Jezik

sr

en

Insajder o ubistvu Olivera Ivanovića: (Ne)savršen zločin (EMISIJA)

16. januara 2014. na Severu Kosovu ubijen je Dimitrije Janjićijević, odbornik u Skupstini Severne Mitrovice i kum Olivera Ivanovića.  

Oliver Ivanović, lider GI SDP, govor na sahrani kuma (17. januar 2014): Malo nasilje rađa veće i završava se ubistvom. Ali o tome treba da misle i oni koji su u vlasti, oni koji odlučuju, oni koji su za to izabrani, postavljeni, plaćeni.

Četiri godine kasnije, istog datuma, 16. januara 2018. ubijen je jedan od lidera Srba sa Kosova - Oliver Ivanović.

Oliver Ivanović (30. oktobar 2017): Ne vidim kome bi bilo u interesu da ugrozi moju bezbednost, mislim da bi to štetilo čak i onim kriminalnim krugovima koji me baš ne vole.

Oliver Ivanović bio je jedan od lidera opozicije onim Srbima koji su činili vlast na severu Kosova. Za najveći deo građana Srbije postao je važan tek posle ubistva i to kao simbol nekažnjivosti zločina. Politički je na Kosovu margnalizovan 2014. godine kada je uhapšen pod sumnjom da je učestovao u ratnim zločinima na Kosovu. Tužilastvom i sudstvom tada upravlja EULEX kao deo misije EU. Optužnica EULEX-a protiv Ivanovića za mnoge je bila iznenađenje. Dok je bio u pritvoru za njegovo oslobađanje zalagali su pojedinci iz međunarodne zajednice, ali i predstavnici vlasti u Srbiji, iako politički nisu bili na istoj strani. Ivanović je tvrdio da nije umešan u ratne zločine i da će to dokazati. Sudski postupk prekinut je kada je ubijen 16.01.2018. godine.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (16. januar 2018): Za državu Srbiju ovo je teroristički akt i prema tome ćemo se tako odnositi. Pronaći ćemo ubice. Ne postoji savršen zločin, a ovo je daleko od savršenog.

Ni Beograd, ni Priština, za ove dve godine, nisu otkrili ko je ubica Olivera Ivanovića. Beograd optužuje Albance, Priština Srbe. Predistražni postupak u Srbiji i dalje traje, dok je tužilastvo u Prištini podiglo optužnicu u decembru prošle godine.

Iza ubistva Ivanovića, prema navodima iz optužnice, stoji kriminalna grupa koju kontroliše jedan od Srba sa Kosova - Milan Radoičić.

Za to ime javnost je prvi put čula kada je tadašnji premijer Ramuš Haradinaj rekao da o svemu što je vezano za Srbe na Kosovu razgovara sa Radoičicem, koji se na severu pita za sve. Radoičić u tom periodu nema nikakvu političku funkciju. Gotovo godinu dana posle ubistva Ivanovića, u vreme kada su prištinske vlasti pokušale njegovo hapšenje, otišao je sa Kosova, postao funkcioner Srpske liste - stranke koja je na vlasti na severu i koja jedina ima podršku Vlade Srbije. Danas se bavi biznisom u Srbiji. Za predstavnike vlasti Radoičić je čovek koji nema nikakve veze sa ubistvom Olivera Ivanovića jer je u MUP-u Srbije prošao poligraf. Optužnica Prištine za Beograd predstavlja politički pamflet bez dokaza.

Prema tvrdnjama zvaničnika u Srbiji, tragovi vode na albansku stranu. Više puta su navodili da imaju i ime ubice, ali da Priština ne želi da dostavlja dokaze koji su neophodni. Dodatnu zabunu unosi to što i u verziji Prištine, ali i Beograda, ima elemenata istine, brojnih činjenica ali ne i dovoljno za zaključak ko je ubica.

Odgovor na pitanje ko je imao najviše koristi od ubistva Ivanovića može se tražiti na više strana. Smetao je i Srbima koji vladaju severom Kosova, smetao je i Albancima. Činjenica je i da su organizovane kriminalne grupe Srba i Albanaca uspešno sarađivale i opstajale, šta god da se na Kosovu dešavalo. Svih ovih godina Oliver Ivanović je, prema istraživanju Insajdera, i o tome prikupljao dokaze.

Ubistvu je prethodilo paljenje automobila, paljenje prostorija stranke, upad u stan.

Oliver Ivanović (28. jul 2017): Ja se neću baviti spekulacijama i upirati prstom levo i desno, ali moram da kažem da ja nemam nikakav posao, nikakvim se privrednim aktivnostima ne bavim, pogotovo ne nelegalnim aktivnostima. Nemam ništa što bi moglo da ukazuje da bi ovako nešto moglo da mi se dogodi. Nemam ličnih neprijatelja. Imam sudski postupak koji se vodi protiv mene. U tom postupku su Albanci koji su pozvani da svedoče protiv mene zapravo svedočili u moju korist. Ja imam samo jednu stvar koja se nekome ne sviđa, a to je moje bavljenje politikom. Moji stavovi očito nekome ne prijaju. Ono što će me dalje terati na razmišljanje i što će me terati da istražujem jeste gde sam i kome stao na žulj, kako bi se kolokvijalno reklo ili kome sam zašao u interes, na koji način ugrožavam nečiji interes. To u svakom slučaju nisu legalni interesi, to je apsolutno nelegalno.

Do danas nije otkriveno ko je palio automobile i stranačke prostorije. Prvi dokument u kome se pominju mogući počinioci i nalogodavci paljenja automobile Ivanoviću je optužnica Prištine.

U optužnici se navodi da je u paljenju Ivanovićevog automobila 2017. učestvovao sada optuženi Marko Rošić. Rošić je iz Mitrovice, sin policajca, a navodi se da je bio deo organizovane kriminalne grupe i sumnja se da je svojim džipom pratio kretanje Olivera Ivanovića. Cedulju na kojoj je bio napisan broj registracije pronašao je Ivanovićev brat među stvarima koje su kod njega bile na dan ubistva. Kako se navodi, Ivanovićev brat je izjavio da mu je ta cedulja postala važna kada je primetio da ga isto vozilo prati. 

Rošić je u pritvoru od novembra 2018. godine, a i istrazi je negirao da je deo organizovane kriminalne grupe, kao i da ima ikakve veze sa paljenjem Ivanovićevog automobila.

Prema tom dokumentu deo organizovane grupe na čelu sa Milanom Radoičićem i Zvonkom Veselinovićem bili su i visoko pozicionirani policajci sa severa Kosova koji su prikrivali istrage u koje su bili umešani članovi grupe.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Znam da je raspolagao imenima tri lica i da je ta imena sa tim ceduljicama predao od nadležnih ljudi u Beogradu do nadležnih i kosovskih i EULEX institucija na Kosovu. Da se na toj ceduljici nalaze imena tri lica, tri momka iz Mitrovice. 

