih nije saopštio. Konačna crta će svakako moći da se podvuče tek da se sve završi, a prema najavama to bi moglo da se desi do kraja godine.

Glavni pravac Koridora 10, odnosno južni krak je završen, ali ne i istočni. Na njemu radovi i dalje traju. Koliko je na kraju plaćena ta deonica moći će da se izračuna tek kada sve bude gotovo, jer u konačnu cenu ulaze i odštetni zahtevi izvođača koje naplaćuju od države za kašnjenja za koja oni nisu odgovorni.

Tako je istočni krak Koridora 10 koštao građane najmanje 17 miliona evra više od prvobitno ugovorene cene. Naime, toliko su Koridori Srbije, odnosno država, na ime odštetnih zahteva do sada platili izvođačima radova na deonici dugoj oko 22,5 kilometara od Proseka do Crvene Reke.

Prema podacima koje su na zahtev Insajdera dostavili Koridori Srbije, prvi zahtevi za odštetu zbog kašnjenja za koja izvođač nije odgovoran počeli su da stižu već na samom početku gradnje 2013, a takvi zahtevi su nastavili da stižu sve do 2019. Razlozi za kašnjenja usled kojih su radovi poskupljivali, bili su između ostalog zatečeni uslovi na terenu koji nisu bili u skladu s projektom, nezavršena eksporoprijacija, što je takođe bila obaveza države, nemogućnost prilaza gradilištu, vremenske nepogode... Građane Srbije to je koštalo ukupno oko dve milijarde dinara. 

Skupština UN - u hodnicima, za govornicom i pred kamerama

Sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, činjenica da je Srbija članica, a Kosovo - ne, i prisustvo Donalda Trampa u ovoj nedelji bili su povod za nove razmene optužbi i provokacije srpskih i kosovskih čelnika usmerene najpre na unutrašnju javnost.

Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Njujorku poručio predsedniku Kosova Hašimu Tačiju da je Srbija članica Ujedinjenih nacija, a da Kosovo to nije, te da to prištinski zvaničnici treba da imaju u vidu kad razmišljaju o kompromisu.

On je za govornicom na sednici Generalne skupštine UN rekao da Srbija vodi nezavisnu spoljnu politiku i nezavisno donosi svoje odluke.

Pred kamerama, u izjavama za medije, rekao je pak da ne može da govori o rokovima kada bi mogao da bude postignut sporazum sa Prištinom. O tome, kako je objasnio, ne može da govori “na takav način”.

“... Nije pitanje da li to može da bude za pet meseci ili za 50 godina, a može da ne bude nikada”, izjavio je Vučić za TV Prva.

U istoj nedelji u Njujorku predsednik Srbije sastao se sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ali i šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim. Merkel je poručila da je neophodno nastaviti pregovore brzo, dok je Lavrov poručio da je Rusija uz Srbiju.

Proteklu nedelju obeležila je i vest o odlasku Tanje Miščević sa funkcije šefice Pregovaračkog tima za vođnje pregovora o pristupanju Srbije EU, izboru Tanje Fajon za predsednicu Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Za Mariju Lukić nagrada „Osvajanje slobode“

U nedelji za nama 19. put tradicionalno je dodeljena nagrada "Osvajanje slobode" u organizaciji Fondacije "Maja Maršićević Tasić". Nagradu je dobila Marija Lukić, koja vodi sudski postupak protiv bivšeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke za seksualno uznemiravanje.

U istoj nedelji održano je i suđenje Jeličiću u Osnovnom sudu u Kruševcu.  On je, kako se navodi, ponovo negirao da je slao SMS poruke Mariji Lukić. Jeličić je rekao i da su sporni službeni telefon mogli da koriste čak i građani, jer se često punio i u obližnjoj kafani.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.