Jezik

sr

en

Svet 2020: Promene, protesti, virus, katastrofe…

Godina ratova, protesta, prirodnih katastrofa i političkih previranja - ukratko je opis 2020. koju smo ispratili neuobičajeno, bez organizovanih slavlja i pompe. Ostaće zabeležena pre svega kao godina pandemije koronavirusa od kojeg je do sada širom sveta preminulo gotovo dva miliona ljudi, koji je zaustavio ekonomiju, onemogućo putovanja i razdvojio ljude. Ipak, život nije stao, sukobi nisu zaustavljeni, izbora je bilo, kao i promena vlasti. 

Svet 2020: Promene, protesti, virus, katastrofe…
Svet 2020: Promene, protesti, virus, katastrofe…

Teška i neizvesna 2020. godina počela je eskalacijom višegodišnjih tenzija u odnosima Irana i SAD nakon ubistva jednog od najmoćnijih Iranaca, generala Kasema Solejmanija, u noći između 2. i 3. januara po naređenju američkog predsednika DonaldaTrampa. Solejmani je ubijen bespilotnom letelicom kod Bagdada, tri dana posle upada pripadnika proiranskih formacija u kompleks Ambasade SAD u Iraku. Na ubistvo Solejmanija Iran je odgovorio 8. januara raketnim napadima na dve baze u Iraku, kada je povređeno više od 100 američkih vojnika. Istog dana, iranska vojska je oborila ukrajinski avion na letu od Teherana ka Kijevu, što je priznala tri dana kasnije, navodeći da je vojnik za letelicumislio da je krstareća raketa. Poginulo je svih 176 putnika i članova posade.

Do novih tenzija ponovo je došlo krajem novembra zbog ubistva iranskog atomskog fizičara Mohsena Fahrizadeha, jednog od najzaslužnijih za razvoj iranskog nuklearnog programa, za čije je ubistvoTeheran optužio Izrael i SAD.

Rat u Nagorno-Karabahu

Neprijateljstva i tenzije u 2020. godini eskalirali su i u Nagorno-Karabahu, gde su krajem septembra izbili višenedeljni sukobi i zmeđu Jermenije i Azerbejdžana. Višedecenijski konflikt dve zemlje oko ove azerbejdžanske oblasti pod kontrolom jermenskih separatista doveo je do rata i najintenzivnijih sukoba od 1994. sa više hiljada ubijenih, uz optužbe međunarodnih organizacija da su obe strane počinile ratne zločine.

Posle tri neuspela pokušaja postizanja dogovora o humanitarnom primirju, Azerbejdžan i Jermenija su 9. novembra pod pokroviteljstvom Rusije potpisali sporazum kojim su okončani sukobi. Jermenija je mirovni sporazum prihvatila nakon što je vojska Azerbejdžana prodrla duboko u teritoriju Nagorno-Karabaha, posle čega je Baku povratio kontrolu nad delovima spornog regiona i okolnim teritorijama. Dok Azerbejdžan sporazum smatra pobedom, brojni Jermeni ga vide kao izdaju i na masovnim protestima traže ostavku vlade.

Teroristički napadi u Francuskoj

Tokom 2020. godine došlo je i do zaoštravanja odnosa Francuske i muslimanskog sveta nakon ubistva nastavnika Samuela Patija kome je 18-godišnji islamista čečenskog porekla odrubio glavu na periferiji Pariza u oktobru, kao i tri odvojena napada na Francuze u Nici, Avinjonu i Džedi.

Nastavnik Pati je ubijen jer je đacima na času o slobodi izražavanja pokazivao karikature muslimanskog proroka Muhameda iz časopisa Šarli ebdo. Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je na komemoraciji da Francuska kao zemlja demokratije i slobode izražavanja neće odustati od karikatura. Iako nije eksplicitno pomenuo karikature proroka Muhameda, Makronova izjava je izazvala veliko nezadovoljstvo u muslimanskim zemljama koje su organizovale demonstracije protiv njega i pozvale na bojkot francuskih proizvoda.

Antirasistički protesti u svetu

Smrt Afroamerikanca Džordža Flojda krajem maja u Sjedinjenim Američkim Državama, za čije ubistvo je optužen beli policajac, doveo je do antirasističkih demonstracija i nemira u toj zemlji, a potom su se pod parolom "Crni životi su važni" (Black Lives Matter) protesti solidarnosti proširili i gotovo čitavim svetom.

Flojd je umro 25. maja u Mineapolisu, posle intervencije belog policajca Dereka Čovina, koji je prema optužnici, prilikom hapšenja gotovo devet minuta držao koleno na Flojdovom vratu, uključujući dva minuta i 53 sekunde pošto je izgubio svest.

Eksplozija u Bejrutu

U avgust 2020. svet je potresla vest o eksploziji 2.750 tona amonijum - nitrata u Bejrutu, koja je potpuno razorila luku libanske prestonice, ostavljajući krater dubok 43 metra. Više od 300.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom, poginuloje najmanje 170 osoba, a više od 5.000 je povređeno. Materijalna šteta procenjena je na više od tri milijarde dolara.

Ovaj događaj doveo je do protesta građana Libana, već nezadovoljnih zbog ekonomske krize, koji su kulminirali sukobima sa policijom i padom Vlade.

Politička previranja

U godinu smo ušli sa Bregzitom, a sa njim i izašli iz 2020. Velika Britanija je 31. januara izašla iz Evropske unije, posle 47 godina provedenih u ovoj zajednici naroda. Prelazni period, određen do 31. decembra 2020, u kome je ostala deo jedinstvenog tržišta EU i carinske unije obeležen je višemesečnim iscrpljujućim pregovorima. Okončan je postizanjem sporazuma o trgovinskim odnosima posle 1. januara 2021. u poslednji čas i njegovim potpisivanjem 30. decembra.

