Jezik

sr

en

Odnos vlasti i opozicije u 2019: Bojkot, dijalog preko noći, mitinzi i kontra-mitinzi… (VIDEO)

Čitava 2019. prošla je u borbi opozicije za izborne uslove, ali i u kampanji i odgovorima vlasti na njihove poteze. Za deo opozicije ključna reč bila je bojkot –bojkot izbora, bojkot sednica parlamenta, bojkot međustranačkog dijaloga. Za vlast ovi problemi ne postoje, ali rešenje traže.

Deo opozicije je ove godine bojkotovao rad Skupštine. Ta odluka je doneta kada su poslanici Srpske napredne stranke prilikom usvajanja budžeta podneli 500 amandmana gotovo istovetnog sadržaja, čime je uskraćeno vreme da se čuju i predlozi opozicionih poslanika.

Pored bojkota parlamenta, nastavljeni su i protesti tokom cele godine.

Protesti koji su počeli pod parolom „Stop krvavim košuljama“ zbog napada na Borka Stefanovića nastavljeni su kao „Jedan od pet miliona“. Do februara samo se nagađalo ko organizuje proteste, međutim, posle potpisivanja Sporazuma sa narodom prisustvo opozicionih lidera postaje sve vidljivije.

Paralelno se intenzivira kampanja „Budućnost Srbije“, koju vodi predsednik negirajući da je u pitanju stranačka kampanja.

Situacija je eskalirala upadom lidera opozicije i dela demonstranata u zgradu RTS-a sredinom marta. Privedeno je 18 osoba, među kojima i nekoliko srednjoškolaca, pa su se demonstranti okupili ispred Predsedništva zahtevajući da privedeni budu pušteni.

Za to vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić je igrao šah sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem.

 
 
 
View this post on Instagram
 
 

U Predsedništvu kratak odmor pred poslepodnevne aktivnosti. Srbija hrabrosti i poštenja uvek pobeđuje nasilnike.

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) onMar 17, 2019 at 6:30am PDT


Krajem marta i početkom aprila protesti su bili u punom jeku, pa su se tako nezadovoljni građani barem jednom okupili u gotovo 70 gradova. Zahtevi su, međutim, menjani i dopunjavani, a broj gradova i učesnika u protestima postajao je sve manji.

Najviše polemike u javnosti izazvala je najava organizatora protesta da će dve nedelje posle upada u RTS demonstranti šetati do Pinka. DJ Žeks, kako sam sebe naziva vlasnik Pinka Željko Mitrović, pripremio je doček ispred, ali su demonstranti odustali od najavljene šetnje.

Najavljeni štrajk i kontra-štrajk glađu

Nakon nezvaničnih najava da će deo opozicije izborne uslove pokušati da izbori štrajkom glađu, vlast odgovara najavom da će uraditi isto.

Zahtevi učesnika protesta su jasno formulisani tek na protestu „Svi kao jedan“ 13. aprila u Beogradu, na koji su došli građani iz više gradova Srbije: formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava REM-a i tehničkog rukovodstva Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine.

Vlast je odgovorila i to pet dana kasnije, ali ne na zahteve, nego na sam miting, okupivši svoje pristalice u Beogradu u okviru kampanje „Budućnost Srbije“. Sa mitinga se čuo i poziv opoziciji na dijalog.

„Ali i tamo ima siguran sam ljudi koji žele dobro našoj zemlji, treba da vidimo oko čega možemo da se saglasimo, a ne samo oko čega možemo da se sukobljavamo“, rekao je Vučić na mitingu.

Svega dan kasnije, po isteku roka, na novom mitingu opozicija saopštava tim za pregovore.

„Evo ti prilike bez ultimatuma…. Kandidujemo ljude stručne i sposobne da vode dijalog“, rekao je glumac Branislav Lečić.

Ali do dijaloga, barem u ovom formatu, nikada nije došlo. Jedni su tražili da se on odvija van Skupštine koju su bojkotovali, drugi – isključivo u parlamentu. Pronađen je kompromis.

Krajem jula, za javnost skoro pa preko noći, na Fakultetu političkih nauka organizovan je prvi okrugli sto vlasti i opozicije na inicijativu Fonda za otvoreno društvo.

Već posle prvog sastanka, Savez za Srbiju je najavio da skupovima više neće prisustvovati, a posle svakog sastanka broj učesnika bio je sve manji.

U dijalog se kao posrednici uključuju i predstavnici Evropskog parlamenta – i razgovore o izbornim uslovima vraćaju u Skupštinu. S većim brojem učesnika, ali i dalje bez predstavnika Saveza za Srbiju s kojima su se evroparlamentarci odvojeno susretali.

Po oceni evroposrednika, u ovim dogovorima postignut je izvestan napredak. Skupština je usvojila izmene zakona koji delimično preciziraju zabranjenu funkcionersku kampanju, a jedan od zaključaka je i taj da se izbori održe u poslednjem mogućem zakonskom roku. A to je, prema Ustavu, 3. maj.

Istovremeno, dok Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije pokušava da komunicira na kineskom, ruskom, bugarskom jeziku, kao predsednik stranke sa ovdašnjom opozicijom teško se razume i na srpskom. 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.