Na sam dan ubistva, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, Beograd najavljuje istragu. Još tog dana novinari Insajdera imali su informacije o tome da je Oliver Ivanović dostavio Beogradu na koga sumnja kada su u pitanju napadi na njega, između ostalog i paljenje automobila.

Insajder (16. januar 2018. godine): Da li je tačno da vam je Oliver Ivanović slao SMS poruku kada mu je zapaljen automobil, da vam je pomenuo na koga sumnja, da li je to tačno i da li u ovom trenutku možete da nam kažete da li je povezano?

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: Nije, ne, imam ja to sve sačuvano. Inače, ja sam ga video posle zapaljenog automobila, došao je kod mene i razgovarao sam o tome sa njim i rekao sam da ću na svaki način da uradim sve što  mogu, sve što mogu da se otkrije ko je to uradio. Ako mogu da vas zamolim da te priče „moje pokojne baba Višnje“, izneo je sumnju na nekoga, da odete, k’o boga vas molim, otiđite u policiju, pa recite izneo je sumnje. Ne budu li ih pronašli ovi iz Kosovske policije, mi ćemo ih pronaći. Pronaćićemo ih i odgovaraće. Pa ćete možda biti u pravu da su ti palili automobil, a možda i nećete biti u pravu.

Pravni vakum i činjenica da sever Kosova zapravo ne kontroliše niko – odgovarao je samo pojedincima koji su se bavili kriminalom. Četiri opštine na severu već dvadeset godina kontrolišu razni lokalni moćnici. Od 1999. godine, nakon povlačenja srpske  vojske i policije, formalnu nadležnost nad celim Kosovom preuzima međunarodna zajednica koja je, kako pokazuju činjenice, nemo posmatrala sve što se dešavalo. Dok Beograd formalno nije imao nikakvu nadležnost, Priština se nije mešala u ono što se dešava na severu Kosova.

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanovića: Moguće da su mnoge od tih stvari zbog kojih mi želimo da neko odgovara učinili Albanci. Ali je sasvim sigurno da nisu sve. Ako neko može da se plaši Albanaca, ima neko pravo da se plaši i Srba. Uopšte nisam iznenađen što nijedno od tih dela, ne samo na Oliverovu štetu, koliko je bombi, paljevina, pucnjava bilo na severu Kosova…Pa ko je za to odgovarao? Niko.

Ista situacija je kada je u pitanju i ubistvo Olivera Ivanovića. I posle podizanja optužnice mnoga ključna pitanja i dalje su bez odgovora.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Očekivao sam da će se uz nešto malo truda vrlo brzo doći do istine i da će se otkriti i izvršioci, pretpostavljam i nalogodavci nakon toga.

I pored optužnice tužilastva u Prištini za sada nije poznato ko je ispalio šest hitaca u Olivera Ivanovića. Ubijen je 16. januara 2018. godine, oko osam ujutru, u centru Kosovske Mitrovice, ispred svoje kancelarije. Ispostavilo se da očevidaca nije bilo. Baš tada nisu radile ni kamere.

Od stana do kancelarije u koju je svakodnevno išao Oliver Ivanović ima desetak minuta hoda. I tog jutra trebalo je da stigne nešto posle osam sati. Na samoj kapiji ispred ulaza u zgradu kancelarije je ubijen. Obdukcija je pokazala, sa šest hitaca, četiri u leđa. 

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Ja sam bio u stanu u kome sam živeo dole u Mitrovici i pozvao me je prijatelj i u telefonskom razgovoru jedva je izustio da je pucano na Olivera. Kako sam se spakovao, istrčao, upalio kola, koja su tu u blizini bila i ludački vozio kroz centar grada da bih otišao ka Oliverovoj kancelariji. Došao sam tamo, međutim, tamo sam već na samoj raskrsnici video žutu policijsku traku. Tada sam već počeo da razmišljam o najcrnjem.

U kancelariji je bila samo sekretarica Silvana Arsović, a na ulici, prema dosadašnjoj istrazi nije bilo nikoga, iako je bio radni dan i vreme kada se uobičajeno ide na posao.

Ksenija Božović, SDP Olivera Ivanovića: Ovo je političko i to dobro organizovano ubistvo koje se desilo Oliveru Ivanoviću u sred bela dana, u 8:10 u najprometnijoj ulici u centru grada. Da neko u 8:10 sačeka, ubije Olivera Ivanovića i da niko to nije video.

Olivera Ivanovića kako leži na ulici ugledala je komšinica. U blizini su bila dvojica policajaca koji su tvrdili da ništa nisu ni videli, ni čuli, osim vriska komšinice. Nisu obezbedili lice mesta jer su, kako navode, mislili da je imao infarkt.

Ksenija Božović, SDP Olivera Ivanovića: Kad sam videla čaure onda sam ih pozvala i rekla šta su ove čaure ovde. Verujte, on je došao, prišao, pogledao one čaure i rekao ko zna od kad je to tu. Ja sam ga samo pogledala, nisam imala snage da komentarišem sa njim.

Dejan Vasić, advokat policajca Dragiše Markovića: Oni su stajali možda nekih dvadesetak metara od mesta ubistva. Kada su oni našli Olivera, nije bilo krvi, on je mislio da je njega udario infarkt, da mu je pozlilo. Tek se kasnije pokazalo, kad je telo prebačeno u bolnicu, da je on ustvari izrešetan.

Insajder: Ovako logički kada se razmišlja, sa šest metaka neko, da li je moguće da se ne vidi? Kako je moguće da se ne vidi šest metaka?

Vasić: Ne znam.

Insajder: Prosto deluje zbunjujuće. 

Vasić: Ne znam, ali ja u tom smislu verujem svom branjeniku da je to bilo tako. To će verovatno moći da kaže i ova žena koja je radila u stranci kod Olivera Ivanovića da li je to tako bilo. Ali koliko ja znam, tu na trotoaru nije bilo tragova krvi.

Tu dvojicu policajaca, Dragišu Markovića i Žarka Jovanovića, u međuvremenu je tužilastvo iz Prištine optužilo za odavanje službene tajne i manipulisanje dokazima. Jovanović je, kako se navodi, jednu od čaura sa lica mesta stavio u džep i otišao. Zanimljivo je da Jovanović ne osporava da je uzimao čauru, ali tvrdi da je vratio na zemlju. Prema optužnici, Dragiša Marković je sa lica mesta telefonirao nekome iz MUP-a Srbije, ali nije utvrđeno kome jer, kako se navodi u optužnici, srpski Telekom nije obezbedio taj podatak. Beograd tvrdi da je dostavljeno sve što je tražilo tužilaštvo iz Pristine. Advokat Dragiše Markovića tvrdi da u optužnici nista nije tačno i da je Marković zvao samo Hitnu pomoć.

