Jezik

sr

en

Insajder debata: Ekstremne desničarske organizacije su igračka vlasti (VIDEO)

Organizacije ekstremne desnice u Srbiji nisu ojačale, one su oduvek postojale, a pitanje je samo kome odgovara da ih ponovo aktivira i kada – saglasili su se sagovornici u Insajder debati.

Nacistički grafiti u Novom Sadu, polupani prozori na zgradi hrvatskog društva u Slankamenu, uvrede u Skupštini, fizički napad i izbacivanje aktivista za ljudska prava sa promocije knjige Vojislava Šešelja – samo neki su od događaja koji su se desili u poslednje vreme, a koji su u prvi plan ponovo vratili ekstremne desničarske organizacije.

Međutim, sociološkinja i političarka Vesna Pešić smatra da u Srbiji nije definisan politički sistem, niti se on, kako je ocenila, ikada konsolidovao na levu i desnu stranu.

„Mi smo oduvek imali samo desnicu otkako je došlo do slobode da se formiraju stranke, od pada Berlinskog zida. Nikad nismo imali nijednu levu stranku koja bi uopšte imala bilo kakav veći značaj”, rekla je Pešić i dodala da ona „ne zna nijednu levu stranku“.

Pešić, koja je devedestih godina bila predsednica Građanskog saveza, objašnjava da se u to vreme nije postavljalo pitanje da li si „levo ili desno“.

„Za mene su bila najveća pitanja rata i sukoba”, zaključila je ona.

Sa njenim stavom da ne postoji leva strana političkog spektra saglasio se direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov koji je ocenio da je sve što se dešava „simulacija“.

„Sad se formiraju ove ultra desne stranke, tu je Šešelj svakako, on i radikali će biti u parlamentu i izgledaće kao da je SNS centar u celoj toj priči, a zapravo oni su desnica. Kad imaš još desnije od njih onda će oni izgledati kao centar u odnosu na one koji su ekstremno desni“, naveo je Popov.

On smatra da je samo pitanje vremena kada će trenutna desnica „preći crtu pa više neće biti prihvatljiva ni po kojoj osnovi“.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava takođe smatra da ne postoji skala koja može da meri da li je neka stranka levo ili desno.

„Ono što je odredilo današnje postupanje čitave političke scene jeste rat i ekonomska podela kolača, ako ste deo određene vladajuće koalicije. Shodno tome, nema tu zapravo puno velike razlike među njima”, rekao je Milosavljević. 

Kako je ocenio, desničarski pokreti i takva organizovanja vuku korene iz ratova.

„Čitav taj spektar ekstremističkih organizacija nastao je s tim što se ‘rat vratio kući’. Nasilje iz ratova je instrumentalizovano za neke druge političke povode”, ocenio je on.

„U Srbiji niko ne smatra da je bilo genocida u Srebrenici, naš zadatak je da činjenice prevodimo“

U godini u kojoj se obeležava 25 godina od genocida u Srebrenici, haški osuđenik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj je u Opštini Stari grad održao je promociju svoje knjige koja genocid negira.

Pre promocije aktivisti nevladinih organizacija želeli su da prisutnima podele Dosije o zločinima nad Hrvatima u Vojvodini. Tada su ih napali simpatizeri i članovi radikala.

Nedavno su radikali i u Skupštini kreirali incident, a na meti im se našla ministarka Zorana Mihajlović. Ipak, za to poslanici neće biti kažnjeni, jer je predsedavajući povukao opomene i to na sugestiju šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića.

„Šešeljevi učenici su se presvukli u evropsko odelo i na taj način stvaraju sebi imidž evropejaca i dobijaju podršku u inostranstvu za ono što rade ili dobijaju blaže ukore za ono što loše rade. Oni ne mogu da izađu iz svoje kože, sve ovo što radi Šešelj je ono što bi oni uradili da nisu obukli ta evropska odela, jer su to bivši radikali“, ocenio je direktor Centra za regionalizam.

Negiranje genocida u Srebrenici nije novost, smatra sociološkinja Vesna Pešić.

