Jezik

sr

en

Koliko je uspešna prodaja Komercijalne banke (VIDEO)

Jedna od vesti nedelje je da je Komercijalna banka prodata Novoj ljubljanskoj banci. Ta prodaja potvrdila je ono što je Insajder otkrio pre godinu dana - zbog štetnih ugovora građani su pre prodaje morali da plate više od 250 miliona evra stranim finansijskim institucijama koje su bile suvlasnici banke. Osim odgovonosti onih koji su u ime države sklapali ovakve ugovore na kraju ostaje pitanje – da li je i koliko ceo ovaj posao zaista dobar za Srbiju.

Država je, da bi uopšte mogla da proda banku, EBRD-iju i ostalim finansijskim institucijama iz budžeta morala da isplati više od 250 miliona evra. Ova takozvana Put opcija, kako je otkrio Insajder, predviđena je ugovorom koji je u ime države 2009. potpisao tadašnji ministar Mlađan Dinkić. Njime je stranim partnerima garantovano da će država prilikom privatizacije njihove udele kupiti po ranije ugovorenoj ceni. Dakle, zbog toga je iz budžeta plaćeno više od 250 miliona evra, a Komercijalna banka prodata za 387,02 miliona evra. Imajući sve ovo u vidu, pitali smo predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako se uopšte može govoriti o uspešnoj prodaji.

“Bio je pravi trenutak, onaj ko je procenjivao pametno je procenio momenat i za put opciju i za prodaju banke” , ocenio je Vučić.

Od prodaje Komercijalne banke, prema optimističnim procenama, u budžet Srbije slićiće oko 450 miliona evra. Ipak, iz istog tog budžeta bilo je izdataka za Komercijalnu banku.

Profesor ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za Insajdera kaže da se u tržišnoj privrede ne može eksplicitno govoriti o dobroj ili lošoj ceni.

“Moramo se podsetiti činjenice da je oktobra meseca 2012. EBRD i drugi akcijonari uplatili u budžet države srije 100 miliona evra. tada je država da bi zadržala istu strukturu vlasništva takođe uplatila 100 miliona. Sada smo put opciju platili 250 i kada to saberete to vam dođe 350 miliona i da računamo ovih 370, 380 ili 450 svejedno, neka svako proceni i oni koji su prodavali i građani Srbije da li je to dobra transakcija”, ističe Savić.

Obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD-jem 2006. kada je ova finansijska institucija sa 70 milona evra ušla u vlasničku strukturu banke. Prema tom ugovoru, prodaja banke je planirana u narednih 3-5 godina. Privatizaciju, međutim, odlaže svetska ekonomska kriza 2008, a već naredne EBRD i jos nekoliko međunarodnih finansijskih organizacija dokapitalizuje Komercijalnu banku. Uz ugovore o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.

“Platili smo put opciju 250 miliona posle užasno teških pregovora sa EVRD-ijem, svađa, bezboj stvari” , rekao je Vučić.

Pre samo godinu dana predsednik Aleksandar Vučić, je posle susreta sa predsednikom EBRD-ja Sumom Čakrbartijem u Davosu, rekao da su postojale „određene nesuglasice ranije sa EBRD-em“, oko prodaje banke, i da se nada da će „put opcija“ biti izbegnuta.

To se nije dogodilo ali prema rečima stručnjaka nije se ni moglo izbeći.

“Oni su sebe zaštitili tako da ako država da proda banku je procenjeno na 250 miliona. Dakle država Srbija je tada mogla da to prihvati ili ne prihvati. Kada smo prihvatili mi više nemamo kud”, kaže profesor Savić.

Do danas nije postavljeno pitanje odgovornosti tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića. I to nije jedino sporno pitanje u poslovanju Komercijalne banke. Upravo su sumnje u brojne zloupotrebe jedan od glavnih argumenata da se banka i privatizuje.

“Ja sam razmišljao o tome da je to možda trebalo da se zadrži ali drugi ljudi su rekli slušaj, upravljali smo agrobankom, upravljali smo privrednom bankom, kojom god bankom da smo upravljali uništili smo i tako na kraju ste vi, ja i svi drugi ljudi morali da platimo 400, 500 miliona evra” , rekao je predsednik Srbije odgovarajući na pitanja Insajdera.

U menadžmentu su do nedavno, pored predstavnika države Srbije, bili i predstavnici međunarodnih fondova, a pre svega EBRD-a. Uprkos tome što bi se očekivalo da je time unutrašnja kontrola poslovanja banke mnogo veća, dešavale su se brojne nepravilnosti. Kako je otkrio Insajder, kontrolom koju je sprovela Narodna banka Srbije jos 2014. otkrivena je sumnja da je rukovodstvo banke bilo umešano u pranje novca Darka Šarića. Taj zapisnik o izvršenoj kontroli dostavljen je i Tužilaštvu za organizovani. Ovim povodom se ništa nije desilo već 5 godina. To može da pokazuje ili da podaci koji su utvrđeni kontrolom nisu tačni ili da su pojedinci zaštićeni.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.