Jezik

sr

en

Novi pravac snabdevanja gasom: Jeste neophodan, ali ko ga je gradio i po kojoj ceni

Drugi pravac snabdevanja ruskim gasom, koji se sada zove Balkanski tok, Srbiji jeste potreban, ali je istovremeno i primer kako se pod paravanom međudržavnih sporazuma projekti realizuju u potpunoj tajnosti. Dok nadležni odbijaju da zvanično dostave informacije, istraživanje Insajdera pokazuje da je deonica kroz Srbiju plaćena daleko više od realne. Istovremeno su na višemilionskim poslovima kao pod-podizvođači Javnog preduzeća Srbijagas, bez tendera, angažovane povlašćene firme, koje poslednjih godina rade na svim većim projektima za državu. Tu su između ostalih firme koje su i ranije dobijale poslove od Srbijagasa bez tendera na izgradnji manjih distributivnih gasovoda, poput Millennium Team-a, ali se u posao na izgradnji deonice Turskog toka kroz Srbiju uvode i nove firme poput Inkopa u vlasništvu biznismena sa Severa Kosova Zvonka i Žarka Veslinovića i Milana Radoičića.

http://www.srbijagas.com: Gasovod
Foto: http://www.srbijagas.com / Gasovod

Deonica gasovoda kroz Srbiju realizovana je po Sporazumu između Srbije i Rusije potpisanom 2008. godine. Po tom sporazumu bila je planirana gradnja Južnog toka, a i nakon što se od tog projekta odustalo i nakon što je odlučeno da se umesto tog gradi Turski tok, Srbija je nastavila realizaciju po istim lošim uslovima utvrđenim još međudržavnim sporazumom.

Između ostalog, samo Srbija je zbog realizacije ovog projekta ispod svake cene, odmah nakon što je potpisan Sporazum, prodala većinski udeo nacionalne naftne kompanije sa svim prirodnim rezervama nafte i gasa u zemlji ruskom Gaspromu. Samo je Srbija pristala da ima manjinski udeo u deonici gasovoda na svojoj teritoriji. Samo je Srbija pristala na to da preduzeće zaduženo za gradnju gasovoda, a kasnije i za ubiranje prihoda od tranzitnih taksi, bude registrovano u ofšor zoni u Švajcarskoj. 

Ko je zapravo gradio gasovod

Za izgradnju gasovoda država je zadužila Javno preduzeće Srbijagas, koje sa ruskim Gaspromom još 2009. osniva preduzeće South Stream Serbia u Švajcarskoj u kojoj 49 odsto vlasništva ima Srbijagas, a 51 odsto Gasprom, kompanija u većinskom vlasništvu države Rusije. To preduzeće zatim osniva ćerku firmu South Stream doo u Srbiji. Država Srbija godinama je ulagala u izgradnju gasovoda, a onda je 2014. saopšteno da se od Južnog toka odustaje. Ruska strana je za to krivila Evropsku uniju, a iz Brisela su navodili da traže samo primenu evropskih standarda primene konkurencije. Nakon odluke ruske strane da gasovod gradi izmenjenom trasom, tako što je uključena i Turska, ćerka firma u Srbiji u januaru 2018. menja naziv u Gastrans. 

Firma Gastrans za izgradnju Turskog toka angažuje konzorcijum ruskih firmi koje predvodi firma “Infrastructure development and construction”, skraćeno IDC, koja je za te potrebe osnovana u Srbiji, a u vlasništvu je ruske firme “Sfera”. Nakon što su Gastrans i IDC potpisali ugovor o izgradnji Turskog toka kroz Srbiju, IDC kao podizvođače angažuje firme iz Italije, Francuske, Nemačke, Belgije, ali i Javno preduzeće Srbijagas. Srbijagas zatim angažuje domaće privatne firme kao svoje pod-podizvođače. 

Pod-pod izvođači Srbijagasa

Koje su sve firme angažovane na izgradnji gasovoda, po kojim kriterijumima, po kojim cenama - nikada nije zvanično saopšteno. Izgovor je to što se gasovod gradi po međudržavnom sporazumu koji praktično suspenduje sve domaće zakone, pa i Zakon o javnim nabavkama i Zakon o slobodnom pristupu informacijama. 

Dokumentacija do koje su došli novinari Insajdera pokazuje da su na izgradnji angažovane i domaće privatne firme koje inače rade na svim većim državnim projektima i koje su bliske vlasti, ali i one koje su bliske svakome ko dođe na vlast. 

