Jezik

sr

en

Odnos Srbije i Hrvatske: Dežurni neprijatelji i 25 godina od okončanja otvorenih sukoba (VIDEO)

Osamnaest godina bilo je potrebno da nakon Drugog svetskog rata Nemačka i Francuska potpišu Jelisejski ugovor o pomirenju, i to posle decenija neprijateljstava i nepoverenja i dva krvava svetska rata. Od okončanja otvorenih sukoba Srbije i Hrvatske - dve države koje spaja sličan jezik, deo istorije i pomešano stanovništvo prošlo je 25 godina, odnosi otopljavaju tek s vremena na vreme, a o uspostavljanju istinskog prijateljstva teško je govoriti. Odnosi se, kako to povremeno navode hrvatski mediji, kreću od bratske ljubavi do vekovne mržnje, ali ostaje činjenica da je Srbija Hrvatskoj i Hrvatska Srbiji dežurni neprijatelj. Naročito u predizbornim kampanjama i tokom avgusta kada Hrvatska obeležava Dan pobede, a Srbija se seća žrtava Oluje.

Diplomatski odnosi dve države zvanično su uspostavljeni 9. septembra 1996. Za sve to vreme neki su problemi rešavani – dok neki, kao što su granica na Dunavu, prava manjina, nestali, povratak imovine, izbegli, ratni zločini i dalje ostaju kamen spoticanja.

Svi predsednici su u ove odnose unosili i pomalo ličnog stila, pa je tako zapamćeno da je Ivo Josipović – profesor prava i kompozitor tokom posete Beogradu prisustvovao premijeri opere Isidore Žebeljan u okviru Bemusa, Tomislav Nikolić je susret s Koindom Grabar Kitarović neočekivano zapečatio s tri poljupca, dok je Aleksanda Vučić, tada kao mandatar zapamćen po buketu cveću kojim je na mostu dočekao hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović.

Ali nije sve išlo tako lako. Boris Tadić našao se na meti kritika kada je 2007. gostujući u emisiji Nedeljom u 2 na Hrvatskoj radio televiziji uputio izvinjenje Hrvatima.

„Svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda koje su učinili nesrećnima pripadnici moga naroda, upućujem izvinjenje i preuzimam za to odgovornost", izjavio je predsednik Srbije Boras Tadić u specijalnom intervjuu za emisiju "Nedjeljom u dva" Hrvatske televizije, koju uređuje i vodi novinar Aleksandar Stanković.

Izjava je dočekana na nož, a među najoštrijima je bio tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić koji je rekao da je Tadić "bruka i sramota" za Srbiju jer se izvinio Hrvatima za ubijanje i progon Srba.

Brojni pokušaji uspostavljanja boljih odnosa i kontakata bili su na meti kritika dela opozicije, pa je tako u martu 2010. prvi susret Tadića i Josipovića držan u tajnosti sve do sletanja predsedničkog aviona na Krk, nekoliko meseci nakon Josipovićeve inauguracije na koju Tadić nije otišao, jer je bio i pozvan predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

Već u julu uslediola je uzvratna poseta Josipovića Beogradu, zajednička  šetnja  Knez Mihailovom i kafa u lokalnom kafiću.

I dok su se od Josipovića i Tadića uglavnom mogli čuti pomirljivi tonovi i dela poput zajedničke posete Vukovaru, novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić uneo je i novu retoriku u odnose s Hrvatskom.

Hrvatski kolega nije došao ni na njegovu inauguraciju.

Odnosi dve države na nivou predsednika bili su u prekidu godinu i po dana zbog tužbi za genocid i „problematičnih izjava novoizabranog predsednika Srbije“ poput ove, na koju je reagovalo hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova.

„Hrvati znaju da je zločin počinjen u 'Oluji' strašan, da će ih gristi dok su živi, ali slave što niko nije kažnjen za to. To je narod na pogrešnom putu, narod koji bi sada možda streljao svoje pojedince koji kažu - stanite ljudi, pa to je bio zločin“, rekao je Nikolić.

Do prvog bilateralnog sastanka došlo je tek u oktobru 2013. - 16 meseci nakon Nikolićevog dolaska na funkciju Zaključeno je da će se ubuduće voditi stalni dijalog i rešavati otvorena pitanja.

Josipović se obratio i poslanicima Skupštine Srbije porukom da dve države i naroda moraju da, u ime bolje budućnosti, obnove međusobno poverenje i zatvore istorijske stranice sukoba.

Aleksandar Vučić, tada kao premijer, bio je glavna zvezda na inauguraciji Kolinde Grabar-Kitarović, 2015. godine, a sličan status ona je imala po dolasku u Beograd, nakon što je on izabran za predsednika.

Ipak odnosi dve države idu silaznom putanjom.

Usred izbegličke krize krajem 2015.  tadašnji premijer, a sada izabrani predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o zatvaranju granica, a bilo je i otvorenih pretnji Srbiji blokiranjem pristupnih pregovora s Evropskom unijom.

To je dodatno narušilo i ne baš idealne odnose, pa je kao istorijski ocenjen susret Vučića – tada mandatara za sastav nove Vlade Srbije i hrvatske predsednice u junu 2016. na mostu na Dunavu – kada su se oboje našli i u ulozi domaćina i u ulozi gosta.

Susret je završen potpisaivanjem deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske.

Ali kakvi su zapravo odnosi i razmišljanja jednih o drugima ilustruje govor sada izabranog predsednika Zorana Milanovića s predsednicima udruženja veterana u avgustu 2016. koji su od njega zahtevali smirivanje tenzija u odnosima sa Srbijom i normalan dijalog sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem.

„To šaka jada, nažalost, šaka jada, koja poslednjih 150 godina ne zna gde bi išli - u Makedoniju, Bosnu, Hrvatsku, Bugarsku. Nema ih 10 miliona, žele biti gospodari Balkana. Pa nema vas dovoljno, to je mali narod”, rekao je tada Milanović.

Uprkos nebrojenim provokacijama do novog susreta je ipak došlo – Vučić je 2018. kao predsednik Srbije boravio u Hrvatskoj.

Tada su mnogi skrivenu poruku našli na kaputu Kolinde Grabar-Kitarović na čijem je rukavu zlatnim slovima na glagoljici bila izvezena reč hrabrost. S tog susreta je zapamćeno da je Vučič u Zagreb doneo doskumentaciju o nestalim Srbija, ali napretka o spornim temama nije bilo.

A čarke su nastavljene i u za Hrvatsku izbornoj 2019.

Novizabrani predsednik se u više navrata deklarativno zalagao za razvoj odnosa sa Srbijom ali tako da interesi Hrvatske budu zaštićeni. Ipak, čuli su se i drugačiji tonovi.

„Ne želim to koristiti kao monetu za uništavanje jedne države koja ima nesreću da je vodi jedan ratni kabadahija. Taj čovek je sad izabranu ime beogradske čaršije, ali to nije srpska država i narod. Ja u Srbiji vidim partnera, tu rade hrvatske firme", rekao je Milanović.

„Mali broj svetskih državnika je našu državu i naš narod nazvao šakom jada. I bez obzira na to ja sam čestitao i želim da gradimo dobre odnose", navodi Vučić.

Zato i ne čudi štura i protokolarna čestitka Vučića Milanoviću na pobedi.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.