Jezik

sr

en

Rezultati PISA testa: Slika neodgovornosti prema đacima i društvu (VIDEO)

Najvažnija i najporaznija vest ove nedelje je da je svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen. To je pokazalo međunarodno testiranje u kojem je učestvovalo više od 8.000 naših đaka i koje se zove PISA. Umesto da ovu vest i sami stave među najvažnije, predstavnici vlasti ponašaju se kao da je to potpuno normalno i govore o plasmanu Srbije kao da je reč o sportskim igrama, a ne o budućnosti zemlje.

Izračunajte visinu jedne stepenice na osnovu datih podataka – primer je zadatka za petnaestogodišnjake na PISA testu iz matematike.

Ovaj zadatak je među najlakšim, ali čak 40 odsto đaka nije umelo da ga reši. Najveći problem je što su koristili sve podatke, pa su visinu stepenika računali na osnovu širine stepeništa.

Primer zadatka na PISA testu iz matematike / Foto: pisa.rs, Insajder
Primer zadatka na PISA testu iz matematike / Foto: pisa.rs, Insajder

Svrha celog testiranja je sposobnost razumevanja pročitanog teksta i primene znanja iz matematike i prirodnih nauka.

“To znači, ako uđete u jedno odeljenje srednje škole u kojem ima 30 učenika, da u proseku je 11 ili 12 tih učenika po merilima EU funkcionalno nepismeno. Funkcionalna pismenost podrazumeva sposobnost učenika da na osnovu onoga što je učio u školi razmišlja i reši probleme u svakodnevnom životu”, kaže za Insajder Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta i član nacionalnog pisa tima PISA.

Rezultati celog PISA testa pokazuju da svaki treći učenik zapravo ne razume suštinu onoga što pročita.

„Mi znamo da ta deca već u tom trenutku imaju znači ozbiljan zaostatak i da oni će verovatno imati značajne teškoće u daljem obrazovanju, u pronalaženju posla, i uopšte u svojoj profesionalnoj karijeri“, upozorava Baucal.

“Nije čudo da na kraju budemo na istom mestu gde smo i bili”

Međunarodni PISA test radi se na tri godine, a u Srbiji su đaci prvi put testirani 2003. Rezultati služe tome da institucije da izvuku pouke i poboljšaju obrazovni sistem. Ali u Srbiji napretka nema ni 16 godina od prvog PISA testiranja, čiji su rezultati takođe bili loši.

Srđan Verbić, bivši ministar prosvete kaže za Insajder da je Srbija „tu gde je bila“.

„Mi prosto nemamo kontinuitet. Prečesto menjamo pravac, malo levo, malo desno, malo gore, malo dole, onda nije čudo da na kraju budemo na istom mestu gde smo i bili“, kaže Verbić.

Aktuelni ministar prosvete Mladen Šarčević, kaže da se i od kada je on na tom mestu sprovodi reforma, ali da rezultati još ne mogu biti vidljivi.

„Zato što su deca obuhvaćena u prvom i drugom, petom i šestom razredu osnovne škole, jer idemo na sva tri nivoa istovremeno. Kada sva ta deca zaokruže krug, steknu 15 godina i prođu reformske cikluse, tada će biti spremni da u PISA modelu pokažu da imaju funkcionalno znanje“, kaže ministar.

„Možda naše Ministarstvo sprovodi neke reforme o kojima niko nije čuo“

S druge strane, Isidora Jarić, profesorka Filozofskog fakulteta i sociološkinja obrazovanja navodi da „možda naše Ministarstvo sprovodi neke reforme o kojima niko od prosvetnih radnika nije ništa čuo“

„Ja ne vidim da se sprovodi bilo kakva reforma koja će dati bilo kakav ozbiljniji rezultat. U jednom trenutku mi više kao društvo nećemo biti u stanju da obrazujemo decu ovde, već ćemo ih slati kao nekad u 19. veku – u Beč i Peštu. To su posledice sa kojima ćemo se mi suočiti ako se ovakav odnos prema obrazovanju ne zaustavi“, upozorava sociološkinja obrazovanja.

Nijedan ministar obrazovanja ne može da se pohvali uspešnom reformom

Suština rezultata PISA testova nije u tome kako je Srbija rangirana u odnosu na države regiona, Evrope i sveta. Ovo je pitanje kakve generacije izlaze iz školskih klupa, koliko se neguje njihov kritički duh i samim tim koliko država ulaže u svoju budućnost.

“Ovo je priča o tome koliko smo mi odgovorni prema sopstvenoj deci“, poručuje Aleksandar Baucal, Član nacionalnog PISA tima.

O odgovornosti države prema deci koja jesu budućnost ove zemlje možda najbolje govori to da se nijedna politička partija prilikom pregovora o formiranju vlade nije otimala oko resora obrazovanja. Od demokratskih promena pa do danas gotovo za sve partije koje su bile na vlasti bilo je mnogo važnije da dobiju resore bezbednosti, finansija ili ekonomije.

„Nije to oblast u kojoj može neko u kratkom periodu da napravi rezultate i da se time hvali. Ako ne može da se hvali u toku jednog mandata, pa zašto bi političar to hteo da radi? Političaru su potrebne stvari kojima će se pohvaliti“, navodi bivši ministar obrazovanja Srđan Verbić.

Možda je političarima vazno da se hvale, ali ono sto ostaje kao činjenica jeste da od 2003. godine pa do danas nijedan ministar obrazovanja ne može da se pohvali uspešnom reformom. Đaci koji su prvi test radili 2003. godine danas imaju 30 godina a u suštini se ništa nije promenilo.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.