Jezik

sr

en

Serijali Insajdera u 2019. godini: Prodaja (PKB) i Rasprodaja pod zavetom ćutanja (Galenika)

„Nemojte da ste crni i skeptični u odnosu na sve“ ,„neće Arapi na ćilimu da odnesu zemlju“, „ Ne znamo šta će sutra da se desi, možda sad izađem iz studija i zgazi me auto“, „Tito je umro“… ovo su samo neki od odgovora predstavnika vlasti na pitanja o činjenicama koje je Insajder otkrio u dva serijala koja su emitovana prethodne godine. Početkom godine, emitovan je serijal „Prodaja“ o PKB-a u kome je otkriveno da je pod izgovorom oporavka propalog kombinata u stvari prodata samo imovina PKB-a, odnosno oko 17.000 hektara zemljišta, objekti, oprema i stada… Da ni krajnji cilj privatizacije Galenike nije bio oporavak navodno propale fabrike lekova već niz drugih sumnjivih postupaka otkrili smo u serijalu „Rasprodaja pod zavetom ćutanje“ koji je emitovan krajem ove godine.

Poljoprivredni kombinat Beograd privatizovan je 2018. godine, a kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, posle privatizacije postala je vlasnik 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta Beograda, odnosno Srbije. 

Suprotno utisku u javnosti da je cilj privatizacije bio oporavak PKB-a činjenica je da kompanija PKB sa dugovima od oko 80 miliona evra nije prodata već je prodata samo imovina kombinata. Od iznosa koji je Al Dahra uplatila na račun PKB-a, kada su vraćeni svi dugovi državi i bankama i isplaćen socijalni program radnicima , na računu PKB-a ostalo je oko 12 miliona evra. Za budžet Srbije, ništa.

U prvoj epizodi serijala „Prodaja“ na pitanja Insajdera o ceni po kojoj je prodat PKB, modelu privatizacije kao i spornim odlukama predstavnika države da do prodaje državnog zemljišta uopšte dođe odgovarao je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, zamenik zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić…

 

I pre i posle prodaje imovine PKB-a predstavnici ove i bivše vlasti iznose optužbe jedni protiv drugih, ozbiljne i one potpuno banalne. Od toga ko je uništio PKB, ko poklonio zemljište, izvlačio novac iz kombinata, ko poslovao u plusu, a ko u minusu, ko je kome nameštao poslove, do toga ko je skraćivao rogove kravama zbog novoizgrađene farme. Optužbe su brojne ali ne postoji ni jedan postupak koji se vodi pred nadležnim institucijama. Istovremeno, dokumentacija PKB-a predstavlja poslovnu tajnu pa je to je jedan od razloga što svako od njih može da tvrdi šta hoće i da načelno bude u pravu.

Međutim, kada je u pitanju poslovanje PKB-a u poslednjih 20 godina kao i prodaja imovine prošle godine, činjenice su, prema istraživanju Insajdera, takve da pokazuju odgovornost mnogih. Predstavnici više Vlada u periodu od demokratskih promena do danas donosili su odluke zbog kojih su, s namerom ili ne, na kraju ostećeni građani i država.

 

Objašnjenje predstavnika vlasti, kojim brane odluku o prodaji imovine PKB-a, jeste da država ne može da se bavi poljoprivredom i da jedan kompleks koji je relikt komunizma samo pravi nove dugove koje bi na kraju vraćali građani Srbije. Činjenica je da PKB godinama poslovao u dugovima ali je isto tako činjenica da su građani ostali bez zemljišta koje zauzima površinu onoliku na koliko se prostire i pola šireg dela Beograda. Osim toga, u trećoj epizodi serijala „Prodaja“, Insajder otkriva da je država Al Dahri prodala zemljište koje će po tržišnim, odnosno skupljim, cenama sada od arapskog investitora morati da otkupljuje.

