Jezik

sr

en

Zakon o slobodi veroispovesti: Oduzimanje crkvene imovine ili zaokruživanje državnosti (VIDEO)

Pitanje ko je vlasnik imovine koja se u Crnoj Gori smatra imovinom Srpske pravoslavne crkve moraće da se dokazuje s obzirom na to da je na snagu stupio crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Reč je imovini koja je sticana do 1918. do kada su u Crnoj Gori svetovni i duhovni vođa bili jedna osoba, poput vladike i vladara Petra Petrovića Njegoša. Donošenje Zakona izazvalo je najmasovnije prostete u Crnoj Gori u kojoj je velika većina vernika Srpske pravoslavne crkve, a najsporniji je član 62.

„Verski objekti i zemljište koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina. Verski objekti koji su izgrađeni zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina", glasi sporni član 62.

Ovaj član zakona izazvao je burne reakcije predstavnika Srpske pravoslavne crkve, dok crnogorska vlast u njemu ne vidi baš ništa sporno.

„1918. nema Srpske pravoslavne crkve, ona nastaje kao što znamo 1929, 1918. godine postoji Crnogorska pravoslavna crkva. 1918. u pravnom sistemu Crne Gore ne postoji akt, potrudite se, nije veliki problem, kojim je drugačije definisana imovina crkve nego kao državna, data na upotrebu crkve i precizno se predviđa da je niko ne može prodati bez saglasnosti države. Kome smeta da se kroz zakon, bez ikakve otimačine, koja nije predviđena tim zakonom, kroz redovan postupak pred crnogorskim sudovima dokaže šta je čije? To smeta onome ko zna da nije njegovo i ko želi bez dokazivanja da zadrži ono što je nezakonito prisvojio", rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

Vladika Grigorije Đurić, sa druge strane, mogući motiv za usvajanje zakona vidi i u otimanju vrednog zemljišta koje je u vlasništvu SPC.

„Mitropolija crnogorsko-primorska je vlasnik milion kvadrata na plaži Buljarici pored Budve. Tu može da se izgradi još jedan grad. Priča se da je to jedan od glavnih razloga za Zakon – da bi se posle to prodalo nekim partnerima. Govori se o arapskim investitorima. Mnogi pričaju o tome. Taj zakon je naprosto otimačina“, smatra vladika, a prenosi Dojče vele.

Prema navodima medija u pitanju su stotine objekata – manastira, crkava i više miliona kvadratnih metara zemljišta.

„U CG je specifična situacija zato što su vladari bili ujedno i verski i državni poglavari. Pa bi i SPC mogla da zatraži objekte koje je , recimo vladika Njegoš podigao dok je bio vladika za državne potrebe, da kažu pa da ali to je crkvena imovina, na isti način kao što crnogorska država kaže da je to državna imovina ono što je urađeno za crkvu", objašnjava verski analitičar i magistar teologije Draško Đenović.

Za razliku od SPC, druge verske zajednice u Crnoj Gori nisu imale primedbe na novi zakon.

„Kada je pitanju katolička crkva, ona ima konkordat, ima međudržavni ugovor između Vatikana i Crne Gore, koji predviđa da je taj ugovor iznad nekog budućeg zakona i ona je na taj način sebe zaštitila. Kada je u pitanju islamska zajednica, ona nema neku veliku imovinu od pre 1918. godine koja je i dalje aktuelna. Ostaje da je praktično samo SPC ugrožena kada je u pitanju ovaj propis da se podržavi imovina od pre 1918“, dodaje Đenović.

Usvajanje zakona, ali i dane koji su usledili, obeležili su incidenti. U noći usvajanja privedeno je 18 poslanika opozicionog Demokratskog fronta, od kojih su pojedini čupali mikrofone u skupštini, a probali su da aktiviraju i pirotehničku napravu. Incidenti su sutradan bili i u Skupštini Srbije.

Protesti iz Podgorice proširili su se na većinu gradova u Crnoj Gori, a dva su održana i u Beogradu. Posle utakmice navijači Crvene zvezde su pirotehničkim sredstvima pokušali da zapale zastavu na zgradi ambasade Crne Gore.

A incidenti bili su i na diplomatkom nivou - ambasadori obe zemlje odbili su da prime protestne note. Građani su pozvani da potpišu apale jedan za odbranu Crne Gore od Beograda i SPC, a drugi za odbranu Crkve.

Predsednik Srbije nije otišao u privatnu posetu Severu Crne Gore na Badnji dan iako je o tome javno razmišljao. 

„Doneo sam tu odluku zato što sam bio siguran da bi bilo izazivanja sukoba, a ja neću sukobe. Ne zbog toga što ih se ja plašim, za sebe se ničega ne plašim“, rekao je Vučić.

Zakon o slobodi veroispovesti stupio je na snagu 8. januara, da bi počeo da važi neophodni su pozakonski akti kojih još nema. SPC je najavila da će se žaliti Ustavnom sudu Crne Gore, a onda i međunarodnom.

Izvor: Insajder 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.