Dejan Vasić, advokat policajca Dragiše Markovića: Dragiša je pozvao Hitnu pomoć, Hitna je došla u nekom roku od dva tri pet minuta oni su njega uneli, a Dragiša je sa asfalata, trotoara, gde je bilo, ispostaviće se, Oliverovo telo, uzeo njegov novčanik koji mu je ispao. I on je taj novčanik dao ovima iz Hitne pomoći da ponesu zajedno sa njim. I to je sve što je uradio.  

Mesto ubistva obezbeđeno je tek dvadesetak minuta kasnije, kada je i počeo uviđaj. Glavni istražitelj bio je, po optužnici, Nedeljko Spasojević. On je godinu dana proveo u pritvoru u istrazi ubistva Olivera Ivanovića, da bi krajem 2019. godine bio optužen za pomaganje počiniocima tog ubistva. I dalje je u pritvoru. Šef operative za sever Kosovske policije, po etničkom ključu iz Briselskog sporazuma, od 2013. je -  Željko Bojić. Njega tužilaštvo sada sumnjiči kao člana organizovane kriminalne grupe i navode da je u bekstvu.

Nenad Radosavljević, vlasnik TV Mir i lider Inicijative Narodna pravda: Policija koja na Severu Kosova deluje, bez obzira što je ona Kosovska policija, u svakom slučaju ta Kosovska policija, kako je zovu, ona je na jedan specifičan način u briselskim razgovorima definisana u horizontalnoj hijerarhiji, vezana za Prištinu. S druge strane, ta policija u bilo kom smislu ona je odgovorna Beogradu. Pre će uvek da posluša ono što se kaže iz Beograda, ako dođe do teških trenutaka, pre će da posluša Beograd nego što će da posluša Prištinu.

Istragu su u prva dva meseca vodila dva tužioca iz Mitrovice, Srbin i Albanac, kao što su i među istražiteljima i Srbi i Albanci.

Sve ključno za istragu, prema analizi novinara Insajdera, dešava se u prvim satima nakon ubistva. Tada je, između ostalog, iz kancelarije SDP odnet risiver na kome je trebalo da su snimici svega što se dešava ispred zgrade. Zna se da je bar jedna kamera bila usmerena na sam ulaz.

U tom periodu pokupljeni su snimci sa bezbednosnih kamera u blizini mesta ubistva i u gradu. Do danas nije jasno ko je prvi došao do snimaka jer i Beograd i Priština tvrde da su im ovi drugi dostavili montirane verzije.

Iz optužnice kosovskog tužilaštva jasno je da nema krunskog dokaza - snimka samog ubistva Olivera Ivanovića. Do danas je nepoznato kako je moguće da kamera na prostorijama SDP koja je snimala ulaz ispred koga je Ivanović ubijen nije radila.

Ksenija Božović, SDP Olivera Ivanovića: U tih dva sata jedne tuge i bola za izgubljenim prijateljem i saradnikom, vi imate istražnu jedinicu policije koja vam stoji iznad glave satima i tera vas da idete u kancelariju stranke da im date resiver sa naših kamera. Ja sam rekla ne, sa mnom će ući advokati. Ući će Vlajić i Pantović i u njihovom prisustvu ću vam ja dati daj uređaj koji vi tražite.  

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanovića: Oni su to uzeli i odneli u Prištinu, odnosno gde god. Posle smo čuli razne stvari, šta je od toga istina, ja ne znam.

Insajder: Vi ste tražili tada na licu mesta da pogledate šta se nalazi na snimcima?

Vlajić: Mi smo tražili, međutim, verujte da je to jednostavno bilo nemoguće, niti su policajci to dozvolili, niti su dužni, oni su hteli odmah da idu, uviđaj je završen i oni su to odneli.

Kosovsko tužilaštvo ne navodi ko je isključio kamere, ali tvrdi da je sekretarica Silvana Arsović kamere uključila neposredno nakon ubistva. Nekoliko puta je saslušavana, a onda i optužena. U optuznici se navodi da je sarađivala usko sa osumnjičenima koji su bili u koordinaciji za ubistvo Olivera Ivanovića, ali ne i da je deo kriminalne grupe.

Oliverovi saradnici u taj deo optužnice najteže mogu da poveruju, jer kako kažu, Silvana je bila Oliverov najbliži saradnik. Nije im uverljivo ni to da kamere nisu radile. 

Ksenija Božović, SDP Olivera Ivanovića: Prvo Oliver je bio tu i nikad ne bi dozvolio da kamere ne rade 12 dana. Zašto bi postojale kamere, posebno jer je on bio čovek koji je bio precizan i koji je voleo organizaciju, njegov radni dan je započinjao da uđe da pije kafu i da uključi te kamere, na svom kompjuteru. Mi sad imamo izveštaj da naše kamere nisu radile, od 4.1. do 16.1. i proradile 10 minuta po ubistvu. Možete da zamislite vi taj scenario.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Te čuvene kamere koje se pominju, kamere koje su bile postavljene na Oliverovom objektu, njih je četiri, kao i sve ostale kamere kojima je pokriven, ali svaki kvadratni metar severnog dela Mitrovice. Ne kažem da je u južnom delu drugačije, ali za severni znam. I zašto, da li je neko ko je trebao da uradi, da li je pregledao snimke sa tih kamera, jer se na njima moglo mnogo toga jasno videti.

Snimci kamera su tokom dve godine istraga Beograda i Prištine, umesto pomoć, u dokazivanju bili predmet sporenja. Da Beograd ima deo snimaka bilo je jasno na godišnjicu ubistva, kada su u beogradskom tabloidu Srpski telegraf objavljene dve fotografie sa bezbednosnih kamera stranke, moguće nakon što su uključene. Na tim fotografijama vide se Oliverova sektretarica i policajci koji su se prvi zatekli na licu mesta, sada optuženi Žarko Jovanović i Dragiša Marković. Vidi se i Oliver Ivanović koji leži na pločniku. Vlasti Beogradu tvrde da su im iz Prištine dostavljeni samo montirani snimci.

Istu tvrdnju iznosi i I Priština. U optužnici se, kroz iskaz jednog svedoka pod zaštitom, iznosi sumnja da su im predati snimci sa kojih su uklonjeni tragovi. Dokazi bi tek trebalo da budu predstavljeni na suđenju koje bi, posle odlaganja i, po svemu sudeći, ne značajne izmene optužnice, trebalo da počnje u februaru.

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanovića: Ovaj slučaj mogu dokazati svedoci, insajderi, zaštićeni svedoci, kamere i možda još nešto te vrste. Drugo ne.

