Jezik

sr

en

Postupci protiv javnih funkcionera – epilog brisanje krivične odgovornosti (VIDEO)

Ministar finansija Siniša Mali, direktor javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović, direktor JP Skijališta Srbije Dejan Ćika , funkcioneri iz Jagodine – samo su neki od onih koji su bili osumnjičeni za određeno krivično delo, ali su im krivične prijave jednostavno obrisane. Nisu morali da priznaju krivicu, nisu morali na sud, morali su samo da uplate određen iznos u humanitarne svrhe. Sve to omogućeno je zakonom, odnosno primenom – oportuniteta.

Goran Ilić, Poverenik za samostalnost tužilaca, upozorava na to da oportunitet „ne sme da bude povlađivanje osumnjičenima“.

„Niti sme da bude privilegija bogatih i moćnih”, poručuje Ilić.

Na nekoliko primera koje smo analizirali ispostavilo se da oportunit jeste privilegija moćnih.

Dugogodišnji direktor Srbijagasa Dušan Bajatović Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio svu imovinu. Zbog toga je Agencija podnela krivičnu prijavu protiv njega, uz napomenu da je moguće i da je Bajatović zloupotrebio službeni položaj, prao novac i primao mito.

Dve godine kasnije, Bajatović je uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe, a tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo krivičnu prijavu. On se tako vodi kao neosuđivan.

Čist dosije ima i ministar Siniša Mali.

Naime, Agencija je 2015. uputila zahtev Višem tužilaštvu da ispita njegovo poreklo imovine, sumnje u pranje para i zloupotrebu položaja. U izveštaju Agencije navedeno je i da Mali poseduje 29 nekretnina, od kojih se samo dve – garaža i petosoban stan vode na njegovo ime, kao i da ga je jedna banka sumnjičila za pranje para zbog transakcije sa Britanskih Devičanskih Ostrva.

Više tužilaštvo, međutim, postupak obustavlja, bez obrazloženja, ali nižem – Prvom osnovnom tužilaštvu prosleđuje da goni Sinišu Malog jer nije prijavio svu imovinu.

Nekoliko meseci kasnije, Mali uplaćuje 200.000 dinara u humanitarne svrhe, a tužilaštvo krivičnu prijavu odbacuje.

U oba slučaja, tužilaštvo je primenilo oportunitet.

Vasić: Oportunitet – linija manjeg otpora

Milena Vasić iz NVO Jukom način na koji oportunitet funkcioniše opisuje kao „liniju manjeg otpora“.

„Problem je što se primenom ovog instituta lice ne smatra osuđivanim, za razliku od sporazuma o priznanju krivice , gde imamo sporazum koji mora da potvrdi sud pa se donese presuda, nakon čega se neko lice smatra osuđivanim. Odlaganje krivičnog gonjenja je, međutim, nešto što se završava odbačenom krivičnom prijavom. Ovakve odluke zapravo samo potvrđuju to da tužioci rade pod političkim pritiskom. To je elegantan način da se reši predmet, a da zapravo nema nikakve ozbiljnije pravne i političke posledice.“, poručuje ona. 

Bez pravnih i političkih posledica ostali su i funkcioneri gradske uprave Jagodine. Protiv njih je krivičnu prijavu podneo Državni revizor, i to zbog sumnje da su nenamenski potrošili oko tri miliona evra iz gradske kase. Umesto da pokrene postupak i utvrdi gde je utrošen novac svih građana, tužilaštvo je krivičnu prijavu odbacilo i naložilo da u humanitarne svrhe uplate oko 4.200 evra.

Vasić upozorava da zakon obavezuje tužilaštva da postupaju u javnom interesu.

„To znači da jedan tužilac ne može proizvoljno, svojom voljom, odlučiti da neće goniti nekog učinioca krivičnog dela i primeniti institut odlaganja krivičnog gonjenja, već prosto mora biti vezan onim što smatramo javnim interesom. Mora se imati u vidu i svrha krivičnog kažnjavanja koja je propisana zakonom – kao način da se spreči ponavljanje krivičnih dela“, kaže Vasić za Insajder-

Načelo oportuniteta i uplata od 150.000 dinara omogućilo je i direktoru Skijališta Srbije Dejanu Ćiku da obriše krivičnu odgovornost podnetu po prijavi Ministarstva građevinarstva, jer je preduzeće na čijem je čelu investitorki nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu Snežani Mitković omogućilo da koristi vodu i struju sa njihove mreže. Zahvaljujući tome u nelegalnom objektu mesecima je nesmetano radio i restoran, a voda i struja nije isključena čak ni nakon što je izdato rešenje o rušenju objekta.

“Tužilaštvo treba da radi u javnom interesu”

Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić pojedinačne slučajeve, kako kaže, ne može da komentariše, ali podseća da tužilaštvo treba da radi u javnom interesu.

Za sve navedene slučajeve postojale su osnovane sumnje da su javni funkcioneri počinili određena krivična dela. Da nešto nisu uradili po pravilu i zakonu složili su se očigledno i oni sami, čim su pristali da uplate novac u humanitarne svrhe. Niko od njih nije insistirao da tokom sudskog postupka dokaže da nije kriv – ako stvarno nije kriv. Kako se ispostavlja, oportunitetom javni funkcioneri dobijaju čiste dosijee, a tužiocima je to najlakši način da zaobiđu politički osetljive slučajeve i tako se nikome ne zamere.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.