Jezik

sr

en

Predlog za smanjenje izbornog praga: Više demokratije ili više fingiranja demokratije (VIDEO)

Od početka prošle godine, od kada sednice parlamenta bojkotuje deo opozicije koji je najavio i bojkot izbora, evidentni su potezi vladajuće stranke da deo opozicije vrati u parlament i obezbedi izlazak na izbore. Zakoni više ne ulaze u Skupštinu po hitnom postupku, nema ni objedinjenih rasprava sa stotinama istovetnih amandmana, održana je rasprava o Kosovu, a raspravljalo se i o zakonima Lige socijaldemokrata Vojvodine o Vojvodini…

Došlo je i do sastanaka o izbornim uslovima. Međutim, među brojnim temama koje su pominjane o jednoj nije bilo reči – o smanjenju izbornog praga za ulazak u parlament sa dosadašnjih pet na tri odsto.

Pomenute izmene, nešto više od tri meseca pred izbore, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Postoje dva razloga za to. Jedan je što ćemo imati preslikano mnogo reprezentativnije javno mnjenje i što je najvažnije vratiće se život u parlament. Biće ga mnogo manje na ulicama, biće ga mnogo više u parlamentu. I treća stvar koja je stranački orijentisana uprkos svemu tome što ćemo imati manje funkcionera, manje odbornika, manje poslanika nateraće nas da radimo i da razumemo da ne možemo da imamo vlast sa 40 posto već da moramo da imamo 45, 46, 47 posto da bismo mogli da imamo apsolutnu većinu“ , rekao je predsednik Vučić.

Kako je naveo, u Srbiji su s time saglasni svi osim članova SNS.

Uprkos ovoj izjavi, saglasnost nije tako jednoglasna, a mnogi su i iznenađeni. Među njima je i Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju koji je za N1 rekao da to pitanje nije bilo pominjano tokom međustranačkog dijaloga kome je posredovao.

„Izbori su na proleće i to je velika promena za izborni sistem. Ta promena bi došla prilično blizu izbora, zato postavljam pitanje zašto je ta ideja sada pokrenuta“, naveo je Bilčik.

Iako bi ovo značilo mnogo lakši ulazak u parlament za male i opozicione stranke, stav onih koji su najavili bojkot izbora nije se promenio, a izražena je i sumnja u istinske namere koje stoje iza najavljene promene.

„Zar zaista mislite da će neko da smanji cenzus da bi se povećala demokratija i da bi neke stranke ušle u parlament. Ajde da se ne igramo time svi znamo o čemu se radi“, naveo je Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, jedne od članica Saveza za Srbiju.

Po oceni Sande Rašković Ivić iz Narodne stranke (SzS) izbore treba bojkotovati jer vlast najavom smanjenja izbornog praga pokazuje da može da radi šta god im je volja.

„Naravno da je ovo želja Aleksandra Vučića da pravu opoziciju zameni kontrolisanom, takozvanom privatnom opozicijom“, navodi Rašković Ivić.

Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu kao cilj ove izmene vidi nastojanje da se u parlament uvede još neko mimo SNS i socijalista.

„Potpuno je besmisleno tvrditi da Vučić time želi da pomogne opoziciji. Da želi da pomogne opoziciji ušao bi u pregovore ozbiljnije i ispunio veći deo zahteva koje opozicija traži već godinama“, ocenio je Spasojević za Al Džaziru.

Osim motiva sporno je i vreme promene zakona. Tanja Fajon, predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju upozorava da su radikalne promene izbornih pravila tako blizu izbora su veoma opasna taktika.

Inicijator ideje o promeni zakona Aleksandar Vučić u tome ne vidi ništa sporno. Kako je rekao, uoči izbora nije dozvoljeno povisiti cenzus i time otežati političkim protivnicima ulazak u parlament, ali je normalno snižavanjem izbornog praka olakšati prelazak cenzusa.

I u vlasti i u opoziciji ima i onih koji podržavaju predlog ne dovodeći u pitanje motive ili tajming.

Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije smatra predlog dobrim jer „ima puno novih lica koja zaslužuju da budu u parlamentu“, dok bi za ministra Rasima Ljajića (SDPS) snižavanje cenzusa doprinelo uozbiljavanju stranaka koje bi počele da više vode računa o kandidatima.

Uprkos nastojanjima predsednika da uveri javnost da iza predloga stoje dobre namere i pokušaj veće demokratizacije parlamenta, činjenica je da dolazi do najave promene cenzusa, a da brojna pitanja o ravnopravnosti izbornih uslova ostaju bez odgovora.

„Izbegnuto je da se otvori diskusija o izmenama pravila za određivanje visine i načina raspodele budžetskih sredstava za finansiranje izborne kampanje, o gonjenju krivičnih dela u vezi sa podmićivanjem birača i nezakonitim finansiranjem stranaka, kao i o uvođenju ograničenja za aktivnosti državnih organa tokom izborne kampanje radi sprečavanja zloupotreba“, saopštila je Transparentnost Srbija.

Zvaničan predlog za promenu izbornog zakona još nije stigao u Skupštinu, ali sastav parlamenta ne ostavlja mesta sumnji da će ukoliko bude dostavljen biti i usvojen – bez obzira što nije bilo javne rasprave, i što se to čini u poslednji čas. Taj podatak, možda više od visine cenzusa, govori o stepenu demokratije u Srbiji.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.