Jezik

sr

en

Uticaj Sinoda SPC na Bogoslovski fakultet: Ugrožavanje autonomije Univerziteta koje mora imati epilog (VIDEO)

Ima li mesta za uticaj Srpske pravoslavne crkve na Bogoslovski fakultet, koji je po zakonu samostalan? Jedan akt kaže da ima, a drugi, viši, da nema. Postojanje ove sive zone obelodanjeno je nakon što je najviše telo SPC naredilo smenu dva predavača na Fakultetu. Iako se u rešavanje problema uključio i Univerzitet, izvesno je da ćemo rasplet ove važne teme čekati neko vreme.

Sinod, najviše telo Srpske pravoslavne crkve, daje blagoslov za upis studenata i izbor nastavnika na Bogoslovskom fakultetu. Tu mogućnost mu da daje Statut fakulteta, ali statut Univerziteta tako nešto ne predviđa. Ova neusklađenost ugrožava autonomiju Univerziteta, na šta je prvi upozorio Odbor za visoko obrazovanje SANU.

„Dolazimo do otvaranja ključnog pitanja kako se dogodilo da takvo jedno grubo nesaglasje bude na delu i u funkciji, to je pitanje za Univerzitet u Beogradu i oni to moraju sada da reše",kaže za Insajder Vladica Cvetković, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU.

Da statuti nisu usaglašeni potvrdio je Odbor za statutarna pitanja Univerziteta. To mišljenje našlo se ove nedelje na dnevnom redu najvišeg tela Univerziteta, Senata.

„Mi smo se dogovorili da će se oformiti jedna radna grupa koja će se potruditi da se te neusaglašenosti prilagode tako da PBF može da izvršava tu svoju dvojnu ulogu koju ima", rekla je za Insajder Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu nakon sednice održane u sredu.

Iako je Bogoslovski fakultet još od 2004. ponovo deo Univerziteta u Beogradu, odakle je izbačen za vreme komunizma, pitanje da li Sinod SPC ugrožava autonomiju Fakulteta i Univerziteta pokrenuto je tek prethodnih meseci. I to nakon što je Sinod zatražilo od Bogoslovskog fakulteta smenu redovnog profesora i docenta.  

Ostali su nejasni i razlozi za zahtevanje smena dvojice predavača, što je otvorilo pitanje da li Sinod zloupotrebljava mogućnosti koju mu daje statut Fakulteta.

I episkop Maksim i docent Marko Vilotić bili su potpisnici javnog apela kojim se osporavala peticija kojom je zatražena revizija izučavanja Darvinove teorije u školama i na fakultetima. Vilotić je sekretar vladike Grigorija koji je javno kritikovao vlasti. Osim što je bio kritikovan zbog stavova o ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, Maksim je, kako je rekao u jednom intervjuu, jedini vladika koji namerno nije želeo da prisustvuje sastanku predstavnika Srpske pravoslavne crkve i predsednika Aleksandra Vučića o Kosovu.

Docent Marko Vilotić za Insajder navodi da je Sinod zvanično tražio njegovu smenu zbog proceduralnih nedostataka u vezi sa njegovim neplaćenim odsustvom.

„Postupajući po fakultetskom Pravilniku, Velikom crkvenom sudu sam u roku od 15 dana uputio žalbu sa detaljnim objašnjenjima i odgovorom na sinodsko obrazloženje. Do danas nikakvu povratnu informaciju nisam dobio", naveo je za Insajder docent Marko Vilotić.

Slične argumente za smenu Sinod je dao i u slučaju episkopa Maksima. I on osporava razloge za razrešenje, zbog čega se obratio Fakultetu.

„Molim članove Veća da shvate dimenzije ovakvog postupanja Sinoda koji nepravilnim tumačenjem univerzitetskih zakona i insinuiranjem nepravovernosti učenja jednog od nastavnika primorava Dekana da otpuštanjem istoga prekrši zakon", piše u dokumentu upućenom Fakultetu.

Razrešenje profesora i docenta tadašnji dekan Ignatije je u prvi mah potpisao, ali je potom povukao tu odluku i dao im odobrenje za neplaćeno odsustvo. Zato što nije izvršio naređenje, Sinod je zatražio i njegovu smenu. Sa funkcije se sam povukao.

Dekan Ignatije je na kraju podneo ostavku. I njegovo razrešenje je prethodno zahtevao Sinod SPC.

Niko iz Sinoda SPC nije odgovorio na pitanja Insajdera zbog čega su zahtevane smene predavača.

Međutim, u intervjuu za list Danas portparol SPC i član Sinoda episkop bački Irinej je naveo da je obrazloženje zahteva za smenama opširno, teološke prirode, da nije namenjeno javnosti i da najvećem delu javnosti ne bi bilo dovoljno shvatljivo.

Zbog činjenice da su episkop Maksim i docent Vilotić svojim stavovima odstupali od većine članova crkvene zajednice, zahtevi za smenama tumače se i kao odmazda. Ti zahtevi su i akademskoj zajednici pokazali da je neophodno jasno odrediti ulogu Sinoda u funkcionisanju Fakulteta.

„Mislim da je to jedan izuzetno važan zadatak koji prevazilazi akademske okvire, on predstavlja i zadatak od velikog društvenog značaja“, poručila je na sednici Senata rektorka.

Vladica Cvetković, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU napominje: „Mogu da kažem da je Sinod pravoslavne crkve veoma rešen da taj, tu kontrolu zadrži 10:12 u istom obimu, na istom nivou i tu ne vidim nikakvog odstupanja“.

Činjenica je da za statut fakulteta koji Odbori SANU i Univerziteta sada osporavaju ranije dato odobrenje. Kako je do toga došlo morala bi da objasni radna grupa čije je formiranje ove nedelje najavljeno. Senat Univerziteta još nije razmatrao konačan status dvojice predavača, koji je trenutno takav da su na neplaćenom odsustvu.

U celoj situaciji predstavnici akademske zajednice naglašavaju da nije posredi sukob sa Crkvom, već težnja da se očuva autonomija Univerziteta.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.