Jezik

sr

en

Studentske poliklinike između plana i potreba

Studenti u sva četiri univerzitetska centra u Srbiji ostaće bez studentskih poliklinika ukoliko Vlada Srbije usvoji masterplan, odnosno Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite. Tako bi pred svoj stoti rođendan i studentska klinika u Beogradu prestala da postoji. Predlog plana podrazumeva spajanje zdravstevnih ustanova tako da se njihov broj za 15 godina smanji na svega jednu trećinu postojećih. Na javnoj raspravi je do 22. februara. Po svemu sudeći najviše zamerki će biti upravo na gašenje studentskih poliklinika. Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kaže za Insajder da veruje da ipak neće doći do gašenja Studentskih poliklinika jer bi to nanelo štetu studentima.

Studentska poliklinika u Beogradu Foto: Srđan Ilić
Studentska poliklinika u Beogradu Foto: Srđan Ilić

Ona napominje da je nakon sastanka predstavnika studenata i studentske poliklinike s predstavnicima Ministarstva zdravlja bilo “povoljnih rekacija” iz resornog ministarstva.

“Ja sam svoju podršku dala jer je tekovina studentskih poliklinika pozitivna i studenti imaju kvalitetnu zdravstvenu negu. Posle sastanka sa predstavnikom Ministarstva zdravlja i studenti, a verujem i studentska poliklinka, daće svoje komentare na nacrt. Reakcije su bile povoljne, ali kakav će konačan ishod biti to u ovom trenutku ne može niko da kaže”, kaže rektorka Univerziteta u Beogardu.

Ona dodaje da “ukoliko bi studentske poliklinike bile ukinute to bi naštetilo studentima, pogotovo onima koji su iz drugih mesta došli da studiraju”.

Značaj studentske poliklinike video se i tokom pandemije koronavirusa kada je sprečeno širenje virusa tako što su studenti izolovani i nisu se vratili u svoja mesta.  

“Tada su dominanatno zaštitili studente, ali i širenje zaraze na nacionalnom nivou”, podseća rektorka.

Rektorka kaže da će Univerzitet i studenti biti uporni i da veruje da samo neko nije sagledao situaciju iz svih uglova, te da studentske poliklinike na kraju neće biti ukinute.

“Zdravstevna zaštita je važan deo studentskog standarda, a standard je važan za uspešno studiranje. Ne možemo studentima otežavati već tešku situaciju u kojoj žive i kada nije epidemija”, kaže Popović.

Polovina studentske populacije studira u Beogradu, i to je prema procenama više od 100.000 studenata.

Na sastanku sa predstavnikom Ministarstva zravlja bili su predstavnici Omladinske mreže Srbije. Predsednik te organizacije Danilo Potparić rekao je da su dobili čvrsta uverenja da do gašenja studentske poliklinike neće doći i “da će se iznaći rešenje koje će biti prihvatljivo i za studente i za državu i za Studentsku polikliniku”.

Plan: Umesto studentske poliklinike svi studenti u dom zdravlja

Ukoliko bi bio usvojen Nacrt nove mreže zdravstevnih ustanova studenti bi bili prebačeni u dom zdravlja, i u Beogradu to bi bio Dom zdravlja Vračar. Ne zna se šta bi bilo sa zgradom u kojoj je klinika, ali ni sa studentima koji imaju izabranog lekara u svom rodnom gradu.

Stacionar studentske poliklinike trebalo bi da postane palijativni centar.

Postavlja se i pitanje finansiranja u tom slučaju jer se domovi zdravlja finansiraju iz lokalne samouprave pa bi teret velikog broja studenta po toj logici išao i na teret Opštine Vračar što nije baš logično, objašnja dr. Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje.

“Nejasno je zašto bi se ukidali Zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata. Studenti su velika grupa stanovništva, koja ima vrlo posebne potrebe. Gde bi bio izabrani lekar studenta iz Paraćina koji studira u Beogradu - u Paraćinu ili na Vračaru? S druge strane je i sve ono što studentska poliklinika radi, a što nije samo lečenje studenata nego i savetovališta među kojima je recimo savetovalište za HIV i za seksualno i reproduktivno zdravlje. Ko će to da preuzme? Službe po domovima zdravlja nisu pokazale tako dobre rezultate u proteklim godinama”, kaže Popović za Insajder.

Studentska poliklinika studentima omogućava redovne i sistematske preglede, ali ta ustanova radi i higijensko-epidemiološki nadzor studentskih domova, ima terenski rad, a brine i o stranim studentima.

Na opasnost da će studentska poliklinika biti ugašena ukoliko Ministartsvo zdravlja usvoji plan optimizacije mreže zdravstvenih ustanova prvi je upozorio Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost Koraci, koji godinama sarađuje sa Zavodom za zaštutu zdravlja studenata, odnosno studentskom poliklinikom. Ta organizacija pozvala je i na skup podrške studentskoj poliklinici 22. februara na dan kada se završava javna rasprava o planu optimizacije zdravstvenih ustanova u Srbiji.  