Prema navodima optužnice Oliver Ivanović ubijen je iz automobila Opel Astra sa zatamnjenim staklima bez registarskih tablica. Advokati su imali pristup dokaznom materijalu tužilaštva. Jedan od njih, Mahmut Halimi, izjavio je da postoji snimak ubistva sa okolnih kamera, ali da se vidi samo Opel Astra, koja usporava, Oliver koji pada, ali ne i ubice.

Tužilaštvo iz Prištine u optužnici direktno povezuje glavnog istražitelja u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, Nedeljka Spasojevića, sa automobilom za koji navode da je korišćeno za ubistvo. Kako se navodi, viđen je dan ranije kako to isto vozilo sprovodi do Severne Mitrovice u pratnji policijskog vozila, a na sam dan ubistva olakšao je i osigurao kretanje Opel Astre. Spasojević je u svojoj odbrani pred tužiocem sve negirao.

Do danas je nepoznato i ko je poslednji vlasnik Opel Astre. Beograd, po svemu sudeći, smatra da je Opel Astra podmetnuti trag.

Vladimir Rebić, direktor srpske policije, RTS (18. januar 2018): Mi u ovom trenutku posedujemo određene informacije o vlasniku tog vozila, odnosno načinu prodaje tog vozila.

RTS: Mediji su spekulisali da to vozilo pripada jednom Srbinu iz Austrije koji je davno preminuo. Da li to možete da nam potvrdite?

Rebić: Te informacije su tačne, te informacije smo i dobili od austrijske policije putem putem međunarodne policijske saradnje. Naravno, to vozilo je kasnije više puta prodato i mi i mi pokušavamo da saznamo ko je fizičko lice zadnji kupac tog vozila.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (03. jul 2019): Kako je u tom profesionalnom ubistvu, koji su Srbi navodno izveli, ostavljen broj šasije koje ukazuje da je vozilo dovezeno na KiM iz centralne Srbije, a prethodno uvezeno iz Austrije? Pa to može da se ustanovi posle dva sata. Ili je to neko hteo da podmetne dokaze lažno?

U tekstu optužnice se pitanje poslednjeg vlasnika ne pominje. U međuvremenu Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu odgovorilo je na pitanje Insajdera u vezi sa Opel Astrom, vozilom koje je najverovatnije korišćeno u ubistvu Olivera Ivanovića. Vozilo je pripadalo srpskom državljaninu koji je duže vreme živeo u Austriji i poslednji put je registrovano u toj državi 2011. godine. Posle smrti vlasnika, član njegove porodice, prema navodima Tužilaštva, ovo vozilo radi prodaje 2016. predaje auto-placu u Srbiji. 

Odgovor Tužilaštva za organizovani kriminal: Proverama je utvrđeno da je vozilo predato auto-placu krajem maja 2016. godine i da je prodato, 10 do 15 dana kasnije. Od momenta saznanja za mogućnost da je ovo vozilo korišćeno za izvršenje ubistva, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, policija neprekidno pokušava da utvrdi identitet kupca. Potragu otežava činjenica da o kupoprodaji ovog vozila, koje nije ocarinjeno, niti registrovano u Repbulici Srbiji, nije sačinjena nikakva dokumentacija, putem koje bi se mogao identifikovati kupac.

Tužilaštvo u Beogradu navodi da je za istragu problem i činjenica da da je kupoprodaja izvršena više od godinu i po pre izvršenja krivičnog dela.

Iz svega ovoga jasno je da nije utvrđeno ko je vozilo kupio i koliko puta je od tada menjan vlasnik.

Specijalno tužilaštvo u Beogradu otvorilo je predistražni postupak odmah nakon ubistva Olivara Ivanovića. Istovremeno na Kosovu predistražne radnje prvo je vodilo lokalno tužilaštvo u Mitrovici, da bi Specijalno tuzilastvo u Prištini preuzelo istragu u martu 2018. godine. Dok se tužilaštvo u Beogradu vrlo retko oglašavalo, tužilac Sile Hodža i pre podizanja optuznice javno je, govoreći o istrazi za ubistvo Ivanovića, govorio i o organizovanom kriminalu na severu Kosova.

Sile Hodža, kosovski tužilac (16. oktobar 2019): Znate da Specijalno tužilaštvo vodi istragu i za ubistvo Olivera Ivanovića, ali takođe znate da u Severnoj Mitrovici postoje dobro organizovane kriminalne grupe koje predvodi Milan Radoičić sa svojom kriminalnom grupom. Kriminalna organizovana grupa je i ranije delovala i njen šef je bio, na osnovu spisa, Zvonko Veselinović, a u međuvremenu Milan Radoičić je takoreći preuzeo tu ulogu za severni deo.

Beograd sve vreme optužuje Prištinu za pokušaj kriminalizacije celog severa i da istragu ubistva Ivanovića koriste da preuzmu sever. 

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, TV Happy (19. februar 2018): Cela akcija koju su vodili po pitanju Olivera Ivanovića i posle toga, je usmerena samo na otimanje severa Srbima, na otimanje Severa.

Posle dve godine istrage, Tužilaštvo u Prištine podiglo je optužnicu u kojoj se navodi:

„Tokom faze istraga i prikupljanja materijalnih dokaza za slučaj ubistva Olivera Ivanovića smatramo da je ubistvo izvršeno iz političkih motiva i od stane kriminalne grupe organizovane i rukovođene od Milana Radoičića”

Radoičić nije zvanično optužen, jer prema zakonima koji se primenjuju na Kosovu ne može biti optužen dok ne bude zvanično saslušan.

23. novembra 2018. po nalogu Specijalnog tužilaštva Kosova jedinice ROSU u rano jutro počinju hapšenje osmnjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića. Milana Radoičića ne nalaze u kući. Sumnjalo se da su mu dobre veze sa tadašnjom kosovskom Vladom pomogle da izbegne hapšenje, dok je kosovski premijer Haradinaj rekao samo da akcija policije nema veze sa politikom, da su mediji preneli da je Radoičić dan ranije bio na sastanku u Beogradu, a da Kosovska policija nije ni imala informaciju da se vratio na Kosovo.

U trenutku kada javnost ne zna gde je Radoičić, ispostavilo se da ga je MUP Srbije saslušao i to 26. novembra 2018. na nepoznatoj lokaciji po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal Srbije. Poznato je samo da je prema navodima srpskih zvaničnika tada prošao poligraf. Radoičić i zvaničnici u Beogradu tvrdili su i da ROSU nije hteo da ga uhapsi, nego da ga ubije. 

U pisanoj izjavi medijima, u trenutku kad se ne zna gde se nalazi, Radoičić tvrdi da nisu došli da ga hapse.