 

„Rasprodaja pod zavetom ćutanja“

U drugoj sredini godine emitovan je serijal Insajdera „Rasprodaja pod zavetom ćutanja“ koji se bavio privatizacijom Galenike - fabrika lekova koja je decenijama bila strateški važna za državu.

Osnovana 1945. godine, Galenika je prodata 2017.godine. Zbog procena koja je pokazala da je Galenika zadužena više nego što je vrednost imovine koju poseduje, država se odlučila za model privatizacije po kojoj se prodaje kapital. U tom slučaju kupac nasleđuje i dugove ali i imovinu. Početna cena kapitala fabrike, koju je odredila država, bila je 1 evro. 

Sporno je, međutim, to što je, prema istraživanju Insajdera, država neposredno pre prodaje praktično otpisala najveći deo duga. U Ministarstvu privrede koje je bilo zaduženo za privatizaciju Galenike tvrde da ništa nije sporno i da je sve što se desilo, kada je u pitanju prodaja fabrike lekova, bilo jedino moguće. Međutim, na osnovu prikupljene dokumentacije i analize koju su uradili novinari Insajdera država prilikom oglasa za prodaju nije pokazala realno stanje. 

Galenika je prodata, zvanično, kompaniji Elius iz Luksemburga za 16 miliona evra uz obavezu vraćanja duga bankama u iznosu od 25 miliona evra i obavezna ulaganja u iznosu od 5,5 miliona evra.

Za ovaj serijal odbili su da odgovaraju na pitanja gotovo svi koji su bili odgovorni za poslovanje Galenike pre privatizacije, i oni koji su donosili odluke o samoj prodaji.

 

Tender kojim je prodata najstarija fabrika za proizvodnju lekova Galenika 2017, prema analizi Insajdera, sporan je iz više razloga. 

Kupac je formalno poznat ali do krajnjeg vlasnika vodi 13 povezanih firmi. Zvanično je saopšteno da je kompanija EMS iz Brazila novi vlasnik Galenike. EMS jeste velika brazilska farmaceustka kompanija ali nije većinski vlasnik Galenike. Formalno, EMS je prema istraživanju Insajdera, vlasnik samo 27% Galenike, tek toliko da bi se ispunili uslovi tendera. EMS je jedna iz mreže od 13 uvezanih firmi iz Brazila, Italije i Luksembruga koje stoje iza novoosnovane firme Elius koja je zvanično kupac Galenike.

Još jedna neobična situacija u slučaju privatizacije Galenike kako smo otkrili je i činjenica da je Vlada Srbije, sada vlasnik aviona koji je prethodno bio u vlasništvu kompanije EMS iz Brazila. Prema istraživanju Insajdera, godinu dana posle privatizacije Vlada Srbije nabavila je avion i to isti onaj koji je do tada bio u vlasništvu kompanije EMS iz Brazila. Cena i detalji ovog ugovora su za sada tajna. U drugoj epizodi „Rasprodaje pod zavetom ćutanja“ , između ostalog, pogledajte kako je na pitanja Insajdera o nabavci aviona odgovarala premijerka Ana Brnabić kao i to kako je Srbija ostala bez svoje fabrike lekova dok povezane firme vezuju isti ljudi i slični interesi.

 

Za Galeniku se u poslednjih 30 godina vezuju brojne afere - od prodaje fabrike američkom biznismenu srpskog porekla Milanu Paniću 1991, pa raskida privatizacije i postavljanja državnog rukovodstva uz pomoć policije 1999, preko situacije u kojoj direktor Galenike istovremeno ima privatnu kompaniju iz iste oblasti, ugovaranja izgradnje nove fabrike po najskupljem principu “ključ u ruke”, do finansijskog kolapsa 2010. godine i aranžmana sa veledrogijerima u kojima je, prema oceni tužilaštva, Galenika oštećena za oko 100 miliona evra, a zbog kojih se i dalje vode postupci. Sve o najvećim aferama U VEZI Galenike gledajte u trećoj epizodi „Rasprodaje pod zavetom ćutanja“.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.