Jezik

sr

en

Odbor za spoljne poslove usvojio amandmane o Krušiku, Jovanjici, Savamali; Dragojlović: Evropski parlament prvi put brani svog poslanika

Poslanici Evropskog parlamenta danas su u Odboru za spoljne poslove podržali kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji. U tim amadmanima koji su jutros usaglašeni, vlast u Srbiji se poziva da do kraja reši afere Krušik, Jovanjica, slučaj nasilnog noćnog rušenja u Savamali, kao i slučaj Telekoma Srbija. Podržan je i amandman kojim se originalni tekst Vladimira Bilčika dopunjuje oštrim ocenama izbornih uslova u Srbiji. Odbor za spoljne poslove podržao je i osudu napada na poslanicu Tanju Fajon i pozvao na nastavak međupartijskog dijaloga. Ovim amandamanima je ton osnovnog izveštaja koji je sačinio Bilčik znatno „poooštren“.

Zastave Srbije i EU
Zastave Srbije i EU

Poslanici su u Odboru za spoljne poslove usvojili 38 amandmana u obliku u kome su usaglašeni, kao i osnovnih 50 amandmana onako kako su predloženi.

Evroposlanici traže od Srbije da do kraja razreši afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, ali i da se „dođe do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu“,

“Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“.

I ovog puta u amandmanima se ponavlja poziv iz 2018. da se do kraja razreši slučaj nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala.

Dok se Savamala još jednom vratila u izveštaj Evropskog parlamenta, ovo je prvi put da ova institucija pominje i slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma.

Srbija se takođe poziva da poveća napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, „kako bi se rasformirale velike (kriminalne) organizacije sa međunarodnim opsegom“. Vlast se takođe poziva da istraži sve slučajeve o kojima je dobila informacije od uzbunjivača i istraži.

“Srbija deluje kao država sa posebnim potrebama”

Nataša Dragojlović, koordinatorka nacionalnog konventa o EU, kaže za Insajder da je ovakav izveštaj “sramota za Srbiju i pravni sistem”.

Nataša Dragojlović Foto: Medija centar
Nataša Dragojlović Foto: Medija centar

“Sramota je da Srbija deluje kao država sa posebnim potrebama kojoj je neko stalno sugeriše i govori šta da radi kako bi se ponašala u skladu sa principima demokratskih društava. Zato mi i insistiramo na vladavini prava. Jer da postoji vladavina prava rešavanje kriminala i korupcije bi bio rutinski posao onih koji su za to zaduženi - policija bi otkrivala i hapsila, tužilaštvo gonilo, a sudovi presuđivali. Tada ne bi trebalo neko da ih opominje. Pa zamislite samo da Evropska unija opominje sud u nekoj zemlji članici da okonča postupke. To što smo u ovakvoj situaciji teško da nas smešta na evropski put”, kaže Dragojlović.

Ona smatra da je “sramota i to što nam treba posrednik u dijalogu vlasti i opozicije u zemlji koja pralament više od jednog veka”.

“To pokazuije da nema kapaciteta da se osnovni demokratski procesi i načela sprovode dosledno”, objašnjava ona.

Komentarišući kritike koje su se iz najviših državnih struktura mogle čuti na račun nacrta izveštaja evrospkih parlamentaca Dragojlović kaže da je ovakve kritike trebalo uvažiti i videti šta će biti urađeno, a ne da se polemiše s institucijama Evropske unije.

Među amandmanima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta je i osuda „nedopustivih verbalnih napada“ upućenih evropskoj poslanici Tanji Fajon, ali i napada na političke protivnike i medije koji dolaze iz parlamenta, koji se opisuju kao „kršenje osnovnih demokratskih vrednosti“. Sekretarka Konventa kaže za Insajder da je, koliko ona zna, ovo prvi slučaj da Evropski parlament ima potrebu da brani svog poslanika.

“Mislim da nikada nisam čula da Evropski parlament brani integritet i dostojanstvo nekog od evropskih poslanika koji su, podsetiću, izabrani na direktnim izborima u članicama Evropske unije”, kaže Dragojlović.

Ona dodaje  da ni izvestioci nikada nisu baš omiljeni u zemljama iz kojih izveštavaju “jer niko ne voli da im se sedi nad glavom”.

“Ako postoje zamerke na rad izvestioca to se nikada ne iznosi javno, Postoje načini i kanali komunikacije kojima se i diplomatiji ukaže na zamerke koje imate. Ovo što vidimo je nekakva tabloidna demokratija i to mora da se zaustavi”, kaže Dragojlović.

U delu o medijima, jedan od amandmana naglašava pogoršavanje situacije, a okruženje u kome rade organizacije civilnog društva opisano je kao „zatvoreno za kritiku“.

“To je mač sa dve oštrice, jer znamo ko su sve organizacije civilnog društva među njima ima i onih koje ne poštuju osnovne demokratske principe, ili ko se sve naziva medijima. Tu moramo biti pažljivi apsolutna sloboda medija jer lako može da se iskoristi i da se pretvori u svoju suprotnost, da se pod to podvede i da je dozvoljeno etiketiranje pojedinaca ili grupa. Zato ne možemo govoriti o slobodi medija ako ne govorimo o vladavini prava, jer bez toga nije moguće postaviti granicu šta je nedozvoljeno”, objašnjava Dragojlović.

Evropski parlament izjasniće se o izveštaju o Srbiji na plenarnom zasedanju koje se očekuje krajem marta u Briselu.

Podsetimo, na izveštaj izvestioca Evropskog pralamenta Vladimira Bilčika čiji je nacrt predstavljen u novembru, evropski poslanici podneli su gotovo 400 amandmana. Na sastanku predstavnika svih poslaničkih grupa ovi amandmani objedinjeni su u kompromisne amandmane, i takvi su se našli na glasanju.

Podržani i amandmani o Kosovu - izostanak reformi i obaveza osnivanja ZSO

Većina članova Odbora za spoljne poslove podržala je i 46 kompromisnih i 18 ranije podnetih neizmenjenih amandmana na izveštaj o kosovu, izvestoca Viole fon Kramon. U tim amandmanima  se iznose oštre kritike zbog izostanka rezultata reformi, ali i neispunjavanja obaveza iz Briselskog sporazuma, uz insistiranje da u skladu sa njim Priština mora da osnuje Zajednicu srpskih opština.

Poslanici će glasati za ceo izveštaj u kome se preostalih pet država EU pozivaju da priznaju Kosovo i apelauje se na Evropski savet da ukine vize za Kosovo. Pozdravlja se dobar potez ukidanje taksi na robu iz Srbije i BiH, i traži eliminisanje spoljnih uticaja na rad Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva za Kosovo u Hagu. Istovremeno se kritikuje izostanak rezultata reforme pravosuđa i medijima i ograničeni napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Evroparlamentarci smatraju da je za dalje EU integracije najvažnije poštovanje vladavine prava i demokratskih vrednosti i status manjina, dok je ključni uslov normalizacija odnosa sa Srbijom kroz postizanje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma dve strane.

Izvor: N1, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.