Jezik

sr

en

Posle istraživanja Insajdera država odustaje od puta preko parcela prodatih Al Dahri

Memorandum za izradu planske dokumentacije za izgradnju autoputa Beograd- Zrenjanin, koji je danas potpisan u nadležnom Ministarstvu, prvi je dokument kojim je država zvanično odustala od izgradnje do sada planirane brze saobraćajnice. Tvrdnje da se odustalo od izgradnje brze saobraćajnice nadležni su počeli da iznose tek nakon što je u serijalu Insajdera „Prodaja” objavljeno  da je država Al Dahri iz UAE zajedno sa imovinom PKB-a prodala i one parcele koje su u trenutku prodaje, prema važećem planu, predviđene za izgradnju brze saobraćajnice do Zrenjanina. Da je država sprovela plan koji je već usvojila, to bi značilo da mora da otkupljuje po tržinim cenama ono što je prodala Al Dahri. 

Potpisivanje Memoranduma o izradi dokumentacije za projekat auto-puta Beograd-Zrenjanin i Zrenjanin-Novi Sad Foto: MInistarstvo građevinarstva
Potpisivanje Memoranduma o izradi dokumentacije za projekat auto-puta Beograd-Zrenjanin i Zrenjanin-Novi Sad Foto: MInistarstvo građevinarstva

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović potpisala je danas Memorandum o razumevanju i izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju auto-puta Beograd (Borča) – Zrenjanin – Novi Sad, sa kineskom kompanijom Čajna Šandong Internešnal.

Prilikom potpisivanja Memoranduma predstavljena je i mapa novog idejnog rešenja, ovoga puta za autoput.

Mapa koju je danas predstavilo Ministarstvo građevinarstva
Mapa koju je danas predstavilo Ministarstvo građevinarstva

Iz ove mape je jasno da država pokušava na sve načine da, obilaznom trasom, izbegne da novi autoput ide preko parcela koje su prodate Al Dahri u oktobru 2018. i tako ublaži štetu nastalu zbog očiglednog propusta prilikom prodaje imovine PKB-a. Najvećim delom će to i uspeti.

Međutim, osim što se postavlja pitanje da li i koliko izbegavanje deonica prodatih Al Dahri povećava cenu budućeg autoputa, ostaje sporna jedna deonica.

Poređenjem parcela koje su prodate Al Dahri sa mapom novog idejnog rešenja, najveći problem će biti deonica od Borče do Glogonja, gde bi država i dalje mogla doći u situaciju da otkupljuje ono što je prodala 2018. 

Parcele prodate Al Dahri
Parcele prodate Al Dahri

Ukoliko država ipak bude prinuđena da od Al Dahre otkupljuje zemljište, iste parcele će morati da otkupljuje po tržišnoj vrednosti, po višestruko većim cenama od one po kojoj je zemljište prodala.

Oko novog autoputa poznato je…

Prema onome što je danas objavljeno, ukupna dužina autoputa će biti 113 kilometara i to 58 kilometara od petlje Borča do krajnje tačke na obilaznici oko Zrenjanina, a od Zrenjanina do Novog Sada - 45 kilometara. Procenjena vrednost izgadnje oba autoputa je oko 600 miliona evra. Kako je saopšteno, reč je o izgadnji autoput u obliku ćiriličnog slova P, koje će činiti već izgrađeni autoput Beograd – Novi Sad i deonice Borča – Zrenjanin i Zrenjanin – Novi Sad.

Da li će država ipak uspeti da izbegne sve prodate parcele i koliko je propust države poskupeo izgradnju autoputa biće jasno tek kada budu završeni precizni planovi, što je nadležna ministarka Mihajlović najavila u toku godine.

Ublažavanje štete, izbegavanje odgovornosti

Na osnovu zvanične dokumentacije objavljene u serijalu Insajdera „Prodaja” u januaru 2019, jasno je da je Republika Srbija mesecima pre prodaje zemljišta PKB-a kompaniji Al Dahra, planirala proširenje Zrenjaninskog puta odnosno izgradnju brze saobraćajnice od Beograda do Zrenjanina.