Milan Radoičić, pisana izjava za medije (25. novembar 2018): Došli su kod mene u stan, gde živim sa ženom i malom decom, sa armijom do zuba naoružanih ljudi, sa samo jednim ciljem - da me ubiju. I za to sam dobio jasne dokaze.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (03. jul 2019): Milan Radoičić nit je cvećka, ali Milan Radoičić sa sigurnošću, sa svim što smo dobili od MUP-a i BIA, ni na koji način nije učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića. I to potvrđeno kroz različite metode ispitivanja, proveravanja i praćenja pomenutog gospodina.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM (28. novembar 2018): Poligrafsko testiranje nije sudski dokaz, ali nedvosmisleno govori da li je neko kriv ili nije, a Milan Radoičić je prošao poligraf i nije kriv, niti odgovoran za ubistvo Olivera Ivanovića.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, RTS (26. novembar 2018): A inače ispitan je neformalno ne znam zašto su to krili, od kosovske policije još 21. februara ove godine. U Kosovskoj Mitrovici.

To da je Radoičić neformalno saslušan na Kosovu zvanično je potvrđeno u optužnici Prištinskog tužilaštva. To međutim za Tužilaštvo predstavlja još jedan od dokaza da je sam vrh policije Kosovske Mitrovice radio za Milana Radoičića.

U optužnici se navodi da je razgovor obavljen 22. februara 2018, da je susret organizovao Željko Bojić, šef kosovske policije na severu Kosova, ali ne u prostorijama policije, već u restoranu Grej čiji je vlasnik, kako se navodi, Milan Radoičić. Iz toga istražitelji zaključuju, da je Radoičić šef jer je odredio mesto sastanka i da mu Bojić polaže račune.

Iz optužnice Specijalnog tužilaštva Kosova: Na ovom sastanku okrivljeni nije ništa priznao što se tiče ubistva Olivera Ivanovića i žali se na okaljanje njegovog imena, i ne slaže se sa pretenzijama da su ubistvo izvršili Srbi, jer Oliver je bio šef čuvara mosta i tokom proterivanja Albanaca sa severa. Takođe okrivljeni Milan tvrdi da pozitivne promene na severu kao što je sloboda kretanja, ukidanje barikada i učešće Srba na izborima su njegove zasluge, i možda ovo nekome smeta.

Optužnica Prištine ubistvo Olivera Ivanovića predstavlja kao rezutat delovanja kriminalne grupe na severu Kosova koja je osnovana 2011. i počinila niz krivičnih dela, a kojom je rukovodio Zvonko Veselinović, a onda i Milan Radoičić. Za obojicom je sud u Prištini naložio raspisivanje međunarodnih poternica. Za Radoičićem zbog ubistva Olivera Ivanovića i organizovanog kriminala, za Zvonkom Veselinovićem zbog organizovanog kriminala. Informacije o kriminalu i vezama između pojedinaca sa srpske i albanske strane prikupljao je i Oliver Ivanović.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Saznajem kasnije da je obilazio i mnoge strukture, mnoge ovlašćene subjekte, ovlašćena lica, nadležna, da razmišlja i o svim tim stvarima, na sve je to upozoravao. Iz nekih detalja se može utvrditi da je vodio i svoje privatne istrage, da ih nazovem privatnim istraga u neformalnom smislu da je pokušavao da dođe do istine.

I tokom istrage tužilaštvo u Prištini mešalo je istragu za ubistvo Olivera Ivanovića sa istragom za organizovani kriminal koji sa tim ubistvom nije direktno povezan.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Mi doživljavamo danas, što malo zbunjuje javnost da se ubistvo Olivera i istraga koja se vodi istovremeno vezuje za te izvršioce, učesnike u tom postupku ili pomagače a da se u tom kontekstu govori i o organizovanom krimnalu.

Kao šefove kriminalne grupe Priština označava Zvonka Veselinovića o kome se govori još od 2011. i Milana Radoičića koji je u široj javnosti postao poznat tek nakon ubistva Olivera Ivanovića. Činjenica je da se obojici sudilo u Srbiji za različita krivična dela, ali nisu osuđeni. U serijalu Insajder „Patriotska pljačka“ objavljeno je da je UNMIK policija u istrazi od 2005. do 2007. došla do saznanja da su Zvonko Veselinović i albanski biznismen Mentor Bećiri, povezan sa vrhom organizovanog kriminala na Kosovu, organizovali nelegalni promet robe iz Srbije, pre svega nafte. 

2011. kada su se kosovski Srbi barikadama usprotivili albanskim carinicima na administrativnim prelazima, KFOR je Veselinovića označio kao organizatora barikada. Tada je zapaljen granični prelaz Jarinje, a tokom nereda stradao je pripadnik ROSU. Ranije istraživanje Insajdera pokazalo je da su u pozadini odbrane srpstva na barikadama, Veselinovićevi kamioni prokopavali alternativne puteve za šverc.

BIA u jednom izveštaju iz perioda nakon paljenja barikada 2011. navodi da su Veselinović i Radoičić sarađivali sa Ismetom Osmanijem u krijumčarenju droge, oružja i nafte iz Srbije.

Izveštaj BIA objavio je KRIK u aprilu 2019. godine.

Iz izveštaja BIA: U tom smislu raspolažemo saznanjima da je Veselinović u direktnoj vezi sa pripadnikom bivše OVK, kao i predvodnikom kriminalne organizacije koja je uključena u kanale organizovanog kriminala na prostoru Kosova i Metohije. 

Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je na dan ubistva Ivanovića pokrenulo predistražni postupak, od te faze nije odmaklo, niti se oglašava. U međuvremenu predstavnici vlasti iznosili su javno tvrdnje o tome ko stoji iza ubistva.  

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije (03. jul 2019): Mi imamo sve potkrepljeno fotografijama i pokušaćemo da dođemo do materijalnih dokaza. Istraga se nikada neće prekidati dok ne dođemo do ubica. Šta se dešava s osobom pod imenom Fljorim Ejupi, koji je iz Kosovske Mitrovice otišao put Tirane, do aerodroma Rinas. On je, inače, pod prismotrom u Nemačkoj. To je onaj koji je podmetnuo bombu pod autobus Niš-ekspresa. Zekaj je na dan ubistva bio u Kosovskoj Mitrovici. Mi mislimo da imamo. Pristina nema pojma. Oni nemaju.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Ništa ja iz tih priča koje su iznete na konferencijama za štampu nisam uspeo da shvatim. Pominje se jedno ime, pominje se drugo ime, koje je promenjeno, pominje se da se za tim licima traga. Sve se to pominje i to lice se onako stavlja u kontekst i Oliverovog ubistva. Kako, zašto, na koji način… Šta, da tražimo od nemačke obaveštajne službe da nas informiše? O detaljima toga? Ne znam zašto se sa tim uopšte na takav način izlazi u javnost.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM (19. decembar 2018): Svi tragovi, i želim da budem nedvosmisleno jasan, vezano za ubistvo Olivera Ivanovića, kojima u ovom trenutku raspolažu naši državni organi vode na južnu, albansku stranu. Priština godinu dana crta Radoičića kao krivca za to ubistvo, u tome učestvuje i deo medija i deo političara u Srbiji… Onda je čovek uzeo, došao, javio se našoj istrazi, dao iskaz na poligrafu.