Kada se vest o mogućem gašenju klinike proširila reagovali su Beogradski centar za ljudska prava kao i Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, a onda i studenti koji su organizovali potpisivanje peticije.  

Podršku očuvanju rada studentske poliklinki uputilo je i 60 lekara iz Crne Gore jer su po toj klinici “ne samo Beograd nego i cela Srbija prepoznata u javnozdravstvenim i medicinskim krugovima širom sveta”.

Primedbe na predlog nove mreže zdravstevnih ustavova zaiteresovani mogu dostavljati Ministarstvu zdravlja do 22. februara kada se završava javna rasprava.   

“Nije u planu baš sve ni crno ni belo”

Dr. Dragoslav Popović navodi da je dosta dobrih predloga u vezi sa nacrtom nove mreže, ali da svakako studentske poliklinike ne bi trebalo ukidati.

Novim planom je predviđeno i ukidanje zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Novom Sadu i Nišu. Prema Popovićevom mišljenju “nije važno gde će ti ljudi da sede, važno je da izađu među radnike”.

“Pandemija je pokazala koliko je važno da postoji neko ko će pomoći da se organizujeme proces proizvodnje u uslovima pandemije te da se zaštite radnici, kako od infekcije tako i od svih drugih rizika na radnom mestu, povreda i zagađenja kojeg je sve više”, objašnjava Popović za Insajder.

S druge strane je činjenica da zdravstevni sistem u Srbiji suštinski nije reformisan od 70-tih godina, a i model finanasiranja je modifikovan iz modela uspostavljenog u 19. veku.

“Ako želimo ozbiljno da krenemo u reformu prvo što treba uraditi je promena mreže zdravstvenih ustanova. Za sve ove godine demografski, epidemiloski i komunikacijski je promenjena zemlja i nova mreža treba da se prilagodi tim promenama. Negde nam više ne treba pedijatrija, ali nam treba gerijatrija, na žalost. U nekim mestima je jako nizak  pristup specijalističkim  uslugama, to se pokazalo i u pandemiji kada je bio pritisak na kliničke centre. Mislim da je razumno promeniti mrežu da se ne ide iz svakog dela Srbije na lečenje u Beograd, već da usluge postanu dostpune bliže mestu stanovanja”, objašnjava Popović.

Za sada niko nema odgovor na pitanje zašto će ubuduće u Domovima zdravlja biti samo četiri specijalizacije - opšta praksa, pedijatrija, ginekologija i stomatologija. Ostali lekari će dolaziti određenim danima.  

Popović smatra da je važno da se sa promenama krene, da se prate rezultati, te da se na osnovu toga prilagodjava buduca mreža.

“Zavodi za plućne bolesti su formirani kada smo imali problem sa velikim brojem obolelih od tuberkuloze. Danas to nije više toliki problem. Koliko sam shvatio plan je da se dnevne bolnice transformišu u gerijatrijske centre, da se smanji broj bolničkih dana na račun povećanja ambulantnih usluga i dnevnih bolnica. To nisu ni pozitivne ni negativne stvari, jer će za sagledavanje da li to funkcioniše biti potrebno vreme”, kaže Popović.

Srbija, podseća, nema dovoljan droj lekara, a pogotovo lekara specijalista a za njihovo školovanje je potrebno mnogo više vremena nego za promenu mreže ustanova.

“Vi morate školovati osoblje, i naći načina da  privolite vrhunske lekare i sestre da odu u neko manje mesto da rade. A uz sve to, morate i promeniti  način finansiranja zdravstva jer sadašnji model nije održiv na dužu stazu. Promena mreže će biti test kako sistem finasiranja može da izdrži promene koje su neophodne”, napominje Popović.

Popović smatra da je neophodno sprovesti reformu zdravstvenog sistema i da bi najlošije bilo da se od celog posla odustane, zato što neki njegovi delovi nisu dobri.

Na onlajne okruglom stolu 10. februara iz Ministartsva zdravlja moglo se čuti da je cilj plana koji je sada u javnoj rasparavi da se u narednih 15 godina, kroz novu organizaciju zdravstvenog sistema, obezbedi poboljšanje kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i povećanje ekonomske efikasnosti zdravstvenog budžeta. Tako će ceo zdravstveni sistem biti podeljen na na šest regiona, uz Kosovo. Takva preraspodela trebalo bi da obezbedi brzo zbrinjavanje, a najveći deo zdravstanih usluga svakom građaninu bi trebalo da bude dostupno na najviše 60 minuta od mesta stanovanja.

Spajanjem zdrastvenih ustanova do 2035. njihov broj će se smanjiti s 313 na 117, a trebalo bi da ostane 110.000 zaposlenih.

Masterplan je pripremljen u okviru Drugog projekata razvoja zdravstva Srbije koji sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku stručnog tima međunarodnog konzorcijuma koji čine IBF iz Belgije, Delta Haus iz Hravtske i NALED iz Srbije.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.