Prema analizi Insajdera, najmanje 27 parcela koje su prodate Al Dahri nalaze se odmah pored zrenjaninskog puta i obuhvaćene su Prostornim planom Ministarstva građevinarstva za izgradnju brze saobraćajnice Beograd-Zrenjanin. Taj plan je prošao javni uvid u aprilu 2018, pet meseci pre prodaje imovine PKB-a. 

Na osnovu tog plana, a neposredno nakon prodaje imovine PKB-a, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodina sprovela je tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju brze saobraćajnice do Zrenjanina. U tenderskoj dokumentaciji se navodilo i to da je „projektant obavezan da se pridržava rešenja iz Prostornog plana Ministarstva građevinarstva.

Tek nakon što je u serijalu Insajdera „Prodaja” objavljeno da je država Al Dahri prodala zemljište PKB-a, koje je prema važećem planu bilo predviđeno za proširenje postojećeg puta i izgradnju brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin, nadležni su počeli da tvrde da se od tog plana odustalo i da će se umesto brze saobraćajnice graditi autoput.

Na pitanja novinara Insajdera kojom će trasom ići autoput, nadležni su tvrdili da plan i dalje nije poznat.  

Ministarka Mihajlović je još u februaru 2019. tvrdila da neće ići preko parcela koje su prodate Al Dahri, iako ni tada, pa ni danas trasa nije poznata.  

„Ne mogu da kažem otprilike, ja nisam takav genije kao vi. Ja zaista ne znam kuda će ići autoput i postoje stručnjaci koji se time bave“, navela je ministarka građevinarstva.

Samo nekoliko dana kasnije, premijerka Ane Brnabić je ponovila da trasa još nije poznata, ali i da, suprotno tvrdnji ministarke Mihajlović, još nije doneta ni konačna odluka da li će biti građen auto-put ili brza saobraćajnica.

„Finalna trasa još nije određena, na tome se radi i prerano je donositi zaključke", rekla je Brnabić.

Na pitanje novinara Insajdera kako onda bilo ko može da tvrdi da država neće otkupljivati parcele koje je nedavno prodala Al Dahri, Brnabić je odgovorila „videćete u budućnosti“.

Niko međutim nije odgovorio na pitanje ko je odgovoran što predstavnici nadležnih institucija nisu vodili računa o tome koje je zemljište trebalo da bude izuzeto prilikom prodaje nekadašnje imovine PKB-a, odnosno za to što će građani morati da plate propust države, bilo za otkup parcela od Al Dahre ili za eventualno zaobilaženje tog zemljišta, izgradnjom duže, a samim tim i skuplje trase.

Privatizaciju imovine PKB-a realizovalo je Ministarstvo privrede u saradnji sa Gradom Beogradom kao vlasnikom PKB-a, a na osnovu zaključaka Vlade Srbije. Plan izgradnje brze saobraćajnice, kao i nova ideja izgradnje autoputa, u nadležnosti je Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prodaja

Privatizacija PKB-a trebalo je da podrazumeva oporavak propalog kombinata, ali je sprovedena tako da je samo prodata imovina nekada najvećeg poljoprivrednog kombinata.

Kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je kroz privatizaciju imovine PKB-a postala vlasnik 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta Beograda po ceni od 4.700 evra po hektaru. Privatizacija je sprovedena odlukama, sporazumima i zaključcima koje su donosili predstavnici vlasti od 2009. godine do danas, uprkos tome što je prodaja poljoprivrednog zemljišta zabranjena zakonima Srbije.  

Istraživanje novinara Insajdera o tome šta je sve bilo sporno prilikom privatizacije imovine PKB-a objavljeno je u januaru 2019. godine u serijalu „Prodaja”.  

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.