Poslednjih godina Veselinović i Radoičić glavne poslove prebacili su na građevinu i izgradnju puteva u centralnoj Srbiji, uključujući najveće projekte koje finansira država.

Radoičić je boravio u Mitrovici, nije imao zvaničnu funkciju, ali se pojavljivao u prvim redovima na skupovima, pregovarao sa Haradinajem o podršci Srpske liste njegovoj vladi. O tome svedoče izjave, snimci i fotografije.

Ramuš Haradinaj, premijer Kosova, emisija „Slobodno srpski” (24. decembar 2017): Ja radim veoma dobro sa kolegama Srbima, na primer, sa zamenik premijera Daliborom Jeftićem, sa ministrima, Nenadom Rikalom, Teodosijevićem, radim sa gradonačelnikom Rakićem, radim i sa Slavkom Simićem… Radim i sa ljudima sa severa, Milan Radojčić, na primer, verujem da i on ima svoju ulogu i svi koji su…

Budimir Ničić, autor emisije „Slobodno srpski”: Ko je taj čovek?

Haradinaj: Neki sa Severa, koji je pitan za sve i ja pričam i sa njim.

U Prištini je od završetka rata, sa manjim prekidima, na vlasti takozvana ratna koalicija koju predstavljaju Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, ali i Kardi Veselji, nekadašnji šef tajne službe OVK ŠIK. 

Oni se godinama pominju u izveštajima stranih obaveštajnih službi i KFOR-a, i to kao sam vrh organizovanog kriminala na Kosovu, ali nikada nisu bili ni osumnjičeni u zvaničnim istragama.

Od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. počinju i sa prekidima traju pregovori Beograda i Prištine, koje predvode Hašim Tači i Aleksandar Vučić. Srpska lista koju je podržao zvanični Beograd od 2017. je deo kosovske Vlade Ramuša Haradinaja. Oliver Ivanović je opozicija svima. Otvoreno govori o ugrožavanju bezbednosti građana, kriminalu i protivi se jedinoj opciji koja je kao rešenje glasno izgovorena - podeli Kosova. 

Iako je Haradinaj rekao da razgovara sa Radoičićem, jer se on pita za sve kada su u pitanju Srbi na severu Kosova, predstavnici vlasti u Srbiji pokušavali su u jednom periodu da se ograde od Radoičića.

Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije (22. januar 2018): Čuo sam za njega u medijima. Nikada u životu ranije nisam čuo za tog čoveka.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, TV Happy (19. februar 2018): Gospodina Radoičića, nikada sa njim nisam razgovarao, možda je on bio na nekom sastanku gde sam bio, nikad telefonom nikada uživo , da znam da sa njim razgovaram.

Insajder (19. februar 2018): Kakva je uloga Milana Radoičića na Kosovu?

Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije:  To je pitanje za mene?

Insajder: Da.

Đurić: Iz vašeg pitanja stičem utisak da imate određena saznanja pošto znam da u delu javnosti postoje određene insinuacije vezano za ulogu i gospodina Radoičića i različitih drugih predstavnika Srba sa Kosova i Metohije i generalno postoji trend kriminalizacije Kosova i Metohije odnosno severa Kosova i Metohije.

Šest meseci nakon ubistva, Radoičić postaje potredsednik Srpske liste koju Beograd podržava, a vlast u Srbiji otvoreno staje u njegovu odbranu.

O ulozi Radoičića na severu govorio je i Oliver Ivanović u intervjuu BIRN-u 2017. ali je ta njegova izjava objavljena tek posle ubistva.

Oliver Ivanović za BIRN (oktobar 2017): Ono što mene posebno zabrinjava je da vlasti iz Srbije pominju taj centar moći, neformalni centar moći kao primer za nešto. Predsednik je pomenuo Milana Radoičića što mene zabrinjava iskreno rečeno, strašno me zabrinjava da on uzima njega kao primer borca za opstanak srpstva na Kosovu. To nemojte citirati, samo neka ostane na ovome, jer direktno mu dajem priliku da me… Ne, ne, ne neka ostane tu, zapamtite to, to ćete imati ime, to je taj kriminalac.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Na tom Severu imate čoveka, koji sedi u jednom svom kafiću i gde svi čelnici, sve ličnosti na odgovornim funkcijama u toku dana moraju doći u taj kafić da mu referišu kao donu, da mu referišu šta rade, kako rade ili da traže odobrenje za nešto što treba uraditi. To su neverovatne stvari. To jeste bio neformalni centar. Vi imate jedan mali grad koji, čija je udaljenost krajnjih tačaka neverovatno mala da biste to mogli nazvati gradom, mestom, selom, šta god. U tome imate jednog čoveka i taj čovek zna sve.

Dušan Milunović, SDP Olivera Ivanovića: Sećam se da je tada povukao ovako rukave i rekao bi ljudi, ja bih se s tim ljudima lako obračunao ali mi nismo to, mi predstavljamo nešto drugo, mi želimo da se bavimo normalnim stvarima. Je l’ hoćete da budemo isti kao neko ko preti, ucenjuje? Hajde da damo ljudim šansu da se bave normalnim stvarima, nemoguće da će ovaj strah doveka vladati.

Olivera Ivanovića proglasili su za izdajnika i saradnika Prištine 2013. kada su posle Briselskog sporazuma održani prvi izbori po novom kosovskom sistemu.

Tada se forimira i inicijativa Srpska od koje posle nastaje Srpska lista koja takođe učestvuje na izborima, ali za razliku od Oliverove inicijative ima podršku u Beogradu.

Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM 2012-2013 (30. septembar 2013): Ovo su izbori na kojima se glasa o tome da li hoćemo da obezbedimo državi Srbiji da nastavi da funkcioniše na prostoru Kosova i Metohije. Glasate ili za Srpsku ili protiv Srpske. Nema trećeg rešenja.

Čim je objavio kandidaturu za predsednika opštine Oliveru Ivanovicu prvo su zapaljene prostorije Građanske inicijative, a onda je nepoznati napadač upao u stan i napao njegovu ženu.

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanovića: Znao je i Beograd i Priština i međunarodna zajednica. Svi su znali ko je koliko u stanju da to otkrije to je drugo pitanje.