Obe strane zadovoljne su sporazumom, prema kojem će se njihova trgovinska razmena od 900 milijardi dolara godišnje odvijati bez carina i kvota. Britanski parlament je poslednjeg dana 2020. godine ratifikovao sporazum dok vlade članica EU i Evropski parlament sporazum tek treba da odobre. Britancisu se na referendumu u junu 2016. izjasnili za izlazak iz EU, i tako postali prva članica koja je to učinila.

Izbori, promene, protesti…

Pandemija koronavirusa u svetu je gotovo onemogućila putovanja i na momente potpuno zaustavila privredu, ali su uprkos tome izbori u brojnim zemljama ipak održani.

Predsednički izbori u Belorusiji početkom avgusta doveli su do političke krize, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je dugogodišnji autoritarni predsednik Aleksandar Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni, najistaknutiji opozicionari su uhapšeni, a glavni rival Lukašenku Svetlana Tihanovska se nakon izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje.

Protesti građana ne jenjavaju ni posle četiri i po meseca, uprkos represiji nad demonstrantima. Od početka demonstracija u avgustu, najmanje četiri osobe su umrle ili na protestu ili posle hapšenja, a uhapšeno je više od 30.000 ljudi. Lukašenko, koji od jula 1994. čvrstom rukom vlada Belorusijom, ima podršku Rusije, a za podsticanje protesta optužuje zapadne zemlje. EU je uvela sankcije Lukašenku i desetinama odgovornih za izborne manipulacije i represiju nad protivnicima vlasti.

Nakon novembarskih izbora SAD su dobile novog predsednika pošto je dosadašnji predsednik i kandidat republikanaca Donald Tramp izgubio je od demokrate Džozefa Bajdena. Na izbore je izašlo rekordnih 155 miliona Amerikanaca, od kojih je dve trećine glasalo unapred ili putem pošte, te pobednik, kao retko kada, nije bio poznat u izbornoj noći. Ovi izbori ostaće upamćeni po Trampovom osporavanju rezultata od izborne noći, koji tvrdi da je pokraden, iako su sudovi odbacili više od 50 njegovih tužbi.

 

Kraj vladavine DPS-a u Crnoj Gori

Izbori su doveli i do promene vlasti i u regionu. Nakon 30 godina vladavine Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića u Crnoj Gori, tesnom većinom glasova na vlast su došle tri koalicije čije su okosnice Demokratski front, Demokratska Crna Gora i Građanski pokret URA, koje imaju 41 od 81 poslanika.

Izborni rezultat je u prvi plan izbacio do kampanje anonimnog univerzitetskog profesora Zdravka Krivokapića, bliskog Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koji je kao nosilac liste oko Demokratskog fronta, postao premijer. Jedna od prvih aktivnosti nove vladajuće većine bila je promena Zakona o slobodi veroispovesti čije usvajanje je izazvalo proteste građana i SPC što je i dovelo do pada Đukanovićevog DPS-a sa vlasti, ali i pogoršanja odnosa sa Srbijom.

Nova promena spornog zakona dovela je do novih protesta građana čime je Crna Gora godinu i počela i završila demonstracijama zbog Zakona o slobodi veroispovesti.

Lokalne izbore u Bosni i Hercegovini, održane 15. novembra, obeležio je poraz Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Banjaluci, čime je ova stranka posle više od 22 godine izgubila mesto prvog čoveka grada. Opozicioni kandidat Draško Stanivuković postao je novi gradonačelnik, a Dodik je u izbornoj noći zapretio Banjalučanima da će im biti isključeno grejanje i da grad više neće imati finansijsku pomoć entitetskih institucija. Dodikov SNSD je pretrpeo poraz i u Bijeljini, gde je pobedio opozicioni kandidat Ljubiša Petrović. Poraz Dodikovog SNSD u dva najveća grada Republike Srpske analitičari ocenjuju kao početak velikih političkih promena, odnosno kraja njegove 15-godišnje vladavine na nivou tog entiteta.

Neumoljiva priroda

Sezona uragana i ove godine odnela je brojne živote. Jedan od najačih ove godine, uragan Eta, tokom novembra ostavio je najmanje 150 mrtvih ili nestalih u Gvatemali. Ova zemlja je u Centralnoj Americi pretrpela najžeći udar uragana, pre no što je oslabio i vratio se nad Karipsko more gde je zapretio Kubi, Jamajci i Floridi.

Eta je ukupno ostavila skoro 180 mrtvih ili nestalih i hiljade žrtava u šest zemalja Centralne Amerike.

Na momente zastrašujuća 2020. godina ispraćena je potresnim scenama iz Hrvatske koju je ove godine potresla serija jakih zemljotresa, a najači se dogodio samo nekoliko dana pre ulaska u 2021. godinu.

U potresu jačine 6,2 stepeni po Rihteru, koji je 29. decembra pogodio područje Petrinje poginulo je najmanje sedam ljudi, na desetine je povređeno, a osim Petrinje, koja je gotovo razorena, materijalna šteta vidljiva je i u Sisku i Zagrebu.

Prethodno je Hrvatsku i u martu pogodio snažan zemljotres. U potresu jačine 5,5 stepeni po Rihteru koji je tada pogodio Zagreb i okolinu smrtno je stradala 15-godišnjakinja, a povređeno je 27 osoba, od kojih 17 teže. Oštećene su brojne stambene zgrade, kuće, bolnice, škole, muzeji, verski objekti, ali i automobili na koje su padali delovi fasada i krovova. Brojni građani su napustili domove, a mnogi su još u privremenim smeštajima.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.