Jezik

sr

en

NBS kontrolisala i sumnje da je Šarić prao novac preko Komercijalne banke (VIDEO)

Kontrolom koju je sprovela Narodna banka Srbije još 2014. godine utvrđene su brojne nepravilnosti u radu Komercijalne banke, ali utvrđeno je i da postoji i sumnja da je rukovodstvo banke bilo umešano u pranje novca Darka Šarića.

Prema istraživanju Insajdera zapisnik o kontroli Narodne banke Srbije dostavljen je i Tužilaštvu za organizovani kriminal krajem 2014. godine. Dok u NBS navode da su u pitanju tajni podaci i da ne mogu da govore o tome, iz Tužilaštva za organizovani kriminal stigao je odgovor koji potvrđuje informacije do kojih smo dosli:

„Ovo Tužilaštvo je primilo dana 21.01.2015. godine Zapisnik Narodne banke Srbije. Zapisnik se odnosi na kontrolu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma. Radi se o poverljivom dokumentu - sačinjenom povodom kontrole sistema za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, a u vezi sa odredbama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma“, navodi se u odgovoru Insajderu.

Ovim povodom se ništa međutim nije desilo već pet godina.

To može da pokazuje ili da podaci koji su utvrđeni kontrolom nisu tačni ili da su pojedinci zaštićeni. Pre kontrole koju je sprovela NBS, za umešanost u pranje novca za Darka Šarica iz Komercijalne banke optužen je samo Nebojša Spasić, bivši direktor filijale u Vranju. U tom gradu Šarićeva grupa je prema navodima tužilaštva uplatila keš kako bi dobila bankarsku garanciju za privatizaciju preduzeća Bratstvo.

Ispostavilo se prema navodima tužilaštva da je to novac od prodaje kokaina koji nikako ne moze biti legalan, a samim tim ni prihvaćen u banci kao keš.

Da li je sve ovo moglo da se dešava u filijali banke u Vranju, a da za to nisu znali rukovodioci banke u Beogradu, nije bilo predmet ove istrage u tužilaštvu.

Na suđenju Šarićevoj grupi optuženi Nebojša Spasić branio se tako što je tvrdio da je odgovorna uprava banke u Beogradu.

„Kada nekome odobravamo kredit, sve dostavljamo centali u Beogradu i trebujemo sredstva. Nama iz centrale nije bilo rečeno da softver koji je plaćen 10 miliona evra i koji je trebalo da prati sumnjive transakcije, nije radio godinu i po dana. To nije rečeno ni tužiocu“, tvrdio je Spasić.

Uplata novca zarađenog od prodaje kokaina u filijalu banke u Vranju desila se 2009. godine. Goran Radosavljević, koji je u to vreme bio savetnik potpredsednika Vlade Srbije zadužen za privredu i finansije, kaže da je svaka banka bila dužna da prijavi bilo kakvu sumnjivu transakciju.

„Imate velike milionske iznose koji prolaze kroz banku, a ni u jednom trenutku država ne alarmira. Imate upravu za sprečavanje pranja novca koja se ni sa čim u tom trenutku ne bavi, bar što se tiče Šarića. Imate sutuaciju da banka ne alarmira ni u jednom trenutku to vrlo lako daje neku indiciju da je neko o tome nešto znao, ali opet kažem to je posao za neke istražne organe“, kaže Radosavljević za Insajder.

U vreme dok se sve to dešava, članovi Upravnog odbora Komercijalne banke bili su i predstavnici međunarodnih fondova, a pre svega EBRD. Strani fondovi imali su čak 41,3 odsto akcija, a to je trebalo da znači je unutrašnja kontrola poslovanja banke mnogo veća od onih koje su bile u drugim državnim bankama.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.