Na dan izbora 2013. godine grad je bio preplavljen parolama poput one „Stop šiptarskim izborima”. Otvaranje biračkih mesta je kasnilo, a predveče su nepoznate osobe sa fantomkama upale na birališta i porazbijale birački materijal.

Dušan Milunović, SDP Olivera Ivanovića: Ušli su ljudi sa fantomkama koji su uzeli kutije. Moram da budem iskren, niko od nas nije doživeo niti milimetar neke agresije, i bilo čega. Čak nisu ni komunicirali sa nama, ni reč nisam čuo od tih ljudi. Samo su uzeli kutije, neke su prosuli tu, neke su izbačene kroz prozor. 

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanovića: Nezapamćeni skandal. Počinioci nikada nisu otkriveni. Upali su maskirani ljudi na dva biračka mesta polupali sve kutije i isterali ljude iz učionica gde se glasalo, rasuli hiljade listića i stotine listića glasačkih po podu i ti izbori su poništeni.

Izbori u Mitrovici su ponovljeni i tesnu pobedu odneo je kandidat Srpske koji međutim nije želeo da se potpiše ispod grba Kosova, što je dovelo do rapisivanja novih izbora. U jeku te predizborne kampanje, 16. januara 2014. ispred kuće je ubijen odbornik Samostalne liberalne stranke u Skupštini Severna Mitrovica Dimitrije Janićijević, kum Olivera Ivanovića. I on je bio jedan od kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice.

Ubistvo Janićijevića nije rasvetljeno. Sada se pominje u optužnici kosovskog tužilaštva da je, prema navodima jednog svedoka, takođe počinila ista kriminalna gupa koja je ubila i Ivanovića, ali bez konkretnih podataka da li je ta tvrdnja dalje istražena.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Oliver je doživeo tu smrt veoma dramatično. Ne, mislim da se ne radi samo o svesti da je oduzet život njegovog kuma, nego šta je i tome možda i prethodilo. To je veoma doživeo, kažem vam, to ga je potreslo, iz korena ga je potreslo. Da bi, sa druge strane, vrlo brzo vratio se aktuelnoj priči oko kandidature i svih tih aktivnosti.

Međutim deset dana kasnije, 27. januara 2014, Oliver Ivanović uhapšen je pod sumnjom da je počinio ratni zločin. Istragu, a kasnije i suđenje, vodio je EULEX, međunarodna misija pod okriljem Evropske Unije.

Oliver Ivanović, NIN (29. maj 2014): Jedino što mi pada na pamet je da žele da me isključe iz javnog i političkog života?! Formalno, ovo mogu produžavati unedogled, ali se nadam da će biti dovoljno da ’propustim’ i kosovske parlamentarne izbore.

Reč je bila o istim optužbama koje je UNMIK proverevao i odbacio još 2002. godine. Dok su svi - od predstavnika međunarodne zajednice koji su u tim momentima bili na Kosovu, preko nevladinih organizacija i vlasti u Beogradu - tvrdili da je Ivanović nevin, prvostepena presuda bila je potpuno iznenađenje - 9 godina zatvora. Presuda je ukinuta 2016.

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanovića: Taj predmet se bližio jednom debaklu i brodolomu EULEX-ove misije, jer bi onda oni morali da odgovore kako su to četiri godine ili koliko već, vodili postupak protiv jednog nedužnog čoveka, kako su to 39 meseci držali u pritvoru nedužnog čoveka. Međutim, posle njegove smrti ta pitanja nema ko da postavi.

Tako je na kraju ostalo da Oliver Ivanović nije ni osuđen, ali ni oslobođen optužbi za ratni zločin. Ova hipoteka prati njegovo ime i danas, pa ga tako kandidat za premijera Kosova Aljbin Kurti naziva ratnim zločincem. Istovremeno, za jedne je ostao heroj, jer je bio jedan od prvih čuvara mosta na Ibru, odnosno odbrani severa Kosova od Albanaca još od 1999 godine. Za druge je bio izdajnik srpskih interesa.

Beljulj Bećaj, kosovski politikolog i analitičar: Mislim da je motiv likvidacije Olivera Ivanovića zapravo razlog koji treba da analiziramo svi, a ja mislim da je motiv usko povezan sa namerom da ostvari cilj koji zapravo stvara ono što je bilo suštinski - da ima istu distancu prema Beogradu i prema Prištini, ali uvažavajući potrebu da se iskaže autentičan identitet Srba koji bi hteli da žive na Kosovu, ali na ravnopravnim osnovama.

Odmah po puštanju iz pritvora Oliver Ivanović vratio se i u politički život. Odlučio je da se kandiduje na lokalnim izborima zakazanim za oktobar 2017. godine. Međutim 26. jula 2017. zapaljen je automobil njegovom najbližem saradniku Dragiši Miloviću, kandidatu SDP-a za gradonačelnika Zvečana. Dva dana kasnije, 28. jula, zapaljen je automobil Oliveru Ivanoviću. Policija je utvrdila je požar podmetnut, ali ne i ko su izvršioci. Kamere nisu snimile počinice.

Dragiša Milović, kandidat građanske koalicije za gradonačelnika Zvečana (28. jul 2017): Kao predsednik opštine Zvečan potpisao sam taj ugovor kao državnu tajnu i tada je rečeno da je to za bezbednost svih nas, naših građana. Nažalost, te noći kamere nisu radile. Treba sad ispitati ko isključuje te kamere.

Oliver Ivanović (28. jul 2017): Nisam ja baš bilo ko. Trebalo bi da razmisle kakva je politička poruka, kakav je politički efekat toga. Šta može da bude u oktobru, ako je sada ovako nešto? Ako u julu imamo ovakav incident, u oktobru će biti ubistava.

U oktobru 2017, Oliver Ivanović bio je glavna meta kampanje koja se vodila putem medija. Proglašen je od strane predstavnika vlasti u Beogradu izdajnikom srpskog jedinstva na Kosovu.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM (16. oktobar 2017): Srbima na Kosovu i Metohiji nije potrebno još godina i godina pljačkanja, razaranja, predaje srpskih nacionalnih i državnih interesa u ruke strancima i Albancima, što se sve dešavalo za vreme Demokratske stranke čiji je uzgred budi rečeno, podsetiću, Oliver Ivanović bio i državni sekretar.

Sve je kulminiralo spotom kojeg se danas svi odriču i tvrde da ne stoje iza istog, a koji je emitovan u oktobru 2017, uoči lokalnih izbora prvo na Televiziji Most, a onda i na nacionalnoj Televiziji Pink.