„Da bilo gde izađemo u Srbiji na ulici da pitamo, u Srbiji niko ne misli da je bio genocid u Srebrenici, niti je to Skupština prihvatila, bila je jedna rezolucija koja nije prihvatila da stoji da je to bio genocid, nego da to bude strašan zločin, ali ne i genocid”, navela je Pešić i dodala da je važno istaknuti da „ne postoji genocidni narod“.

„Ni nemački narod nije genocidan narod. Ovde je reč o presudama haškog tribunala gde su određeni srpski generali sudskom presudom presuđeno je da su vršili genocid kad je reč o Srebrenici“, podsetila je Pešić.

Marko Milosavljević smatra da je pitanje Srebrenice jedna vrsta „kolektivne traume“ i da postoji fabrika dezinformacija koja ima za cilj da se „sudske činjenice stave na stranu“.

„Sistem obrazovanja ne podstiče kritičko promišljanje, ne upoznaje ljude s užasima koji su odredili kako izgleda čitav ovaj region, ne samo Srbija. Pod tim uslovima direktna posledica jeste ovo stanje koje imamo danas. Naš zadatak je da se činjenice prevode, gubitak je da se izgubi nasleđe antiratnog pokreta koji ovde ipak postoji”, ocenio je Milosavljević.

Popov je dodao da je svako individualno odgovoran za ono što je činio.

„Mi smo svedoci revizije kompletno istorije novijeg doba, ali i one ranije istorije”, zaključio je on.

„Najdobitnija kombinacija je igrati na kartu nacionalizma i populizma”

Goran Davidović, nekadašnji vođa zabranjene organizacije Nacionalni stroj, prošle nedelje vratio se u Srbiju i to kao slobodan čovek. Protiv Davidovića, poznatog pod nadimkom Firer, u Srbiji se godinama sudilo zbog izazivanja rasne verske i nacionalne mržnje tokom protesta „Stop fašizmu” 2007 godine.

„Ta šaka neonacista je izabrala Novi Sad da pokaže kako ‘niste vi baš toliko tolerantni kao što hoćete se prikažete’. Odgovor građana je bio drugačiji. Oko 5000 ljudi se ipak odazvalo na naš poziv da kaže ne nećemo dozvoliti da neonacistička čizma maršira ulicama Novog Sada i sprečili smo ih. Bilo je 15 krvavih glava, posle toga su oni i pohapšeni”, podsetio je Popov koji je bio jedan

Komentarišući Davidovićevo vraćanje u Srbiju, Mišu Vacica i formiranje Srpske desnice, Popov kaže da su se oni zapravo „vratili kući”.

„To je politika devedesetih godina, podsticao se nacionalizam, na nacionalizmu i populizmu se plivalo i to nas je dovelo do ovde dokle smo danas stigli. Ranijih godina se to radilo u rukavicama zbog obzira prema Evropi, sad kada je Evropa na dugom štapu, sada se skidaju maske i razotkriva se da je ovde najdobitnija kombinacija zapravo igrati na kartu nacionalizma i populizma”, ocenio je Popov.

Međutim, on smatra da danas nisu ojačale ekstremističke grupe, već da su oduvek postojale, a da je samo pitanje kada će ih upotrebiti.

„Ništa se ovde spontano ne dešava, nego neko komanduje s tim grupama i organizuje ih. Nekad su one vidljive i prave ekscese, a nekad se pretvaraju u političku opciju koja će jednog dana možda i čak na ovim izborima ući u Skupštinu“, dodaje Popov.

Marko Milosavljević je rekao da je tačno mišljenje koje vlada u javnosti, a to je da je tačno da su mladi više podložni ekstremističkim idejama, ali da je zabluda da nisu svi.

„Ono što je potrebno ovom društvu jeste da se ukaže na to da su Davidović i ostali posledice nekažnjivosti“, smatra on.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov dodao je da ga ne plaši povratak Davidovića u javnosti, već da ga plaši „društvena zagađenost“.

„Nas ne zagađuje samo smog, nego nas pritiska jedna teška društvena atmosfera u kojoj je moguće da se ovakve stvari dešavaju nekažnjeno i u kojoj to čak nailazi na blagu podršku vladajuće garniture“, zaključio je Popov.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.