Jezik

sr

en

Kako se država obračunavala s neistomišljenicima: 20 godina od ubistva na Ibarskoj magistrali

Od atentata na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove (SPO), prošlo je 20 godina. Tog 3. oktobra, iako je Drašković preživeo, poginula su četiri člana jedne od tada vodećih opozicionih stranaka u Srbiji - Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurević. Kako je objavio Insajder u serijalu „Ubistvo na Ibarskoj magistrali“ u organizovanje namerno izazvane saobraćajne nesreće bilo je uključeno više od 50 državnih službenika.

„Đubre je preživelo“, reči su koje je čuo Vuk Drašković pre dvadeset godina, kada je čovek u trenerci nekome preko motorole javio da je on ipak preživeo atentat na Ibarskoj magistrali, naveo je Drašković u autorskom tekstu za Danas.

„Povređen, ali nekim čudom preživeo, u šoku, mislio sam da se ta poruka odnosi na vozača kamiona - ubice. Kasnije ću prepoznati tog čoveka. Bio je to general policije Branko Đurić, a ‘đubre’ koje nisu ubili bio sam ja”, piše Drašković.

Pokušaj ubistva lidera SPO-a jedan je od slučajeva u kojima je dokazana zloupotreba nekadašnje Službe državne bezbednosti za obračun s političkim neprijateljima režima Slobodana Miloševića tokom devedesetih.

Nesreću su izazvali pripadnici Crvenih beretki, tako što su kamionom punim peska na Ibarskoj magistrali udarili u jedan od dva automobila. Vozač prvog automobila, u kojem se nalazio Vuk Drašković, uspeo je da izbegne direktan sudar, a kamion je udario u drugi automobil, u kojem su bili ostali funkcioneri SPO-a.

Kamion koji je namerno izazvao saobraćajnu nesreću pripadao je Državnoj bezbednosti, a vozač tog kamiona, direktan izvršilac četvorostrukog ubistva, Nenad Ilić, bio je pripadnik Jedinice za specijalne operacije.

Naime, kako je Insajder pokazao u serijalu „Ubistvo na Ibarskoj magistrali“, ubistvo Draškovića naručila je, planirala, organizovala i izvršila država, uz aktivno učešće više od 50 državnih službenika, počevši od predsednika, preko šefa tajne policije, predstavnika najviših državnih institucija i policijskih generala do načelnika i operativaca DB-a.

U serijalu Insajdera o ubistvu funkcionera SPO-a krajem 2005. objavljeni su dokazi koji pokazuju i da su tadašnji predstavnici DB-a i ostalih državnih institucija uradili sve što su mogli, uključujući falsifikovanje dokaza, da bi prikrili zločin.

Kako je Insajder objavio, na dan ubistva Vuka Draškovića je pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti. Praćenje je pojačano nekoliko dana pre 3. oktobra 1999, pa su pripadnici DB-a radili u smenama od po 24 sata.

Osuđeni na više od 100 godina zatvora

Dokazana je i umešanost pripadnika Državne bezbednosti u ubistvo, kao i uloga svih tužilaca i sudija koji su posle zločina odugovlačili proces. Posle serijala doneta je presuda kojom su umešani u ovaj zločin osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, ali je Viši sud dva puta ukidao presudu i vraćao na ponovno suđenje.

Tek 2009. Vrhovni sud Srbije osudio je zbog teškog ubistva na po 40 godina zatvora bivšeg načelnika Državne bezbednosti Radomira Markovića, bivšeg pukovnika DB-a i komandanta rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka i pripadnike JSO-a Nenada Ilića i Branka Berčeka.

Pripadnik rasformiranog JSO-a Nenad Bujošević osuđen je na 35 godina, a Duško Maričić i Leonid Milivojević na po 30 godina zatvora. Bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen je na godinu i po dana zatvora za pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Nekadašnji načelnik Uprave Saobraćajne policije Dragiša Dinić i bivši šef beogradske Saobraćajne policije Vidan Mijailović osuđeni su za isto delo na deset, odnosno šest meseci zatvora. Bivši šef beogradskog DB-a Milan Radonjić oslobođen je optužbe.

Slobodan Milošević u pravosnažnoj presudi za ubistvo na Ibarskoj magistrali nije označen kao nalogodavac.

Ubistvo Draškovića pokušano i u Budvi

Ubistvo Vuka Draškovića pokušano je i 15. juna 2000. godine u Budvi, a za to su osuđeni su Milorad Ulemek i sedmorica funkcionera i pripadnika Službe državne bezbednosti.

U prvostepenoj presudi je zaključeno da je Ulemek, „postupajući po nalogu Slobodana Miloševića, izdao naređenje pripadnicima svoje kriminalne grupe da ubiju Vuka Draškovića i otmu i ubiju Ivana Stambolića”.

Sa druge strane, u oktobru 2016. Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu, kojom su bivši pripadnici Državne bezbednosti Milan Radonjić, Stevan Basta i Ratko Romić oslobođeni optužbi da su organizovali atentat na Draškovića.

Radonjić, Romić i Basta prvom presudom bili su osuđeni na osam, odnosno sedam godina zatvora, ali je tu presudu ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi.

Pripadnici DB-a bili su optuženi da su pružili logističku podršku pripadnicima JSO za atentat na Draškovića, odnosno da su im dostavili fotografije kuće u kojoj je boravio. Optužnica ih je teretila da su po nalogu nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Milosevića organizovali atentat na Draškovića 15. juna 2000. godine u Budvi.

Insajder: „Ubistvo na Ibarskoj magistrali“

Za serijal Insajdera „Ubistvo na Ibarskoj magistrali” govorili su Vuk Drašković, okružni javni tužilac u vreme ubistva Andrija Milutinović, dugogodišnji radnik DB-a Vlada Nikolić, koji je svedočio da je otet pre atentata kako ne bi ometao prikrivanje zločina, kao i Ljubiša Milanović, šef grupe u policijskoj jedinici Poskok, zaduženoj za slučaj ubistva funkcionera SPO-a.

U serijalu su objavljeni i delovi iskaza radnika DB-a i članova Jedinice za specijalne operacije.

 
 
 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.