Spot emitovan na TV Most i TV Pink 16. oktobra 2017:

„Kakav je čovek Oliver Ivanović kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice. Svega nekoliko sati nakon što je izašao iz sedišta njegove stranke rođeni brat Igora Rajčića, kandidata sa Ivanovićeve izborne liste, brutalno je izbo nožem mladića Miloša Šćepanovića koji je potom preminuo. Oliver Ivanović nije zaplakao nad ovim ubistvom ali je zato umeo da petnaest dana plače za svojim folksfvagen pasatom. Da li je Ivanoviću član porodice folksfvagen važniji od života člana porodice Šćepanović. Da li želimo da ovakvi ljudi zastupaju interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Da li želimo da nas vode ljudi kojima je više stalo do svog automobila, nego do života svog sugrađanina. Nepošteni ljudi, koji su izdali naše poverenje. Ljudi koji imaju podršku Prištine. 22. oktobra ti biraš! Napravi pametan izbor!“ 

Nenad Radosavljević, vlasnik TV Mir i lider Inicijative Narodna pravda: Pazite, bivalo je ranije, znate da su sa severa Kosova stavljali one kape specifične, ćulavi, što mi kažemo, albanski, stavili su i Tadiću i mnogima drugima na raznim plakatima, protestnim transparentima… Ali ovo što je njemu izrečeno o njemu izrečeno u tom spotu, to je ništa strašnije nema. A pritom nema nikakve veze sa njim kao osobom.

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanović: Podneli smo krivičnu prijavu i privatnu krivičnu tužbu. Privatna tužba podneta je koliko znam protiv glavnog i odgovornog urednika TV Most a krivična prijava je podneta protiv nepoznatih lica koji su to mogli da naruče i plate.

Saopštenje TV Most (17. oktobar 2017): Televizija Most nije kreator spotova Srpske liste i ne preuzima odgovornost za sadržaj bilo kog predizbornog spota emitovanog u plaćenom terminu.

Izborna kampanja 2017. godine ostaće na severu Kosova upamćena po brutalnosti i napadima. U tom periodu Ivanovic upozorava na sve goru bezbednosnu situaciju. Na izborima je ubedljivo pobedila Srpska lista.

Oliver Ivanović (23. oktobar 2017): Srpska lista nije bila naš rival. Naš rival je bila i čitava Vlada Srbije, sa svim svojim potencijalima. Kada to uzmete u obzir, možda i nismo loše prošli.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: To je bila strahovita kampanja, to je bila kampanja koja se u isto vreme vodila pod strašnom presijom, pod strahom tog naroda. To je kampanja u kojoj pored tih lica, koja nazivaju sebe političarima, se tu pojavljuju i određena lica iz kriminalne sfere. To je atmosfera u kojoj je Oliver nastavio tu svoju priču.

Beljulj Bećaj, kosovski politikolog i analitičar: Trebamo tragati u pravcu politike i političara koji su hteli da Oliver Ivanović bude srpski Srbin, odnosno albanski Srbin. A zapravo on je hteo da bude kao i svaki normalan čovek, da ostane nezavistan od jednog i drugog. On je na neki način ne samo žrtva politike nego i kriminalaca i tajkuna koji su sarađivali možda u toj abnormanlnoj situaciji na jedan normalan način. Optužujući jedan drugog zapravo skrivaju pravu istinu.

Na severu Kosova se posle ubistva Olivera Ivanovića mnogo toga promenilo.

I u Ivanovićevom SDP-u 2019. došlo je do raskola. Struja na čelu sa Ksenijom Božović na izbore za kosovski parlament, izašla je sa Srpskom listom. Na lokalu su, kaže, ostali opozicija.

Ksenija Božović, SDP Olivera Ivanovića: Onda je preovladalo mišljenja većine da trebamo da stanemo na listi Srpska, da pokažemo jedinstvo na koje je i predsednik pozivao i da jednostavno i mi dokažemo da ne radimo ništa protiv državnih i nacionalnih interesa nego naprotiv.

Insajder: Ta lista je odgovorna suštinski, njima je išlo u prilog, onaj spot i cela priča oko umešanosti Radoičića. Kako se vi osećate kad danas morate da dokazujete da zastupate nacionalni interes tako što ćete da sarađujete sa tim ljudima makar i na tom nivou?

Ksenija Božović: Za mene je Srpska lista, kao što sam u kampanji rekla jeste Srpska lista Aleksandar Vučić i na takvoj listi sam ja izašla i sa Aleksandrom Vučićem predsednikom sam imala jedino razgovore. Sa nikim drugim.”

Dušan Milunović je nakon ubistva Olivera Ivanovića bio sledeći na spisku za odbornika SDP-a u Skupštini Severne Mitrovice. Mandat mu još nije verifikovao kosovski CIK. Javno je osudio bilo kakvu saradnju sa Srpskom listom. 

Dušan Milunović, SDP Olivera Ivanovića: Apsolutno tvrdim da je to pogrešan potez. Smatram u stvari da je pogrešan potez. Jel mi smo i te glasove koje smo imali bazirali na tome zato sto smo drugaciji, zato sto se bavimo nekim drugim stvarima. Zato što nas je narod podržavao i zbog pokojnog Olivera Ivanovića i zbog toga što smo dosledni u toj priči.

Poverenje građana u institucije - u Beogradu, u Prištini, međunarodnoj zajednici - nakon ubistva Ivanovića, još je manje.

Beljulj Bećaj, kosovski politikolog i analitičar: Posle 20 godina nije samo za Srbe na severu, nego i za većinu Albanaca na Kosovu, Kosovo je postala i ostala beznadežna država.

Miroslav Ivanović, brat Olivera Ivanovića, sudija u penziji: Ljudi su zabrinuti za kretanje dece, preispituju da li su i šta su uradili, da će se to nekome dopasti ili neće dopasti. Tako da u celom tom lancu imate jednu ozbiljnu paukovu mrežu, koja pokriva i stvara taj neki mrak iznad severa Kosova.

Advokat Nebojša Vlajić, prijatelj Olivera Ivanovića: Zaplašiti Olivera nije moguće. On je bio hrabar čovek koji je od svoje ideje i od svoga rada ne bi odustao nikada i možda je i to jedan od razloga koji ga je odveo u smrt.

I pored svega što se dogodilo – nije prekinuto stvaranje atmosfere straha i podela ni u Srbiji, ni na severu Kosova. Posledice ponovo mogu biti tragične.

Ubica Olivera Ivanovića nije otkriven. Da li je optužnica Prištine potkrepljena dokazima biće jasnije tokom samog sudskog postupka. Očekuje se i da Beograd obelodani dokaze za svoje tvrdnje o ovom slučaju.

Ipak, šta god da pokažu dokazi Beograda ili Prištine, ostaje upozorenje – svaka kampanja protv bilo kog pojedinca može biti iskorišćena za zločin. Može je iskoristiti bilo ko, i to lako, kada se pojedincu javno nacrta meta.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.