Tako je Srbijagas između ostalog kao pod-podizvođače na izgradnji Turskog ili Balkanskog toka angažovao iste firme koje prethodnih godina angažuje na izgradnji mreže manjih distributivih gasovoda u zemlji, a kako je pokazalo istraživanje Insajdera, višemilionski poslovi dodeljivani su bez tendera i po uvećanim cenama. Među njima se ističu Millenium Team, Bobar Beška, DM Invest, Promont, Gas Invest. 

Pored ovih firmi, odlukom Srbijagasa, na izgradnji Turskog toka poslove su dobile i druge kompanije, koje poslednjih godina rade na nekim od važnih projekata za državu. Među njima su i firme Južna Bačka, KBV, Inkop, Karin Komerc MD.  

Ove firme angažovane su na poslovima poput zemljanih i građevinskih radova, pripreme terena, rekultivacije, transporta. Reč je o poslovima za koje je, da je raspisan tender, mogla da bude veća konkurencija, pa je moguća i niža cena. Detaljnije o tome za kakve su poslove angažovane na izgradnji Turskog, odnosno Balkanskog toka, od vrednosti ugovora, ali i o tome ko su vlasnici ovih firmi, kako su i na kojim sve ranije državnim poslovima agnažovane, čitajte u posebnoj temi.

Na informacije o preplaćenom gasovodu – tajac   

Izgradnja trase gasovoda kroz Srbiju od ukupno 403 km je, prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, ugovorena na oko milijardu i po evra. 

Srbija gotovo polovinu, oko 730 miliona evra, ulaže u manjoj meri iz kredita za koje je garantovala država budžetom, a najviše iz kredita koji bi trebalo da se vraćaju iz prihoda od tranzitnih taksi. Međutim, pošto se ceo projekat realizuje preko Javnog preduzeća Srbijagas, ako prihodi ne budu bili kao što se očekuje, moraće da ih vraća Srbijagas. A to znači da su velike šanse da će ponovo morati da ih vraćaju građani, koji su zaključkom Vlade Srbije iz aprila 2019. već jednom preuzeli 1,2 milijarde evra dugova Srbijagasa. 

Uprkos tome sve što se tiče izgradnje Turskog ili Balkanskog toka kroz Srbije drži se u tajnosti, uključujući i to po kojoj se ceni šta nabavlja. 

Prema istraživanju Insajdera, najveći pojedinačni trošak su cevi. Dokumentacija do koje su došli novinari Insajdera pokazuje da upravo ova stavka može da ukazuje na to da je cena izgradnje Turskog kroz Srbiju veća od realne. 

16. maja 2019. nemačka firma “Salzgitter” u zvaničnom dopisu Srbijagasu ponudila je neophodne cevi za 195 miliona evra. Prema specifikaciji troškova Gastrans, rusko-srpska firma cevi nabavlja od ruskih firmi, ali po dosta većoj ceni. Ukupna vrednost nabavke, prema tabeli specifikacije, iznosila je oko 580 miliona evra.

Na pitanja novinara Insajdera zbog čega su cevi plaćene po daleko većoj ceni od one koju je, na primer, ponudila nemačka firma, Srbijagas i Gastrans nisu odgovorili.

I ostali troškovi… 

Šta je koliko koštalo za pripremu, izgradnju gasovoda i prateće troškove delimično se vidi i u finansijskom izveštaju rusko-srpskog preduzeća Gastrans. Za sada je dostupan izveštaj za 2019. iz kog se vidi da je do kraja 2019. potrošeno ukupno više od 721 milion evra. Najviše za izgradnju samog gasovoda 647 miliona evra. Zanimljive su i sledeće stavke:  

  • Logo firme Gastrans je koštao 15.300 evra 

  • Za automobile na lizing izdvojeno je 522.800 hiljada evra 

  • Istražne radnje za potrebe izrade idejnog i glavnog projekta koštale su 7,7 miliona evra 

  • Jedna od većih stavki odnosi se na razminiranje i tehničko izviđanje i za taj posao plaćeno je 34 miliona evra 

Koliko je potrošeno u 2020. i da li je premašena ugovorena cena tek će biti objavljeno tokom naredne godine. Nasjpornije je to što se izgradnja deonice gasovoda u Srbiji odvijala u gotovo potpunoj tajnosti.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.